Udruženje “Ateisti Srbije” skreće pažnju medijima da ne informišu pogrešno građane o važnim datumima u srpskoj istoriji. Danas je veliki broj medija, a između ostalih i javni servis – RTS, u svojim tekstovima o Danu državnosti Republike Srbije pogrešno naveo da je 15. februara 1804. godine u Orašcu podignut Prvi srpski ustanak, iako bi, valjda, svi trebalo da znaju da je ovaj ustanak podignut 14. februara 1804. godine. Takođe, skrećemo pažnju na to, da je tzv. Sretenjska skupština počela sa radom 14. februara 1835. godine (“na Sretenje”), a prvi srpski ustav je izglasan 15. februara 1835. godine.
Sretenje se slavi 2. februara po Julijanskom kalendaru, kojeg koristi Srpska pravoslavna crkva i tako je uvek i bilo, ali se po Gregorijanskom kalendaru, kojeg koristi država, menja zbog razlika između ova dva kalendara. Do pomeranja Sretenja na 15. februar (po Gregorijanskom kalendaru) je došlo u 20. veku. Podsećamo da će u 22. veku Sretenje padati na 16. februar, pa će Srbija verovatno pomerati svoj državni praznik da ga ponovo uklopi sa “crkvenim” kalendarom, ako Srbija i tada bude ovako “sekularna” kakva je danas.
To što su vlasti jedne, navodno, sekularne države rešile da najvažnije događaje iz istorije ne slave na dan kada su se ovi događaji zaista odigrali po zvaničnom državnom kalendaru, već ih uklapaju sa slavom jedne od crkava i verskih zajednica, nije razlog da mediji revidiraju istoriju i pogrešno informišu građane o datumu odigravanja ovih događaja.
Udruženje “Ateisti Srbije”
 Pogledaj PDF: Dan Državnosti 2012  |
 Pogledaj PDF: Дан Државности 2012 |
baš kao što ni vidovdan nije bio 28. juna..
Što ste sitničari zbog tih nekoliko dana kada je zadnja hiljada godina, predhodne su potpuno izbrisane, Srbske istorije komplet isfabrikovana u prošlom veku u cilju legalizacije i večnog opstanka, podmetnute, nametnute samozvane SPC, po cenu potpunog biološkog uništenja Srba i svih Slovena.
Orašac se nikad nije dogodio, gde piše da se dogodio.
Črni Georgije nikada i nigde nije bio izabran za nikakvog vođu čak ni Turskoj tajno policijskoj grupi Stanoja Glavaša, koja je pored ostalih zala (Turcima gajtan, Srbima kolac), bila glavna Janičarski oslonac u Seči knezova.
SPC u to vreme nije ni postojala. Reformama sultana Aziza, katoličke srpske crkve koje su porušene za vreme Kočine Krajine, su opravljane i date grčkim i drugim pravoslavnim popovima, poneki omlaćeni Srbin je odlazio kod tuđinskih pravoslavaca da se obuči za popa. Primer Haži Ruvima i Hadži Đere jednog posekli u seči knezova a drugog pop Leontije odveo na Kalemegdan dahijama gde je posečen (ponegde piše da je nabijen na kolac).
Kada je car Moskovski (zadnji Ruski vladar Sloven je bio Jaropolk sin Svjatoslava, svi posle njega su bili pravoslavni Tatari i pravoslavni Turci, ko i danas), naredio Milošu Velikome da pravoslavči Srbe, Miloš nije mogao da pronađe Srbina koji je bio pravoslavni pop pa je postavljao crkvenjake. Prvog vladiku Srbina je postavio Miloš, pa kad je popa počeo da radi protiv Srba, poslo mu arambašu Mićića.
Najsmešniji su mi sa ove Orašačke cirkusijade, skojevci SPC (dveri, obraz i ostali iz kaluđerskih pokreta i stranaka). Kako li će da reaguju kad shvate da im je “najSrbin” Draža bio prvoklasna Staljinova (pravoslavni pop ekvivalent današnjem jačem dr teologije) komunistička špija ili kaluz, a i mnogo više od toga. Staljin je lično poslao Mustafu Golubića da makne Tita čime bi Draži obezbedio mesto “voljenog” vođe.