Rastko Nemanjić nije prosvetitelj

rastkonijeprosvetitelj

Facebook stranica: Rastko Nemanjić nije prosvetitelj

Rastko Nemanjić je bio najmlađi sin tadašnjeg velikog župana Raške, Stefana Nemanje i prvi arhiepiskop samostalne raške crkve (1219), čime je postavio temelje za osnivanje današnje Srpske pravoslavne crkve (SPC), koja ga smatra svojim prvim poglavarom.

Kontroverzna istorijska ličnost, čiji je kult u narodu podignut do nivoa sasvim bliskog mitološkom, naročito nakon spaljivanja njegovih posmrtnih ostataka 1594. godine, kao dela turske odmazde za ustanak banatskih Srba i koji kao tzv. „svetosavlje” postaje dominantna savremena osnova kako agresivnom nacionalizmu, tako i nacionalnom romantizmu, koji u ovoj ličnosti neretko mitomanski i fantazmagorički pokušava da objedini stvarne državotvorne i nepostojeće prosvetiteljske osobine.

Nesumnjivo vešt političar, uticajan na dvoru i nakon zamonašenja, simbol politike agresivnog širenja mlade srpske države, ali i verske netolerancije prema vernicima manjih verskih zajednica (zajedno sa ocem je gotovo potpuno istrebio Bogumile).

SPC ga slavi pod imenom Sveti Sava i od 1935. godine mu gradi crkvu na Vračaru, u poslednje vreme novcem svih građana Srbije, dok država kult ovog svetitelja SPC održava u školama, u obliku tzv. „školske slave”, uprkos tome što Rastko Nemanjić nema nikakav stvarni značaj za školstvo u Srbiji i među Srbima.

Rastko Nemanjić je umro 1236. godine, dok je Prosvetiteljstvo kao pokret, tek nastalo u XVII i XVIII veku.

Razmislite o tome.


This entry was posted in Saopštenja. Bookmark the permalink.

6 Responses to Rastko Nemanjić nije prosvetitelj

  1. Alternate says:

    “Prosvetiteljstvo kao pokret, tek nastalo u XVII i XVIII veku.” Tačno, ali je “verska netolerancija prema vernicima manjih verskih zajednica” takodje tekovina revolucija u potonjim vekovima.

  2. Marko says:

    Osim što to nije nikakva tekovina bilo čega, već praksa koja prati (i) hrišćanstvo, od nastanka. Istrebljivanja mnogobožaca i njihovih brojnih kultova, svakodnevna su pojava hrišćanstva, još od njegove legalizacije. Šta više, ta pojava je prisutna i prema svim manjim frakcijama u okviru glavne hrišćanske sekte i potonjih većih hrišćanskih sekti. To je modus operandi, a ne tekovina neke potonje revolucije.

  3. Spike says:

    Mislim da ne bi bilo lose da se napise malo duzi tekst, sa istorijskim cinjenicama i referencama koje bi osvetlile ulogu Rastka Nemanjica (Sv. Save) u toj epizodi sa bogumilima, zatim u vezi sa ubistvom sevastokratora Streza i Mihaila Andjela i sl, a na tragu materijala sa tribine o Sv. Savi (“Svetitelji i prosvetitelji”). Jos bolje ako bi se neki autoritet iz oblasti istorije oglasio/nesto napisao, iako mi je tesko to za ocekivati.

  4. petrović tomislav says:

    Прве школе(у данашњем смислу речи) у Србији су се појавиле неколико стотина година после смрти дотичног свеца…

  5. Dragan says:

    Ja sam nešto slično objavio na b92 među komentarima i osuli su paljbu na mene.Međutim nešto drugo je isto problematično.Čak i da postoji Bog otkud oni znaju da je on svetac.Vernici i ne stide se da kažu šta neko misli o nekom.Uzgred na stranim kanalima Histori ni pomena o srpskim državama.A imao sam prilike gledati 6 emisija o hrvatskim kraljevima.Zar nema u Srbiji nekog nezavisnog istoričara koji će reći o životu Rastka i prikazati na istom kanalu.

  6. Kosta says:

    Ne mozete kroz prizmu opsteprihvacenih vrednosti 21. veka suditi o nekome iz 12. veka. Naravno, ne poricem da je trebio Bogumile, ali je za to vreme to bilo “normalno”. Nemam nameru da branim religiju/hriscanstvo, ali pisete kao da su ta istrebljivanja mnogobozaca njihov trademark. Istrebljivanja drugacijih od sebe po bilo kom osnovu su se desavala mnogo pre nastanka hriscanstva. Tako su Homo Sapiensi istrebili druge vrste covekolikih majmuna, jedno pleme istrebilo susedno itd. Hocu reci da religija nije uzrok tog zla, nego je samo sredstvo. Ljudi tog toba nisu znali za bolje.
    Takodje, mislim da vam je pogresan pristup napisati za Rastka Nemanjica: “simbol politike agresivnog sirenja”. U to vreme je sirenje bilo koje drzave, naroda ili cega vec podrazumevalo ogromnu patnju, ubistva i razaranja. Nije bilo moguce neagresivno sirenje.
    Moj dobronamerni predlog je da napadnete nametnute postulate (da je bio prosvetitelj i sl.) cinjenicama, i da se fokusirate na to da nije stvarno bio prosvetitelj i to obrazlozite cinjenicama, a ne da se sablaznjavate sto je u 12. veku pozivao na nasilje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.