Pročitajte original na engleskom.
DABLINSKA DEKLARACIJA O SEKULARIZMU
I MESTU RELIGIJE U JAVNOM ŽIVOTU
U nedelju, 5. juna 2011. godine, učesnici konferencije na Svetskoj konvenciji ateista, u organizaciji AAI u Dablinu, raspravljali su i usvojili sledeću Deklaraciju o sekularizmu i mestu religije u javnom životu.
1. Lične slobode
Sloboda savesti, veroispovesti i verovanja je lična i neograničena. Sloboda praktikovanja veroispovesti treba da bude ograničena samo potrebom poštovanja prava i sloboda ostalih.
Svi ljudi treba slobodno da na jednak način učestvuju u demokratskom procesu.
Sloboda izražavanja treba da bude ograničena jedino potrebom poštovanja prava i sloboda drugih. U zakonu ne bi trebalo da postoji pravo da sa “ne bude uvređen”. Svi zakoni o bogohuljenju, bilo eksplicitni ili implicitni, treba da budu opozvani i ne treba da budu sprovođeni.
2. Sekularna demokratija
Suverenitet države proističe iz naroda a ne od ma kog boga ili bogova.
Jedina ustavna odrednica u vezi sa religijom treba da bude iskaz da je država sekularna.
Država treba da bude zasnovana na demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava. Javna politika treba da bude formirana primenom razuma a ne religioznih verovanja na činjenice.
Vlast treba da bude sekularna. Država treba da bude strogo neutralna u pitanjima veroispovesti i nemanja iste, bez favorizovanja ili diskriminisanja bilo koga.
Verske zajednice ne treba da imaju bilo kakve posebne finansijske pogodnosti u javnom životu, niti državne donacije za promociju religije ili pak promovisanje verskih škola.
Članstvo u verskoj zajednici ne treba da bude osnova za postavljanje neke osobe na državnu funkciju.
Zakon ne treba ni da dodeli ni da oduzme bilo koje pravo, privilegiju, moć ili imunitet, na osnovu verovanja, veroispovesti ili nemanja bilo kog od ta dva.
3. Sekularno obrazovanje
Državno obrazovanje treba da bude sekularno. Versko obrazovanje, ukoliko postoji, treba da bude ograničeno na obrazovanje o religiji i njenom nepostojanju.
Decu treba učiti o raznolikim verskim i neverskim filozofskim uverenjima na objektivan način, bez verske indoktrinacije tokom nastave.
Decu treba učiti kako da kritički razmišljaju i razlici između vere i razuma kao puta ka znanju. Nauku treba podučavati bez verskih uticaja.
4. Jedan zakon za sve
Treba da postoji jedan sekularni zakon za sve, demokratski izglasan i nepristrasno sproveden, bez zakonskog prava prenetog verskim sudovima u pitanju građanskih parnica i porodičnih razmirica.
Zakon ne bi smeo da kriminalizuje privatno ponašanje samo zato što doktrina neke religije to ponašanje vidi kao nemoralno, ukoliko to privatno ponašanje poštuje prava i slobode ostalih.
Poslodavci i službenici socijalnih službi koji imaju lična verska uverenja ne bi smeli da diskriminišu po ma kom pitanju koje nije suštinsko za posao.