CIP daje 2 miliona za SPC vilu, 0 za prihvatilište za decu

Milutin Ignjatović, dipl. inž.
Generalni direktor, Saobraćajni institut CIP
Nemanjina 6/IV, Beograd

Poštovani gospodine Ignjatoviću,

Nakon što smo iz sredstava javnog informisanja saznali da je Saobraćajni institut CIP, na čijem ste čelu, odlučio da uloži dva miliona dinara u rekonstrukciju vile na Dedinju patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC), gospodina Miroslava Gavrilovića, osetili smo obavezu da Vam se javno obratimo, otvorenim pismom.

Pre svega, smatramo izuzetno pohvalnim, i nadasve ohrabrujućim to, da u jeku sveopšte ekonomske krize koja potresa tržišta širom sveta, institut na čijem ste čelu može da priušti besplatne, dobrotvorne radne aktivnosti. Ukoliko je to znak opšteg poboljšanja stanja u srpskoj privredi, drago nam je da dolaze vremena ovakvih besplatnih akcija i u tako izdašnim iznosima.

Ipak, imamo utisak da ste svoju pažnju mogli daleko celishodnije da usmerite ka institucijama, ustanovama i pojedincima koji su u daleko težem materijalnom položaju od čelnika verske zajednice, oslobođene poreza na bezmalo sve svoje aktivnosti. Moguće je da pre ove odluke niste bili svesni toga da SPC iz budžeta Republike Srbije svake godine dobija nekoliko miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti, samo zarad toga što postoji. Takođe, sumnjamo da imate informaciju da se svakoga dana SPC dodatno, a neoporezovano, bogati za iznos od nekoliko desetina hiljada evra, na račun verskih obreda koje obavlja. Tu je takođe i netransparentni prihod od izdavanja nekretnina u vlasništvu SPC, koji zajedno sa više stotina miliona dinara dobijenih od višegodišnjih akcija obaveznih doplatnih markica za potrebe SPC, svakako, ovu versku zajednicu stavlja daleko izvan socijalno ugroženih kategorija, koje nužno treba pomagati.

Kako smo svesni da ste verovatno previše zauzeti da biste se bavili procenama potreba velikog broja ustanova i pojedinaca kojima je pomoć neophodna, bićemo tako slobodni da Vam skrenemo pažnju na samo tri od njih.

Jedna je Prihvatilište i prihvatna stanica Beograd (u okviru Zavoda za vaspitanje dece i omladine Beograd), na adresi Bulevar oslobođenja 219, u Beogradu.

Druga je Svratište za decu ulice, na adresi Krfska 7a, takođe u Beogradu.

Treća je Prihvatilište za odrasle i stara lica, u Kumodraškoj ulici broj 226a, takođe u Beogradu.

Sve tri ustanove imaju problem, kako sa prostorom, tako i sa nameštajem, instalacijama, i sredstvima neophodnim za zbrinjavanje mališana, odraslih, starih i nemoćnih lica. Sve tri ustanove zavise od pomoći ljudi dobre volje i od neredovnih i skromnih sredstava koje država odvaja za ove socijalno ugrožene kategorije. Sve tri ustanove smo obišli, i pokušali da im pomognemo.

Iskreno verujemo da niste čuli za njih. Oni nisu svakodnevno na televiziji i, svakako, nisu u žiži javnosti. Nakon izbora, predsednik države i predsednik republičke vlade, nisu išli u ove ustanove po blagoslov i po savet kako da se bave svojim poslom. Uvereni smo da čak i ne znaju da ove ustanove postoje, a kamoli gde se nalaze. Ove nevoljnike nećete videti na prijemima, u prvim redovima svečanih akademija, na svečanim ručkovima i na rukovodećim mestima državnih institucija.

Njih ćete možda tek ponekad videti u kuloarima ovog grada, blizu kontejnera ili sklupčane na nekoj klupi, ukoliko prihvatilišta nisu imala mesta da ih prime. Verovatno ćete samo proći pored njih, možda i dirnuti njihovom sudbinom, ali nesvesni da im zaista konkretno možete pomoći.

Zamislite samo koliko kreveta, ćebadi, čarapa, džempera ili toplih obroka, možete obezbediti sa dva miliona dinara. Koliko osmeha i pogleda zahvalnosti možete dobiti od onih koji će tako i Vama dati nešto zauzvrat, a od srca.

U iskrenoj nadi da ćete prioritete Instituta na čijem ste čelu preispitati i pomoć usmeriti ka onima kojima je zaista i neophodna, a u iščekivanju duge i hladne zime,

Prijateljski pozdrav,

Udruženje građana “Ateisti Srbije”