Sabor budžetskih novaca

N1: Vučić: Izneo sam pred Sabor sve svoje brige, patrijarh me je razumeo

SPC: Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора

N1: Sabor SPC o vakcinaciji: Uvažiti razloge medicine, ali i bojazan roditelja

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista u Srbiji i jedino udruženje koje se aktivno bori protiv klerikalizacije društva i unižavanja sekularnosti u njemu, smatra da je nužno da reaguje na poslednja javna dešavanja koja uključuju i utucaj Srpske pravoslavne crkve (SPC) na bitna politička i društvena pitanja.

Naime, u ponedeljak 13. maja, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, razgovarao je sa vladikama SPC, članovima Sabora ove organizacije. Kako je saopšteno, razgovarano je u najvećoj meri o pregovorima koje predsednik države vodi sa predstavnicima vlasti u Prištini. Svesni osetljivosti pitanja, pre svega izuzetnog i nemerljivog kulturnog i istorijskog blaga koje srpski narod ima na Kosovu, odnosno manastira i crkava koje predstavljaju spomenike istorije i kulture, smatramo da Sabor SPC nije mesto na kom se adresiraju te teme. Smatramo da je celokupna tema pregovora nešto čemu je mesto u Narodnoj skupštini Republike Srbije, na odgovarajućim sednicama i u odgovarajućim telima. Na tim sednicama i sastancima tih tela, verujemo da bi prisustvo predstavnika SPC bilo primereno, u ulozi posmatrača i zainteresovane strane. Neprimereno je pak to da najviši predstavnici državne vlasti, kakvo god mišljenje imali o načinu na koji vode pregovore, podnose izveštaje SPC. U tom smislu, oštro protestujemo protiv nastavka populističke politike neustavnih i nezakonitih „konsultacija” sa SPC.

Da stvari, po ko zna koji put, budu i još gore, još jedna štetna i tragična praksa se nastavila nakon pomenutog sastanka. Već narednog dana, iz budžeta Republike Srbije, odlukom Vlade Srbije, SPC je poklonjeno 30 miliona dinara našeg, budžetskog novca. Novac je poklonjen zarad navodne izgradnje crkava i pratećih objekata SPC u stranim zemljama, što je samo dodatno jezivo kršenje principa sekularnosti i nastavak sprovođenja nakaradne politke nelegalnog uvođenja ove organizacije kao državne religije. Kada se uzme u obzir da je samo u prethodnih pola godine, SPC na slične načine, brutalnim otimanjem iz budžeta, prihodovala nekih 18 miliona evra, stvari postaju još tragičnije.

Dužni smo da državne organe opomenemo još jednom da budžet koji svi mi građani punimo, a u kom, brojnim oslobađanjima poreza ili pak odbijanjem da isti plaća, SPC suštinski ne učestvuje, niko nema pravo da koristi za namirivanje populističkih i demagoških računa. Simuliranje rane srednjevekovne „simfonije” između crkve i države, nije bilo društveno korisno ni pre hiljadu godina, a svakako to nije ni danas. Štaviše.

Po ko zna koji put, ponavljamo da je SPC više nego materijalno sposobna da se stara o potrebama svojih vernika za mesta za molitve i verske službe, te da je ne samo nelegalno, već i savršeno nepotrebno da država plaća za crkve, manastire, parohijske domove, automobile i lokale SPC.

Sa druge strane, društvo u kom onkološki pacijenti dobijaju upute za ispitivanja na pokvarenim skener uređajima, gde čitava beogradska naselja, gradovi i sela u unutrašnjosti nemaju pijaću vodu i kanalizaciju i gde nema dovoljno vrtića za decu, zaista ima preče prioritete od crkava i parohijskih domova SPC.

Osvrnućemo se i na nedavno završeni Sabor SPC i njegovo saopštenje. Ne želeći da se mešamo u unutrašnje ustrojstvo i pravo SPC da ima mišljenje o društvenim pojavama i procesima, primetićemo da se nastavlja ignorisanje stvarnosti i život vrha SPC u iluziji o mogućnosti balansiranja između nauke i sujeverja, stvarnosti i mašte.

Naime, čak i onda kada Sabor SPC prihvati naučne i civilizacijske tekovine, koje čine dobro celom društvu, ne može da odoli da ponovo ne sklizne u populizam i podilaženje sujeverju, predrasudama i nenaučnim tvrdnjama. Tako, kada Sabor u saopštenju kaže da podržava naučni stav u vezi vakcina i vakcinacije, to odmah dopunjava i stavom da se moraju saslušati i uplašeni roditelji. Neko odgovorniji i manje sklon populizmu bi rekao „obrazovati”, a ne „saslušati”, ali tu vrstu etičnosti svakako ne očekujemo od ove grupe ljudi. Iako je naučno mišljenje o vakcinama čvrsto, snažno, potkrepljeno činjenicama, decenijskom praksom i evidentnim efektima, ostavlja se taj procep, taj prolaz za nenaučna i štetna mišljenja koje antivakserska zajednica širi. Tražimo od kolega iz nevladine organizacije SPC, da s obzirom na brojnost svog članstva, isto ne zloupotrebljavaju i na ovaj način, te da pozovu svoje članstvo da se okrene samo i isključivo jednoj istini – nauci i njenim dokazima.

Unutrašnja pitanja sukoba interesa SPC sa drugim verskim zajednicama i organizacijama, pre svega na teritoriji Crne Gore i na istoku Srbije, gde je ukazano na sukobe oko prisvajanja vernika sa Rumunskom pravoslavnom crkvom, ne želimo detaljno da komentarišemo. Smatramo intelektualno ponižavajućim detaljno komentarisanje sukoba koji priliče X stoleću i borbi za svrstavanje vernika u jedan ili drugi tabor, u vremenu u kom civilizovana društva slave prikazivanje prvih snimaka crne rupe u srcu galaksije ili se spremaju za prvu posetu čoveka Marsu. Svesni toga da je pravo i SPC, kao i svake druge verske zajednice da ne želi da se civilizuje, kultiviše i pridruži savremenom svetu, moramo jedino da primetimo da je žalosno to što svojim nazadnim, anahronim i često primitivnim stavovima i delanjem, svojim uticajem na brojne vernike, čitavo društvo vuku naniže, umesto da ga puste da se oslobodi i istraži svoje civilizacijske mogućnosti.

No, kao i mnogo puta do sada, ostajemo svesni toga da je samo jedan deo problema onaj koji izvire iz prirode i delanja SPC. Mnogo veći, drugi deo problema je u političkim elitama, koje pothranjuju, verbalno i materijalno, to nakaradno razmišljanje iz davne prošlosti našeg društva i evropske civilizacije.

Iako nije zgoreg još jednom ponoviti da mi ne želimo da se na bilo koji način mešamo u unutrašnja pitanja i učenja ma koje crkve, kakvima ih god smatrali, imamo i pravo ali još više i obavezu da komentarišemo pojave koje imaju uticaj na celo društvo, šire od skupa vernika SPC. Naše pravo ne može biti manje od prava koje sebi daju kolege iz nevladine organizacije SPC, da imaju i iznose mišljenje o svemu što ima, ali vrlo često i nema veze sa religijskim. Pri tome, ostajemo uvereni da su prava i obaveze pojedinaca, ali i organizacija, omeđena etičkim uzusima i zakonima savremenih društava.

I zato, naša kritika ponašanja SPC, zapravo je kritika prostora i pažnje koju ona dobija, zahvaljujući jedinom sistemu koji je obavezan da nas sve zaštiti od sujeverja i predrasuda i pomogne nam u napredovanju – državi.

UO Ateista Srbije