N1: Irinej: SPC ne odustaje, staviti van snage Zakon o rodnoj ravnopravnosti
N1: Porfirije u Uskršnjoj poslanici: Otuđenje Kosova neprihvatljivo, molitve za mir
“Srpska Pravoslavna Crkva neće i ne može odustati od zahteva da se zakoni o porezima na imovinu i o porezu na prihode građana primenjuju i na nju, kao i na sve ostale u Srbiji.”
“Srpska Pravoslavna Crkva neće i ne može odustati od zahteva da se zakonske i Ustavne odredbe o poštovanju ljudskih prava i sloboda primenjuju u Srbiji u potpunosti.”
“Srpska Pravoslavna Crkva neće i ne može odustati od zahteva da se zakoni i propisi kojima se veronauka, kao apsolutno protivna prirodnim naukama, drži u javnim školama, stave van snage.”
Nažalost, ovakve naslove možemo samo da zamišljamo. Kao što Srpska pravoslavna crkva (SPC) nema nikakvu nameru da se odrekne privilegovanog položaja bliskosti i prepletenosti sa institucijama države i amnestije za svako nepočinstvo koje načini, tako ni državna uprava tj. vlast, nema nameru da raskine ovu toksičnu emotivno-patološku vezu sa klerikalnom “sponzorušom”.
Umesto toga, dobili smo naslov i citat Mirka (Irinej) Bulovića, regionalnog direktora SPC za Bačku, portparola i člana UO ovog paradržavnog preduzeća, tj. perionice naših, budžetskih novaca:
“Srpska Pravoslavna Crkva neće i ne može odustati od zahteva da se Zakon o rodnoj ravnopravnosti stavi van snage.”
Dodajmo tome i izjavu Prvoslava (Porfirije) Perića, sadašnjeg direktora, odnosno predsednika UO SPC, iz ovogodišnje Uskršnje poslanice:
“Apelujemo da se normira upotreba ćiriličnog pisma u javnom prostoru, kao i da se obustavi nasilje nad srpskim jezikom i ukinu odredbe zakonâ koji to nasilje nameću, naročito kroz protivustavni zakon koji nameće takozvani rodno osetljivi jezik iza koga se krije borba protiv braka i porodice kao bogoustanovljenih svetinja i prirodnih oblika čovekovog ličnog i sabornog života.”
Kako to Bulovića i Perića, njegovog omiljenog učenika, zaista ugrožava rodna ravnopravnost? Kako reči poput “psihološkinje” ili “arhitektkinje” napadaju njihove brakove i porodice, koje inače i nemaju?
Zbog čega problem sa kanonima svoje crkve, koja im jedina neposredno i apsolutno zabranjuje da stupe u brak i zasnuju porodice, projektuju na – rodno ravnopravni jezik i na žene?
Kakva je to iznenadna brižnost gospodina Bulovića prema braku i porodici, kada je poznato da je upravo on, da parafraziramo njegovu izjavu, zahtevao da se prava dece da budu deca, stave van zakona, onda kada je tokom Zmajevih dečjih igara zvanično ulagao žalbe zbog smeha i žagora okupljene dece?
Kako su to nazivi u ženskom rodu, strašnija pošast za SPC od afera sa seksualnim zlostavljanjem maloletnika? Zašto je u redu da sveštenici i visoki zvaničnici crkve napadaju upravo najosetljivije članove porodica, za koje sada tobož strepe od pojave “sutkinje”, “borkinje” i “dramaturškinje” u jeziku koji koriste?
Kako “igumanija”, “monahinja” i “popadija” ne ugrožavaju brak i porodicu,a “epidemiološkinja” i “stručnjakinja” da?
Kojom to nakaradnom “dva plus dva jednako cipela” matematikom su gospoda klerici došli do toga da žene koje svoja zanimanja koriste u svom, ženskom rodu, ne mogu, ne žele ili ne bi smele da zaključuju brakove i imaju porodice, ili možda još gore, da žele da razbijaju tuđe brakove i porodice?
I kako je moguće da su u Božićnim i Uskršnjim poslanicama SPC, umesto poruka mira, ljubavi i tolerancije, redovno i na smenu prisutni napadi što na LGBT populaciju, što na žene?
Kako idemo dalje u analizu ovog mizoginog pamfleta, to je zaista sve grđe.
Svesno ćemo izbeći pokušaje tumačenja gospodina Bulovića, po kojima je promovisanje rodno osetljivog jezika marksistički pristup prerušen u liberalizam, onda kada znamo da je on jedan od najglasnijih i najagresivnijih dogmatika, odnosno promotera potpunog jednoumlja i nametanja stavova SPC čitavom društvu.
Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino referentno udruženje ateista našoj zemlji, apeluje na nadležne državne institucije i organizacije civilnog društva, da stanu u odbranu prava žena da svoja zanimanja koriste u ženskom rodu. U isto vreme, apelujemo na državne institucije, ali i akademsku zajednicu kao i širu, samosvesnu javnost, da osude potpuno besmislena no svakako maliciozna podmetanja klerika SPC o rondo osetljivom jeziku kao uništitelju braka i porodice. Pozivamo ih da inicijativu koja osnažuje žene, brane činjenicama i naučnim pristupom, poput statistike o učestalosti porodičnog nasilja i takvog uništavanja tradicionalne porodice po uzusima SPC, a upravo od strane osoba koje sebe doživljavaju kao tradicionaliste, odnosno patrijarhalne osobe.
Civilizacijska je dužnost obezbediti ženama priliku da se i na ovaj način bore za svoj ravnopravni položaj, budu osnažene i slobodne, na isti način na koji to pravo i privilegiju muškarci uživaju milenijumima, samo zahvaljujući banalnoj biologiji.
Jezik je živ i evoluira, prilagođava se i raste, obogaćuje sadržajima kroz vekove. Ne dopustimo kao društvo, da isti oni koji su napadali naše najveće prosvetitelje, reformatore jezika i ljude koji su narodu i državi želeli samo dobro, svoje tupe ali snažne napade usmeravaju ka ženama. Oni isti koji su prezirali i ponižavali Dositeja (Dimitrija) Obradovića i Vuka Stefanovića Karadžića, da bi ih nakon njihove smrti bukvalno kidnapovali i pokušali njihove pobede da predstave kao nekakav čudesan uspeh same crkve, sada za redovnu metu imaju – žene.
Paradoksalno, borci za brak i porodicu, one bez kojih ti pojmovi gube upravo svoju tradicionalnost, napadaju i antagonizuju.
Hajde da ih vratimo u mračna, memljiva davna vremena iz kojih dolaze te ideje i zatvorimo vrata za njihovim agresivnim naklapanjima. Hajde da im pokažemo da svoj otrov mogu da prosipaju svugde oko sebe, ali daleko od javnosti i mesta odlučivanja, jer kao što molitve ne leče, tako ni kletve i pretnje ne smeju imati snagu zakona ili njegovih amandmana.
Bolji smo od toga, zar ne?
Ateisti Srbije,
RAZUM!
