Duhovni eksperiment nad decom

Udruženje „Ateisti Srbije” sa žaljenjem i rezignacijom konstatuje da se i ove godine nastavlja neustavna i neprosvetna praksa proslave „školske slave”, odnosno dana Sv. Save, najznačajnijeg sveca Srpske pravoslavne crkve (SPC), a u državnim, javnim školama u celoj Srbiji.

Uprkos tome što je ranijih godina bilo pokušaja da se ovaj nametnuti praznik SPC, predstavi kao „dan prosvete” ili „dan duhovnosti”, njegova suština je bila i ostala obeležavanje verskog praznika jedne, na svaki način dominantne i privilegovane, verske zajednice u Republici Srbiji. Ove godine, a kako to priloženi kalendar odgovornog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prikazuje, odustalo se čak i od tih eufemizama, te se ovaj verski praznik zaista i zvanično tako vodi, kao dan Sv. Save.[1]

Prenebregavajući to da je Republika Srbija Ustavom definisana kao sekularna i građanska, a ne verska država[2], nadležni dozvoljavaju nastavak nametanja verskih ubeđenja jednog dela građana, svim građanima Srbije.

Ukazujemo takođe na to da se poslednjih godina, gotovo u potpunosti odustaje od određenog, svakako epici prilagođenog informativnog i kulturnog programa obeležavanja ovog verskog praznika u školama, te se prednost u obeležavanju daje verskom obredu, uz sugerisano prisustvo svih učenika.

Na ovaj način, ne samo da se oni koji bi odbili da prisustvuju ovom verskom obredu, izlažu ostrakizmu u svojoj sredini, što je za decu izuzetno stresno iskustvo koje žele da izbegnu, nego se jedan verski praznik nameće svima, ma koje vere bili ili ne bili.

Takođe, istorijski kontekst ostaje skrajnut pred mitologijom, epikom i mitomanskim predstavama Rastka Nemanjića kao prosvetitelja i začetnika školstva u Srbiji.

On to nije bio, a naše žaljenje i rezignacija su samo uvećani time što se istinski prosvetitelji, poput Dimitrija (Dositeja) Obradovića, Vuka Karadžića, Pavla Julinca, Gavrila Stefanovića-Venclovića, Zaharija Orfelina, Jovana Muškatirovića, Jovana Sterije Popovića, Simeona Piščevića ili Pavla Solarića stavljaju u drugi plan, zapećak ili čak potpuno ignorišu, na štetu dece, njihovog znanja i svakako budućnosti cele Srbije.

Umesto odlaska u muzej, pozorište, biblioteku ili galeriju, deca će tako i ove godine biti izložena prisustvu i učešću u magisjkim obredima, uz prethodnu prinudu da u istoj učestvuju, svojim pisanim i ilikovnim radovima na temu romansirane, dakle lažne biografije ovog svetitelja SPC.

Zahtevamo od nadležnih da napokon, ionako uniženoj prosveti u Srbiji, vrate deo dostojanstva.

Zahtevamo da se škole vrate svojoj prosvetnoj delatnosti i iz njih uklone sujeverje, predrasude, verski dogmatizam, istorijske neistine i primitivizam.

Zahtevamo da te iste predrasude i sujeverja vrate tamo gde im je i mesto, u crkve i hramove verskih zajednica.

Zahtevamo da deci omoguće da uzore nalaze u istinskim prosvetiteljima i ljudima koji su zaista doprineli razvoju školstva u Srbiji, a da Rastka Nemanjića i njegovu, nesumnjivo značajnu istorijsku i versku ulogu, ostave nastavi istorije i istorijskim činjenicama.

To nije samo vaša obaveza, kao ljudi koje Ustav i zakoni primoravaju da delaju na korist građana.

To mora biti pre svega vaša roditeljska obaveza, ono najznačajnije što možete učiniti za svoju decu, štiteći ih od neznanja i sujeverja i otvarajući ih ka znanju i obrazovanju.

Danas više nego ikada, kroz urušene hodnike srpskih škola, ozvanjaju besmrtne reči Dimitrija Obradovića: „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!”

Ne dozvolite da te reči nadjača horska molitva, tamo gde joj mesto nije.

Ateisti Srbije.
Razum.

[1]: http://www.minrzs.gov.rs/lat/drzavni-i-verski-praznici
[2]: http://www.sllistbeograd.rs/documents/ustav_republike_srbije_lat.pdf

Galerija:
(sekularno proslavljanje, nema religije, nigde se ne nameće pravoslavlje)