Fašizam pred vratima (Fascismus ante portas)

U novosadskom Javnom preduzeću „Informatika“, dakle u, kako se to obično kaže, „državnoj firmi“, nedavno su zaposleni dobili letak tragične sadržine, namenjen kvazipatriotskom forsiranju onoga što autori smatraju čistim srpskim jezikom.

Uz napomenu da rukovodstvo pomenutog javnog preduzeća čine kadrovi tzv. „Treće Srbije“, ekstremno desničarske političke organizacije nastale cepanjem od podjednako ekstremističke desničarske organizacije „Dveri“, podsećamo na to da je jedan od čelnika te opskurne grupe sa beznačajnom podrškom među glasačima, Andrej Fajgelj, javnosti već poznat po cenzurisanju izložbe radova studenata master studija Akademije umetnosti u Novom Sadu u oktobru prošle godine zbog proste činjenice da se njemu lično njihovi radovi nisu svideli. Iz njegovih tadašnjih izjava zaključujemo da su mu bila povređena, po njegovom uverenju neprikosnovena, a racionalno krajnje besmislena, „religijska osećanja“.

Svu tragičnost ovog novog pokušaja nametanja dogmatskog i nasilničkog viđenja patriotizma ove grupacije šovinista, ksenofoba i kulturnih diletanata u kosmopolitskom, višenacionalnom i viševerskom Novom Sadu, karakteriše i potpuni jezički diletantizam, oličen u katastrofalno pogrešnim tumačenjima reči i izraza koje smatraju stranim.

Krenimo redom, uz napomenu da reč „letak“ nije izvorno srpska, a da je reč „granica“ izvorno nemačka.

• Reč „peder“ nije srpska, već grčka reč, u srpski uvezena preko francuskog.
• Reč „narkoman“ nije srpska, već je složenica grčke reči „narko“ i dodatka „man“ i kao takva se koristi širom sveta, a u srpski je došla preko nemačkog.
• Kontekst reči „daun“ (od engleskog „down“) je daleko širi od srpske reči „neraspoložen“.
• Isto važi i za kontekst reči „fensi“ (od engleskog „fancy“), gde je pride i ponuđena navodno srpska reč „pomodarski“ zapravo reč sa stranim, francuskim korenom.
• Reč „ćaskati“ takođe nije izvorno srpska, dok je ponuđeni prevod za reč „iskulirati“, tragično promašenog konteksta i ni na koji način ne može biti „ne delovati“; kada nekoga „iskulirate“, svakako ga niste „ne delovali“.
• Reč „žurka“ je francuskog porekla, a kontekst reči „haj“ (od engleskog „high“, visoko) nije samo raspoložen, već se često odnosi i na osećaj koji korisnici opojnih droga imaju nakog upotrebe istih.
• Izraz „robna marka“ u sebi sadrži stranu, nemačku osnovu „marka“.
• Reč „fit“ ima daleko širi kontekst od pokušaja srpskog prevoda „zdrav“ ili „zgodan“.
• Reč „melodija“ je grčkog porekla i u srpski jezik je došla preko francuskog i nemačkog jezika.
• Reč „vežbanje“ nije adekvatan prevod reči „fitnes“ (od engleskog „fitness“), jer vežbanje sviranja klavira svakako nije fitnes istog, niti je vežbanje zadataka iz matematike fitnes tih istih zadataka.
• Reč „roštilj“ je izvorno mađarska (u originalu, „rostély“), a „šunka“ je reč nemačkog porekla (izvorno „Schinken“).
• Izraz „direktna linija“ je u celosti stranog porekla (latinskog, a u srpski došao preko francuskog i nemačkog jezika), pa je menjanje stranog izraza podjednako stranim izrazom samo dodatak na inače bizarni pokušaj jezičkih ustrojitelja iz „Treće Srbije“.
• Kontekst reči „implementirati“ je daleko širi od ponuđenog prevoda „sprovesti“, koji čak i za prvo približenje nije precizan i od kog je precizniji pojam „primeniti“.
• Reč „inženjer“ je u srpski jezik ušla iz francuskog i nemačkog jezika, potiče od starofrancuske reči „engigneor“, koja pak korene vuče iz srednjovekovne latinske reči „ingeniator“, nastale iz klasičnih latinskih reči „ingeniare“ (osmisliti), tj. „ingenium“ (unutrašnja nadarenost, talenat).
• Reč „lozinka“ je nemačkog porekla (izvorno „Losungswort“).
• Reč „ležerno“ je francuskog porekla (izvorno „leger“, u značenju „lako, opušteno“).
• Reč „sajt“, u smislu računarske tehnike i Interneta, znatno je šireg konteksta od ponuđenog prevoda „strana“, ali od onih koji su samu reč „digitalizacija“, kao jedne od paradigmi savremenog napretka, pokušali da prevedu sa „ubrojčavanje“, verovatno se bolje i ne može očekivati.

Zanimljivo je to što jezički ustrojitelji previđaju, da je jezik živ i da napreduje i prilagođava se. Upravo većina reči koje su ponudili kao prevod stranih reči i izraza, nekada su takođe bile strane, ali su, baš zbog prilagodljivosti jezika, postale njegov sastavni deo. Nasilje nad jezikom ima tek kratkoročne efekte, a ovakve prinude i pokušaji pravljenja nakaradnih pravila samo su odraz nasilničkog, primitivnonacionalističkog, kvazipatriotskog i po mnogo čemu fašističkog mentaliteta autora.

Ksenofobijom i šovinizmom zaslepljeni autori ovog tužnog letka ne razumeju da se granice ne brane zaključavanjem iznutra, već upravo otvorenošću za kosmpolitske uticaje, u kojima se neke svoje posebnosti baštine kao dodatak kulturnom bogatstvu sveta u kome svi živimo. Nemoguće je bez surovog i tragičnog nasilja, Srbiju zaključati u granice u kojima se koristi samo verzija srpskog jezika koja je po volji polupismenih autora ovog pamfleta koji kao da je stigao iz mračne prošlosti, a da se zanemare građani Srbije koji govore mađarski, rumunski, slovački, albanski, bugarski, romski, češki, rusinski.

Ili, kada već ne valjaju strane reči, da krenemo od meseca u godini i od kalendara? Vidite li besmisao namere?

Patriotizam nije zatvaranje svoje zemlje, već činjenje svega što je moguće da ona bude bolja, bolja za sve njene građane, a jezik se čuva književnošću koja granice ne poznaje.

Međutim, problem nije nikada u željama pojedinaca ili određenih grupa da nametnu svoje nazadne, nasilne, fašističke ili nacističke ideje, čak i u sredinama koje su vekovima sušta suprotnost takvim stavovima, poput Novog Sada i Vojvodine. Problem je u državnim organima koji dopuštaju da ti i takvi ekstremisti mogu nesmetano da u javnim, državnim institucijama propagiraju svoje nakaradne, sumanute ideje.

Ovo nije stvar za smeh, šalu ili sažaljevanje autora koji svoju nepismenost i zatucanost prikrivaju navodnim patriotizmom. Ovo je budilnik ili zvono koje urla, ne u pet do dvanaest, nego po mnogo čemu u dvanaest i pet i zahteva hitnu i direktnu akciju na suzbijanju ideologija i pokreta koji su po svojim stavovima obeležili prvu polovinu dvadesetog stoleća.

Kada alarm prespavate, zakasnićete.

Kada upozorenja ignorišete, postaje prekasno da posledice ispravljate.

A fašizam nikada ne odlazi zauvek, već samo čeka priliku da se ponovo vrati… strpljivo i predano, uvek čeka pred vratima.