Udruženje „Ateisti Srbije”, sa užasavanjem primećuje pridruživanje Srpske pravoslavne crkve (SPC) orkestriranoj relativizaciji masakra novinara francuskog satiričnog lista „Šarli Ebdo” (Charlie Hebdo), a pod izgovorom „uvrede verskih osećanja”.
Da podsetimo, u Parizu su trojica islamista, uleteli i u redakciji ovog časopisa automatima izrešetali novinare, a potom na ulici ubili i jednog policajca, sve vreme uzvikujući uobičajene islamističke parole, poput one „Alah je veliki!”
Saopštenjem pisanom rukom Mirka Bulovića, poznatog i kao „episkop bački Irinej”, autora većine necivilizacijskih, diskriminatornih i od svakog logičnog zaključivanja i znanja otklonjenih napisa ove verske zajednice, SPC se svrstava u red onih koji za stravičan zločin okrivljuju žrtve.
U ovom brutalnom i nehumanom napisu, SPC novinare optužuje da su ili nesvesni ili neznalice, kada god satirom ukazuju na štetnost učenja verskih zajednica, odnosno u ovom konkretnom slučaju, islama. Tvrdnjom da su žrtve „nehotice ili iz elementarnog neznanja, što ih ne oslobađa odgovornosti”, podsticale netrpeljivost, SPC i njen glasnogovornik Bulović, uvode na velika vrata srednjevekovnu praksu kažnjavanja za blasfemiju, odnosno „svetogrđe”.
Poput neljudi koji za silovanje optužuju silovanu ženu, samo zato što je žena, pridružuju se tako kakofoniji onih koji će žrtve pretvoriti u provokatore i kriminalce, a ubice u nekakve verske pravednike, anđele osvete ili samo „neprave muslimane”.
Takođe, saopštenje iznosi (još) jednu, vrlo značajnu neistinu, iskazanu u tvrdnji da SPC na „provokacije” reaguje Hristovom molitvom, „Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine!”
Ne možemo reći da nas takav spin SPC i Bulovića lično čude. Da podsetimo javnost, u pitanju je tužitelj antifašističkog aktiviste iz Novog Sada, Zorana Petakova, osuđenog potom za uvredu četiri najagresivnija čelnika SPC, poređenjem sa imaginarnim ličnostima, jahačima Apokalipse. U pitanju je, takođe i osoba koja je tražila zabranu Zmajevih dečijih igara u Novom Sadu, potom zabranu koncerata zabavne muzike, ali i osoba koja je „bacala magiju” i pretila „anatemama” učesnicima Kobasicijade u Turiji.
Nema tu, dakle, ni reči o nekakvoj molitvi ili ignorisanju. Naprotiv.
Nažalost, u Srbiji ovakav jasan govor mržnje prema svakome ko demonstrira kritičko mišljenje ili se služi satirom, prolazi nekažnjeno. Iako je „svetogrđe” zločin bez žrtve, na koji ne reaguje „uvređeno” svemoguće božanstvo, već kakav dogmama zadojeni vernik, SPC se pridružuje svim većim verskim zajednicama, koje insistiraju na tome da njihova verovanja u apstrakcije, zavređuju i zaslužuju kaznu države, uz razumevanje za bezobzirno nasilje pripadnika njihovih verskih zajednica.
Ipak, ne okrivljujemo SPC za to što su slobodni da šire govor mržnje, zastrašuju slobodoumne ljude i opravdavaju nasilje nad njima. Kriva je država. Država koja se pretvara u pravoslavnu latifundiju i metoh kojim gospodare neznanje, predrasude, sujeverje i primitivizam. U toj državi, predsednik pretvara zgradu Predsedništva u jasle u kojima se obavlja magijski ritual nedostojan XXI veka, dok medije reguliše episkop SPC, a u visoko školstvo se silovanjem nauke i tekovina prosvetiteljstva, kao pijavica kači bogoslovski fakultet. U toj državi, sistematski se krši Ustav, koji propisuje sekularnost kao obavezu, a svi koji nisu vernici SPC kao i svi oni koji nisu vernici nijedne verske zajednice, pretvaraju se sistematski u građane drugog reda, izložene uvredama, pretnjama, nasilju. U toj državi, govor mržnje Rista Radovića, poznatog i kao „mitropolit Amfilohije”, biva osuđen formalno, ali po njega, očigledno neobavezujuće. U toj državi, Miroslav Gavrilović, čelnik SPC poznat i kao „patrijarh Irinej”, bez reagovanja državnih organa, širi mržnju i prezir prema pripadnicima LGBT populacije, dajući nenaučne, primitivne i necivilizacijske sudove o njima, njihovoj biologiji i njihovim ljudskim pravima. U toj državi, sudije poput Miroslava Bošnjaka, sude prema svojim „verskim osećanjima” a ne prema zakonima, unižavajući i pravo i pravdu.
Čelnici SPC, ostaju dosledno nedostojni čak i verskih učenja čiji su, kako tvrde, sledbenici. Da su verni bar učenjima svoje verske zajednice, setili bi se da je rodonačelnik njihove verske zajednice, biblijski Isus, osuđen upravo zbog „svetogrđa”. Da imaju makar rudimentarnu moralnu snagu, čelnici SPC bi bezrezervno osudili zločin iz Pariza, na isti način kao što, uvereni smo, osuđuju stradanje svog imaginarnog božanstva.
Ili, neka izmene postulate svoje religije i objasne vernicima da je Isus postradao, ali da je sam izazivao, vređajući verska osećanja Jevreja. Neka objasne vernicima, nakaradnom logikom koju i danas nameću svima, da je Isus onaj koji je ugrozio verske slobode Jevreja, te da je zaslužio kaznu koju je dobio, a koju predstavljaju u svojim verskim učenjima kao vrhunac brutalnosti i ponižavanja svega ljudskog. Neka u postulatima svoje vere izmene poruke biblijskog Isusa o trpljenju, praštanju i toleranciji, onima da uvređena osećanja zaslužuju smrt.
Ovako, koristeći uobičajeno nereagovanje države i njenih organa, odnosno okretanje pogleda od ovih brutalnih uvreda svega ljudskog i poštenog, SPC i država Srbija, pomažu da se žrtve terorističkog napada islamista ubiju ponovo, ponižavajući slobodu govora i pravo na kritiku. Podržava se ideja da je zabranjeno reći da je „car go” i da su neka verska učenja štetna. Ne samo da se time ponovo ubijaju pobijeni Parižani, već i žrtve Boko Harama, Islamske Države i bilo koje druge, religijom motivisane i mržnjom zadojene organizacije širom sveta, koja ubija sve one koji se ne uklapaju u njihov teokratski model.
Ako ovakav bahati manir čelnika SPC prođe i ovaj put nekažnjeno, otvara se mračna staza nasilja koje će gutati sve one koji na bilo koji način kritikuju ma koje učenje ove i drugih verskih zajednica u Srbiji.
Solidarnost verskih zajednica u Srbiji oko okrivljavanja žrtava za zločin, ne čudi, ali i dalje užasava i zabrinjava.
Ćutanje države, one iste države čiji čelnici su odgovorni građanima da njihova prava i slobode štite, nedopustivo je.
Reagujte sada, da ne biste bili odgovorni za otvaranje Pandorine kutije dogmi koje ubijaju.
Reagujte odlučno, zarad prava, pravde i humanosti.
Reagujte hrabro, jer vas samo to čini ljudima.
I ne, nema oproštaja, jer ne znate šta činite. Znate, svakako da znate.
Ateisti Srbije.
Razum.
9 Responses to Kakve su ti misli, takva su ti zlodela