„Sečenje slavskog kolača povodom slave grada Novog Sada – Đurđic biće upriličeno danas u 12 časova u Svečanoj sali Gradske kuće.“ – link.
Očigledno je da trenutna lokalna vlast ne odstupa od sistematskog kršenja Ustava Republike Srbije.
Da podsetimo:
Član 11.
Republika Srbija je svetovna država.
Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.
Nastavljajući štetnu praksu, koja seže od vrha države, čelnici grada Novog Sada, na čelu sa Milošem Vučevićem, dovode pravoslavne verske rituale u zvanične prostorije grada.
Nažalost, veliki broj gradova i opština u Srbiji ponaša se po istom modelu. Na isti način ga koriste i predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić, koji je pravoslavni božićni ritual uveo u zvanične prostorije zgrade predsedništva Republike Srbije i time takođe prekršio Ustav, ali i brojni čelnici lokalnih samouprava, širom naše države.
Kada ga ne poštuje predsednik države, koji bi trebalo da predstavlja sve građane, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, šta očekivati od čelnika lokalne samouprave? Iako je pitanje bezmalo retoričko, mišljenja smo da Ustav obavezuje podjednako sve državne funkcionere, na svim nivoima vlasti, te da su ovako flagrantna kršenja istog nedopustiva.
Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada, očigledno ne razume ili odbija da razume da pomenuti praznik SPC nije deo verskog folklora svih građana Novog Sada, multikulturalne, višenacionalne i multikonfesionalne sredine, čija istinska vrednost se umanjuje ovako diskriminatorskim potezima. Zbog čega grad mora da ima „slavu“? Zbog čega, ako se već slavi jedan verski praznik, to uopšte mora da bude verski praznik Srpske pravoslavne crkve (SPC)? Zbog toga što većinu građana Novog Sada čine Srbi pravoslavne vere? Sve su to kako logičke, tako i civilizacijske greške.
Ne sporimo značaj slave za SPC i njene vernike, niti im negiramo pravo na proslavu, ali ističemo obavezu da se verski praznici obeležavaju u verskim institucijama namenjenim za okupljanje vernika, u privatnoj režiji vernika i verske zajednice.
Ovako, pred sve građane Novog Sada je stavljen namet, koji su, hteli to ili ne, obavezni da plate, ne tako malim budžetskim sredstvima. Ovaj, kao i mnogi drugi verski praznici, obaviće se u javnoj instituciji, o trošku svih građana, koji niti su pitani žele li da ga finansiraju, niti su pozvani da u njemu učestvuju.
Takođe, ukazujemo i na sveprisutno pomodarstvo, u kom se tradicija porodičnih slava pravoslavnih vernika, sistematski protivno ne samo Ustavu i zakonima, već napokon i verskim kanonima SPC, ugrađuje u preduzeća, službe, državne organe, sportske klubove i jedinice lokalne samouprave.
Udruženje „Ateisti Srbije“ ulaže najoštriji protest protiv uvođenja i obeležavanja „slave“ ma kog grada i opštine, a posebno jednog ovako višenacionalnog i multikonfesionalnog grada poput Novog Sada i apeluje na gradsku vlast da prekine sa još jednim u nizu kršenjem sekularnosti i elementarnih ljudskih prava.
Da stvari budu jos tragičnije, 16. novembar je i Međunarodni dan tolerancije, dan posvećen poštovanju prava svih građana i zajednica.
U mešavini tragičnog i ironičnog, u Novom Sadu će tako biti proslavljen upravo praznik koji diskriminiše sve sem pripadnika jedne verske zajednice i sve sem pripadnika jedne nacionalne zajednice.
Skupo, na mnogo, materijalnih i civilizacijskih načina.
Sramotno, na ništa manje načina.
