Čitajući Statut Univerziteta u Beogradu (u daljem tekstu Statut), ostao sam zbunjen činjenicom da ustanova koja bi trebalo da bude intelektualni uzor cele države, dakle, ustanova koja predstavlja najstariju visokoškolsku instituciju u državi, alma mater svih ostalih državnih univerziteta u Srbiji, dozvoljava sebi tako očigledno kršenje Ustava Republike Srbije (u daljem tekstu Ustav) i Zakona o zabrani diskriminacije (u daljem tekstu ZZD) u svom sopstvenom Statutu.

Univerzitet u Beogradu (u daljem tekstu BU) jeste državna institucija i, kao takva, mora, po članu 11. stav 1 Ustava, biti sekularna. Dalje, po članu 11. stav 2 Ustava, mora biti odvojena od crkava i verskih zajednica i svih njihovih institucija. Na kraju, po članu 11. stav 3 Ustava, ne sme da uspostavlja nijednu religiju kao državnu.

Pravoslavni bogoslovski fakultet (u daljem tekstu PBF), kao deo Univerziteta u Beogradu, direktno krši sva tri stava člana 11. Ustava. Prvenstveno, radi se o isključivo religijskoj instituciji koja, samim tim, krši princip sekularnosti (kršenje člana 11. stav 1 Ustava). Zatim, pripajanje PBF Beogradskom Univerzitetu predstavlja mešanje crkve i države (kršenje člana 11. stav 2 Ustava). Dodatno, s obzirom na činjenicu da je PBF jedina religijska institucija unutar BU, činjenica koju PBF sa ponosom naglašava na svom sajtu, pravoslavna religija se na BU uspostavlja kao državna (kršenje člana 11. stav 3 Ustava).

Ovo se najbolje vidi i iz neuspelog i, dozvoliću sebi slobodu da kažem, čak i sramnog pokušaja, u članu 9. stav 7 Statuta, da se kontradiktornost i kršenje Ustava prikrije. Ovim članom Statuta BU zabranjuje se “versko delovanje ili organizovanje” na Univerzitetu, što je potpuno u skladu sa načelom sekularnosti, kao i svrhom i prirodom BU, ali se, bez bilo kakvog obrazloženja, PBF izuzima iz navedenog pravila. Na opisani način se direktno krši i ustavno načelo sekularnosti, ali i odredbe Ustava kojima se garantuje ravnopravnost i jednakost svih fizičkih i pravnih lica (čl. 19, 21. i 71. Ustava Republike Srbije), a pravoslavna religija se stavlja jasno i direktno iznad svih ostalih priznatih religija u Republici Srbiji.

Međutim, pored kršenja Ustava, još je gore kršenje člana 19. stav 2 i stav 3 Zakona o zabrani diskriminacije, koje PBF redovno čini prilikom upisa studenata.

Naime, u članu 58. stav 1 Statuta PBF, kao uslov za upis navodi se obavezna “saglasnost nadležnog episkopa“. Zatim se u članu 61. stav 3 opet zahteva da kandidat “pribavi saglasnost nadležnog episkopa“, da bi se u članu 86. kao glavni uslov za nastavnike i predavače navelo da “pored ostalih propisanih uslova ima i saglasnost (blagoslov) nadležnog episkopa“.

Sasvim je jasno da se na ovaj način vrši očigledna i faktička i pravna diskriminacija i studenata i profesora PBF i to na osnovu verskog opredeljenja. Da se kao uslov za studiranje i za rad u jednoj instituciji, koja bi navodno trebalo da bude obrazovnog karaktera, postavlja potpuno arbitrarni uslov, koji zavisi od subjektivne, neobrazložene volje jednog verskog poglavara. Svejedno koja osoba daje subjektivnu saglasnost, jasno je i iz samog naziva ove institucije da je u osnovi obavezno prisutna otvorena diskriminacija na osnovu verske opredeljenosti, ali dodatna diskriminacija se jasno vidi i iz pomenutog uslova za upis. Dakle, po Statutu BU i Statutu PBF, jedan verski poglavar, po svom sopstvenom subjektivnom nahođenju, faktički odlučuje ko je podoban, a ko nije podoban da postane student Univerziteta u Beogradu! Na koji način je sveštenik jedne religije kvalifikovan da donosi takve odluke i da odlučuje o visokom obrazovanju bilo koje mlade osobe?

Navedeno postupanje je sasvim očigledno u suprotnosti sa Zakonom o zabrani diskriminacije (ZZD). Konkretno, član 2. ZZD naglašava: “izrazi ‘diskriminacija’ i ‘diskriminatorsko postupanje’ označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe [...] a koji se zasniva na verskim ili političkim ubeđenjima…”

Dalje, član 19. stavovi 2 i 3 ZZD glase:

“Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

Zabranjena je diskriminacija vaspitnih i obrazovnih ustanova koje obavljaju delatnost u skladu sa zakonom i drugim propisom, kao i lica koja koriste ili su koristili usluge ovih ustanova u skladu sa zakonom.”

Iz ovoga se sasvim jasno vidi da PBF vrši nezakonitu diskriminaciju svojih studenata, a pošto je PBF deo BU, time se to kršenje prenosi i na sam BU.

Moje iskreno mišljenje je da je mnogo bolje za ugled samog Univerziteta da samostalno i samoinicijativno obavi ovu neophodnu ispravku i da nikako ne sačeka zahtev za ocenu ustavnosti Statuta i prijavu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i negativni publicitet koji će, neizbežno, proisteći iz te prijave.

Ovom prilikom bih vam skrenuo pažnju i na član 54. Zakona o zabrani diskriminacije, koji naznačava: “Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj vaspitna, odnosno obrazovna ustanova koja licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano oteža ili onemogući upis, odnosno isključi ih iz vaspitne, odnosno obrazovne ustanove (član 19. stav 2).”

Ja ne želim da podnosim prijavu protiv BU, koji smatram jednom od najvažnijih institucija u Srbiji, ali ako Univerzitet nema nameru da ispravi navedene očigledne povrede Ustava i zakona Republike Srbije, biću na to prinuđen, te vas molim da mi objasnite na koji način ćete reagovati na sve povrede pravnih propisa navedene u mom dopisu.

Srdačan pozdrav,

Predrag Stojadinović
Potpredsednik udruženja “Ateisti Srbije”

Reference:

• Statut BU
• Statut PBF
• Uslovi za upis na PBF
• Ustav Republike Srbije
• Zakon o zabrani diskriminacije

Pogledaj PDF: Otvoreno pismo BU

Pogledaj PDF: Отворено писмо БУ

Udruženje “Ateisti Srbije” skreće pažnju medijima da ne informišu pogrešno građane o važnim datumima u srpskoj istoriji. Danas je veliki broj medija, a između ostalih i javni servis – RTS, u svojim tekstovima o Danu državnosti Republike Srbije pogrešno naveo da je 15. februara 1804. godine u Orašcu podignut Prvi srpski ustanak, iako bi, valjda, svi trebalo da znaju da je ovaj ustanak podignut 14. februara 1804. godine. Takođe, skrećemo pažnju na to, da je tzv. Sretenjska skupština počela sa radom 14. februara 1835. godine (“na Sretenje”), a prvi srpski ustav je izglasan 15. februara 1835. godine.

Sretenje se slavi 2. februara po Julijanskom kalendaru, kojeg koristi Srpska pravoslavna crkva i tako je uvek i bilo, ali se po Gregorijanskom kalendaru, kojeg koristi država, menja zbog razlika između ova dva kalendara. Do pomeranja Sretenja na 15. februar (po Gregorijanskom kalendaru) je došlo u 20. veku. Podsećamo da će u 22. veku Sretenje padati na 16. februar, pa će Srbija verovatno pomerati svoj državni praznik da ga ponovo uklopi sa “crkvenim” kalendarom, ako Srbija i tada bude ovako “sekularna” kakva je danas.

To što su vlasti jedne, navodno, sekularne države rešile da najvažnije događaje iz istorije ne slave na dan kada su se ovi događaji zaista odigrali po zvaničnom državnom kalendaru, već ih uklapaju sa slavom jedne od crkava i verskih zajednica, nije razlog da mediji revidiraju istoriju i pogrešno informišu građane o datumu odigravanja ovih događaja.

Udruženje “Ateisti Srbije”

Pogledaj PDF: Dan Državnosti 2012

Pogledaj PDF: Дан Државности 2012

Aleksandar Resanović, Zamenik Poverenika
Kancelarija Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti
Svetozara Markovića 42, Beograd

Otvoreno pismo Zameniku Poverenika za zaštitu podataka

Poštovani g. Resanoviću,

Obraćavam Vam se kao potpisniku rešenja 07-00-02495/2011-06 i iskreno se nadam da ste ga potpisali bez detaljnijeg pregleda, jer ako sam ja, kao programer, sposoban da uočim ogromne probleme i kontradikcije u obrazloženju tog rešenja, onda smatram da je to za pravnike čista rutina.

Prvi od dva problema jeste baziranje celokupnog rešenja na pretpostavci koja nije potkrepljena nikakvim dokazima. Naime, u obrazloženju se pretpostavlja da su moji roditelji u moje ime dali saglasnost da rukovalac podacima prikupi moje podatke. Pored toga što ovo u mom slučaju nije istina, postavlja se pitanje kako neko može sebi da dozvoli da donese rešenje i celokupan zaključak samo na osnovu neosnovane i nepotvrđene pretpostavke?

Napominjem da ja nisam u obavezi da naglasim da moji roditelji nisu dali saglasnost. Obaveza je Vaša da zaključak bazirate na čvrstim dokazima, a ne na neosnovanim i nedokazanim pretpostavkama. Dodatno, za ceo slučaj je taj podatak nebitan s obzirom na to da, po članu 36 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, imam pravo da zahtevam brisanje podataka za koje sam prethodno dao pristanak i po istom članu ti podaci moraju da se brišu nakon opoziva pristanka.

Dakle, baziranje odbijanja moje žalbe na neistinitoj pretpostavci jeste na dva načina pogrešno: prvo, jer je pretpostavka neproverena i nedokazana i kao takva uzeta kao osnov zaključka celog rešenja, a drugo, jer, čak i da je ta pretpostavka tačna i dokazana, opet je po zakonu, na osnovu člana 36 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, nebitna i ne sme se uzimati u obzir nakon izdatog opoziva pristanka. Potpuno je irelevantno da li je rukovalac imao punovažan pravni osnov za obradu podataka jer ja nisam ni tražio da se to utvrdi a nesporno je da ga od mog opoziva više nema. Vaše obrazloženje da se nakon opoziva ne može zahtevati brisanje upisanih podataka u potpunosti obesmišljava institut povlačenja pristanka koji je podrobno regulisan predmetnim zakonom i direktno je suprotno članu 36. ovog Zakona, koji upravo propisuje da se nakon povlačenja pristanka podaci moraju obrisati. Upravo tim rečima i bez bilo kakvog “uvijanja”.

Drugi problem je izbegavanje jasnog značenja izraza “obrada podataka”, definisanog u članu 3, stav 1, tačka 3 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao, između ostalog, beleženje, pohranjivanje i čuvanje podataka. Time je moj zahtev za brisanje podataka, u suštini, zahtev za prestanak obrade, jer prestanak beleženja, čuvanja i pohranjivanja znači jednostavno brisanje.

Dakle, moj zahtev za prestanak obrađivanja podataka je odbijen uz obrazloženje u kom se naznačava da je poverenik na stanovištu da rukovalac mora da prestane da obrađuje podatke. Navodi se tačno da je nakon mog povlačenja pristanka, rukovalac dužan da “na odgovarajući način njegove do tog datuma obrađivane podatke učini nedostupnim”. Kako se podaci zapisani u knjizi čine nedostupnim osim brisanjem? Potpuno je jasno da je obrazloženje Rešenja u suprotnosti sa izrekom Rešenja. Čista kontradikcija.

Na koji način će rukovalac prestati da obrađuje moje podatke, dakle, da ih beleži, pohranjuje i čuva, kao i učini nedostupnim, ako ih ne obriše, kao što član 36. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti nalaže? Da li će ljudi koji čitaju spiskove kada dođu do mog imena zažmuriti i preskočiti prstom na sledeći red? Takođe, da li svako pravno lice može da odbije da obriše nečije podatke jer se time uništava “istorijski podatak” ili je ta privilegija rezervisana samo za Crkvu? Da li je član 36. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti zanemariv? Iskreno, na stanovištu sam da je ovakvo vređanje moje inteligencije za svaku osudu.

Na kraju, kao “so na ranu”, dodata je uvreda i poniženje koje sam šestog januara doživeo u Vašoj kancelariji u Deligradskoj 16. Naime, nakon što je portir izgovorio moje ime da me najavi, bio je prinuđen da čeka preko 15 minuta na bilo kakav odgovor. Nakon toga je, vidno uznemiren i iznerviran, obavešten da treba da mi preda slušalicu. Umesto da budem primljen u kancelariju na spratu, kao što profesionalnost, pristojnost i ljudskost nalažu, ja sam morao da razgovaram sa gospođom Natalijom Ćetković putem telefona čiji je kabl bio rastegnut kroz prozor portirnice, pred ljudima iz obezbeđenja, koji su me, opravdano, čudno gledali sve vreme.

Verujte mi da ne želite da znate kako sam se osećao tokom, ali i dugo nakon tog razgovora. Ukoliko je to, igrom slučaja, standardna praksa, onda je situacija mnogo gora nego što sam mislio. U svakom slučaju, ovim putem izražavam svoje nezadovoljstvo ovakvim neprofesionalnim vređanjem moje ličnosti.

Dozvoliću sebi da budem direktan. Meni je jasno kakav je neformalan uticaj Crkve na državne organe u Republici Srbiji, ali sam se najiskrenije nadao da će Vaša kancelarija ispoštovati jasno definisan zakon i da neće dozvoliti da bilo koje pravno lice, pa, samim tim, ni Crkva, bude iznad zakona.

Ja nisam pravoslavni vernik i ne samo da ne želim, već i ne dozvoljavam da ta organizacija obrađuje, dakle, beleži, pohranjuje i čuva, moje lične podatke. Zahtevam da se ti podaci obrišu, što je pravo koje mi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti garantuje. Vi ste mi uskratili to zakonom zagarantovano pravo gorepomenutim rešenjem.

Naravno da ću iskoristiti pravni lek na koji ste me primorali, ali naglašavam da sam na stanovištu da ste osramotili svoju kancelariju ovim rešenjem i obrazloženjem istog, a mene na više načina uvredili u celom ovom postupku.

Ogorčen,

Predrag Stojadinović

U prilogu: kopija predmetnog Rešenja.

Napominjem da je ovaj dopis dostavljen i na sledeće adrese:
1. Rodoljub Šabić, Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti
Svetozara Markovića 42, Beograd
2. Saša Janković, Ombudsman
Deligradska 16, Beograd

Pogledaj PDF: Poverenik Rešenje
Pogledaj PDF: Otvoreno pismo Povereniku	Pogledaj PDF: Отворено писмо Поверенику

Poštovane Nišlije!

Nema čoveka u Srbiji koji ne zna onu staru narodnu izreku: „južnije – tužnije“. Decenijama unazad gledamo kako narod na jugu Srbije živi teško, vidimo da je broj nezaposlenih prevelik, da su plate mizerne. Znamo da imate malo mogućnosti da sami nešto izmenite, jer makroekonomija bilo koje zemlje nikad ne zavisi od radnika i seljaka, već od državnog i ekonomskog establišmenta.

Normalno je da svako, ko ima bar malo savesti i obraza, bude nezadovoljan i besan kad vidi ili čuje da je opet neko iz vlasti, po hiljaditi put, negde učinio bilo kakvu nepravdu. I kad vidi i čuje da u zemlji u kojoj svi živimo, neki imaju privilegije i veća prava od drugih.

Opštepoznata činjenica je da su crkve po Srbiji prazne. Drugim rečima, i ovo koliko ih ima trenutno je previše. Gradonačelnik Niša, Miloš Simonović, lokalni moćnik, zarad sticanja jeftinih političkih poena, bahato se odnosi prema građevinskom zemljištu, koje, uzgred, nije njegova dedovina. Bez ikakvih konsultacija sa vama, građanima, poklanja ono što nije njegovo onima koji su u Srbiji najbogatiji: pravoslavnoj crkvi. I to dve lokacije odmah, jedna u parku preko puta železničke stanice, a druga između „Brikolaža“ i Nišave. Sledeće godine, odlučio je da pokloni čak 10 lokacija.

Niš je već poznat po izgradnji nepotrebnog, megalomanskog krsta, što će koštati nekoliko miliona evra. Koliko će miliona evra još biti utrošeno da se napravi 12 novih crkava? Da li su u Nišu svi bogati, siti, napiti i zadovoljni, pa gradonačelnik može da uludo baca novac poreskih obveznika, odnosno vas? Da li vi, građani Niša, imate dovoljno bolnica, škola, staračkih domova, pozorišta, bioskopa, parkova? Da li su vam dovoljno visoke plate, penzije, socijalni doprinosi i dečji dodaci?

Recite ne egoističnim pojedincima kojima je dodvoravanje političkim i verskim strukturama bitnije od prosperiteta vašeg grada i vas, građana.

Udruženje “Ateisti Srbije”

Pogledaj PDF: Apel građanima Niša!

Pogledaj PDF: Апел грађанима Ниша!

Udruženje „Ateisti Srbije“ skreće pažnju javnosti na još jedno kršenje principa sekularnosti. Pozivamo građane da spreče državu u nameri da plati neizmirene obaveze Srpske pravoslavne crkve za penziono-invalidsko i socijalno osiguranje, kao i da ubuduće pokriva 50% doprinosa za sveštenstvo, i to samo odabranih – takozvanih tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji. Podsećamo da SPC ne plaća porez, da je imala prvenstvo nad drugim građanima u vraćanju oduzete imovine, da sveštenici naplaćuju od naroda bezobzirno visoke honorare za činodejstva, koja nikome ne prijavljuju, i da im je vidno imetak skočio u poslednjih 20 godina, dok je njihova pastva vidno osiromašila. Uz sve to, SPC ne plaća doprinose koje svi redovno plaćamo, tražeći da njene dugove vrate svi građani, iz budžeta Srbije, bez prethodno tražene saglasnosti. Cinizam naše najveće crkve je utoliko veći što u tome treba da učestvuju svi poreski obveznici, što svakako uključuje i nereligiozne, kao i pripadnike drugih veroispovesti.

Osuđujemo to što naša država, i pored toga što prikuplja novac za crkvu preko doplatnih markica, i pored toga što finansira SPC iz fondova namenjenih nevladinim organizacijama, spremno najavljuje da će platiti sve dugove kako bi sveštenici imali penziju kao i svi koji su je obezbedili redovnim izmirivanjem doprinosa u iznosu od 22% od plate. Iako je PIO fond odavno urušen, predstavnici države ironično ocenjuju kako će to biti lako isplaćeno iz budžeta Srbije. To je isti onaj naš budžet čijim su smanjivanjem već mnogi ostali bez posla, u kome nema novca za lekove, za plate lekarima i nastavnicima, školarine za studente, kao ni za mnoge druge osnovne potrebe. To je isti onaj budžet za koji svi izdvajamo 63% zarade. To je isti budžet koji treba da amortizuje još jednu krizu. U već dovoljno teškoj situaciji, kada je potrebno da se štedi i da se rashodi budžeta smanje, država preuzima da finansira tuđe obaveze, koje nije dužna da finansira, niti bi, doslednom primenom načela sekularnosti, smela da finansira.

Postavljamo pitanje koji je stvaran razlog ovakve galantnosti političara prema Crkvi u predizbornom periodu i zašto ovako bitna vest o otvorenom pljačkanju državnog budžeta nije našla put do šire javnosti.

Udruženje „Ateisti Srbije“

Pogledaj PDF: Antisekularno rasipanje budžeta

Pogledaj PDF: Антисекуларно расипање буџета

Udruženje „Ateisti Srbije“ podnelo je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti članova 10 i 75 stav 1 Statuta grada Beograda, koji propisuju proslavu gradske slave, s obzirom na to da su isti u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije (član 11), sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i Zakonom o glavnom gradu.

U spornom Statutu, za gradsku slavu se proglašava Spasovdan (Vaznesenje Gospodnje), dok se na zvaničnom sajtu grada Beograda daje obrazloženje da je u pitanju više srpska, nacionalna, nego verska institucija. Time se svim stanovnicima grada Beograda, bez obzira na nacionalnu i versku (ne)pripadnost, za zvaničnu proslavu njihovog grada proglašava dan kada se „Isus vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga Oca“. Nа ovаj nаčin se, u grаdu Beogrаdu, prаvoslаvlje uspostаvljа kаo držаvnа religijа, jer se jedаn verski običаj uspostаvljа kаo grаdski, zаjednički zа sve stаnovnike Beogrаdа.

Svaka verska ili nacionalna zejednica ima pravo da svoje praznike i svetkovine proslavlja slobodno i neometano u svom gradu, ali je nedopustivo da se proslava jedne verske zajednice proglašava zvaničnom, kao i da funkcioneri Grada učestvuju u njima u svojstvu službenih lica.

Obredi kao što su litije pravoslavnih sveštenika, osvećenje žita i slavskog kolača, zatim molitve u pravoslavnim crkvama, nošenje krstova i pravoslavnih ikona nikako se ne mogu proglasiti simbolima glavnog grada i svih njegovih stanovnika.

Očigledno je da je ovakva proslava isključivo verski praznik, te je, kao takav, u direktnoj suprotnosti sa članom 11 Ustava, koji kaže da se nijedna religija ne može uspostaviti kao državna.

Udruženje “Ateisti Srbije”

Pogledaj PDF: Zahtev za ocenu ustavnosti odredbi Statuta grada Beograda koje propisuju gradsku slavu

Pogledaj PDF: Захтев за оцену уставности одредби Статута града Београда које прописују градску славу

Pogledaj PDF: Tekst zahteva za ocenu ustavnosti odredbi Statuta grada Beograda koje propisuju gradsku slavu

Udruženje građana „Ateisti Srbije“ najoštrije osuđuje najnovije kršenje sekularnosti, kao i osnovnih ljudskih prava učenika osnovnih i srednjih škola u Jagodini i njihovih roditelja, koje se upravo odvija u tom gradu.

Ministarstvo prosvete Republike Srbije je, preko Školske uprave za grad Jagodinu, dalo preporuku direktorima svih osnovnih i srednjih škola u Jagodini da mogu nedelju, 16.10.2011, proglasiti radnim danom, kako bi se organizovao javni doček patrijarha Srpske pravoslavne crkve, a to „pravo“ su svi direktori i iskoristili. Napravljen je čak i raspored na trotoarima gde će učenici pojedinih škola stajati.

Podsećamo Ministarstvo prosvete da je Miroslav Gavrilović predstavnik samo jedne od priznatih religija u Republici Srbiji i da država nema pravo nikome da nalaže da jednog verskog poglavara dočekuje, jer time uspostavlja tu religiju kao državnu, suprotno članu 11. Ustava Republike Srbije. Bez obzira na to što je ovo sve zamaskirano u formi „preporuke“, sasvim je jasno da je u pitanju naredba o koju se niko neće oglušiti ako ne želi da rizikuje posledice. Pitamo Ministarstvo prosvete, po kojem pravnom osnovu, kojem zakonu i podzakonskom aktu, Ministarstvo može da direktorima škola preporučuje da nedelju proglase radnim danom radi organizovanja dočeka verskom poglavaru? Time što je Ministarstvo „samo“ preporučilo direktorima da donesu ovu nezakonitu odluku, nije sa sebe skinulo odgovornost, jer ni Ministarstvo, ni direktori škola, nisu nadležni da organizuju dočeke verskim poglavarima.

Pravoslavni vernici imaju pravo da svojevoljno dočekuju bilo kog predstavnika pomenute crkve, kao što i svi drugi vernici imaju pravo da dočekuju predstavnike svojih religija. Međutim, preporuka Ministarstva prosvete i proglašenje nedelje za radni dan od strane direktora škola, predstavlja jasno kršenje člana 11. Ustava Republike Srbije i nasilnu indoktrinaciju pomenute dece, kao i nametanje pravoslavne vere.

Takav način organizovanja dočeka neodoljivo podseća na vreme komunizma i dočekivanje Josipa Broza Tita. Ni za te dočeke se nisu donosili formalno obavezujući pravni akti. Pitamo se da li odbijanjem jedne takve preporuke zaposleni u školama, javnim preduzećima i privrednim društvima rizikuju svoje radno mesto i da li učenici nedolaskom rizikuju slabije ocene, kao i druge posledice?

Pogledaj PDF: Doček Gavrilovića

Pogledaj PDF: Дочек Гавриловића

Udruženje “Ateisti Srbije” osuđuje licemerje vlasti u Srbiji, čiji predstavnici ovih dana primaju ordenje za saučestvovanje u organizovanom kršenju ljudskih prava prošle nedelje. Najnoviji primer je dodela crkvenog ordena “Beli anđeo” ministru unutrašnjih poslova od strane SPC, institucije koja je ostvarivanje garantovanih prava građana nazivala paradom srama, a isti orden dodelila svom velikodostojniku, vladici vranjskom Pahomiju, optuženom za pedofiliju, pravnosnažno oslobođenom zbog zastarevanja slučaja. Podsećamo građane i građanke Srbije da SPC, institucija koja pretenduje da bude čuvar morala celog drustva, ne samo da nikada nije osudila slučajeve pedofilije u svojim redovima, već je, po svedočenju učesnika u tom procesu, aktivno opstruisala suđenje do njegovog zastarenja.

Prihvatajući orden u ovom trenutku, vlast simbolički preuzima zasluge za mrak u koji je društvo u Srbiji dospelo zahvaljujući delovanju ekstremističkih grupa, pa i SPC. Podsećamo sve nosioce javnih funkcija u Srbiji, da njihov položaj sa sobom nosi i odgovornost za implementaciju vladavine prava. Iako smo svesni sramne uloge i vlasti i SPC u suspendovanju Ustava i zakona ove zemlje, iznenađeni smo ovako otvorenom legitimacijom onih delova društva, kojima najveća snaga leži u pretnjama i primeni sile.

Pogledaj PDF: Beli Anđeli

Pogledaj PDF: Бели Анђели

Udruženje “Ateisti Srbije”, ispred Koalicije za sekularnu državu, upozorava javnost i nadležne institucije da je, samo u toku prva dva dana trajanja popisa, više građana prijavilo nepravilnosti u vezi sa popisivanjem njihove veroispovesti. U konkretnim slučajevima, popisivači su odbili zahtev građana da budu popisani kao ateisti ili nereligiozni, uz netačno obrazloženje da takva mogućnost nije predviđena pravilima popisa. Ti građani su, na insistiranje popisivača, upisani kao da se nisu izjasnili, iako su se jasno izjasnili kao ateisti ili nereligiozni. To predstavlja grubo kršenje pravila, kojeg je bilo i na prethodnom popisu 2002. godine, što je rezultovalo podatkom od samo 0,5% ateista u Srbiji.

Podsećamo da je i sam Republički zavod za statistiku više puta saopštio da građani imaju pravo da se na popisu izjasne kao ateisti ili nereligiozni, ali, nažalost, pitanje je tako formulisano da očigledno zbunjuje ne samo građane, već i same popisivače. Pozivamo sve građane koji nisu vernici i koji žele tako da se izjasne da iskoriste svoje zagarantovano pravo i insistiraju da tako budu i popisani. Upozoravamo popisivače da bilo kakvim sugerisanjem odgovora ili odbijanjem da upišu tačno onako kako se građani izjasne, rizikuju da budu prijavljeni i budu novčano kažnjeni, sa čime su na obuci već i upoznati.

Udruženje će nastaviti, preko mreže svojih posmatrača, da prati sam tok procesa popisivanja i prijavljivaće svaki uočeni slučaj nepravilnosti nadležnim opštinskim popisnim komisijama. Pozivamo građane da sve uočene nepravilnosti prijave popisnoj komisiji u svojoj opštini, kao i da o nepravilnostima na temu popisivanja veroispovesti obaveste Udruženje, preko sajta popis2011.com .

Udruženje “Ateisti Srbije”, u ime Koalicije za sekularnu državu.

Uputstvo: http://popis2011.com/uputstvo-za-posmatrace-popisa/

Nedoumice u vezi sa popisom: http://popis2011.com/nedoumice-u-vezi-sa-popisom/

Pogledaj PDF: Popis nepravilnosti

Pogledaj PDF: Попис неправилности

povodom izjаve: Порука Патријарха Иринеја

Nаš grаd i nаšu jаvnost i ove godine potresа pitаnje аgresivnih huligаnа, koji se protive održаvаnju pаrаde ponosа. S mnogo oprаvdаnjа, ovu pošаst huligаnа nаzvаli bismo “pаrаdom srаmа” kojom se blаti ljudsko dostojаnstvo i gаzi svetinjа životа, ljubаvi, slobode i prаvа nа izbor.

Imаmo puno rаzumevаnje i ljudsku zаbrinutost zа licа sа kojimа se poigrаvа pаlа religijskа strukturа, kojа je ono što je ljudskom ljubаvlju stvoreno kаo prirodno i normаlno, nekom čudnom devijаcijom pretvorilа u neprirodno i nemorаlno nаsilje, o čemu tаko jаsno govore prof. dr Aleksаndаr Bošković, dr Biljаnа Stojković, prof. dr Vlаdimir Vodinelić, prof. dr Žаrko Korаć, prof. dr Milаn Vukomаnović, prof. dr Miroslаv Prokopijević, dr Sаšа Gаjin, Biljаnа Srbljаnović, prof. dr Nikolа Sаmаrdžić, prof. dr Vesnа Rаkić Vodinelić, prof. dr Snježаnа Milivojević, dr Oliver Stojković, prof. dr Ivаnа A. Spаsić, dr Anа Mаrtinoli, dr Drаgаnа Vuković, prof. dr LJubišа Rаjić, dr Ivаn Medenicа, dr Tаtjаnа Pаpić, prof. dr Milenа Drаgićević Šešić, dr Anа Ivаnović, dr Nevenа Petrušić, dr Gorаn Brаjušković, prof. dr Vojin Dimitrijević i mnogi drugi.

U ovom teškom i obremenjenom vremenu, sа kojim je suočen nаš nаrod (dа ukаžemo sаmo nа Kosovo i Metohiju i nа goruće stаnje u oblаsti Kosovske Mitrovice, gde nаrod golim životimа brаni svoje prostore i gde se ovih dаnа prolivа nevinа krv) nаgoveštenim huligаnskim neredimа u Beogrаdu, stičemo uverenje dа se želi pokriti i zаseniti trаgično stаnje srpskog nаrodа nа tužnom Kosovu i Metohiji, kаo i konstаntno аntisekulаrno pljаčkаnje nаrodа cele Srbije od strаne držаve i Srpske prаvoslаvne crkve.

Pitаmo se kome trebаju neredi, obrаčuni, sа svim mogućim posledicаmа ostrаšćenih strаnа u glаvnom grаdu Srbije.

Tаkođe, pitаmo se od kogа će srpskа policijа štititi i brаniti nedužne šetаče. Od jedne grupe nаstrаnih poremećenih huligаnа, koji svoje mаnijаčke, zаstаrele, ultrаreligijske, srednjovekovne poglede, u osnovi neprirodne i klerofаšističke, žele dа nаmetnu drugoj, ogromnoj većini, kojа ne deli i ne prihvаtа njihovo shvаtаnje smislа životа i ljudske slobode.

Otudа, аpelujemo nа sve fаktore od kojih zаvisi odobrenje zа održаvаnje ovog nečаsnog nаsiljа nаd nedužnim šetаčimа, dа nаsilje po svаku cenu spreče i omoguće nedužnim ljudimа, koji nikogа ne ugrožаvаju i koji sаmo žele dа slobodno vole kogа oni hoće, dа jedаn sаt u celoj godini slobodno, ponosno i mirno prošetаju ulicаmа grаdа Beogrаdа.

Dostа nаm je ponižаvаnjа i ispunjаvаnjа nemorаlnih religijskih nаredbi iz mitovа. Ovа nаkаrаdnа slobodа koju nаm nudi “pаrаdа huligаnа” strаnа je nаšoj istoriji, trаdiciji i kulturi.

Ne može se zlo zlom pobediti, već dobrim. U konkretnom slučаju, smаtrаmo dа je nаjpаmetnije dа svi religijski predstаvnici budu počаšćeni totаlnim ignorisаnjem. To ih moždа može otrezniti.

Ne molimo se nikаkvim mitskim likovimа, već se uzdаmo u obrаzovаnje dа nа obe strаne pobedi zdrаv rаzum.

Udruženje grаđаnа “Ateisti Srbije”

Pogledaj PDF: Porukа Gаvriloviću

Pogledaj PDF: Порука Гавриловићу