N1: Irinej: SPC ne odustaje, staviti van snage Zakon o rodnoj ravnopravnosti

N1: Porfirije u Uskršnjoj poslanici: Otuđenje Kosova neprihvatljivo, molitve za mir

“Srpska Pravoslavna Crkva neće i ne može odustati od zahteva da se zakoni o porezima na imovinu i o porezu na prihode građana primenjuju i na nju, kao i na sve ostale u Srbiji.”

“Srpska Pravoslavna Crkva neće i ne može odustati od zahteva da se zakonske i Ustavne odredbe o poštovanju ljudskih prava i sloboda primenjuju u Srbiji u potpunosti.”

“Srpska Pravoslavna Crkva neće i ne može odustati od zahteva da se zakoni i propisi kojima se veronauka, kao apsolutno protivna prirodnim naukama, drži u javnim školama, stave van snage.”

Nažalost, ovakve naslove možemo samo da zamišljamo. Kao što Srpska pravoslavna crkva (SPC) nema nikakvu nameru da se odrekne privilegovanog položaja bliskosti i prepletenosti sa institucijama države i amnestije za svako nepočinstvo koje načini, tako ni državna uprava tj. vlast, nema nameru da raskine ovu toksičnu emotivno-patološku vezu sa klerikalnom “sponzorušom”.

Umesto toga, dobili smo naslov i citat Mirka (Irinej) Bulovića, regionalnog direktora SPC za Bačku, portparola i člana UO ovog paradržavnog preduzeća, tj. perionice naših, budžetskih novaca:

“Srpska Pravoslavna Crkva neće i ne može odustati od zahteva da se Zakon o rodnoj ravnopravnosti stavi van snage.”

Dodajmo tome i izjavu Prvoslava (Porfirije) Perića, sadašnjeg direktora, odnosno predsednika UO SPC, iz ovogodišnje Uskršnje poslanice:

“Apelujemo da se normira upotreba ćiriličnog pisma u javnom prostoru, kao i da se obustavi nasilje nad srpskim jezikom i ukinu odredbe zakonâ koji to nasilje nameću, naročito kroz protivustavni zakon koji nameće takozvani rodno osetljivi jezik iza koga se krije borba protiv braka i porodice kao bogoustanovljenih svetinja i prirodnih oblika čovekovog ličnog i sabornog života.”

Kako to Bulovića i Perića, njegovog omiljenog učenika, zaista ugrožava rodna ravnopravnost? Kako reči poput “psihološkinje” ili “arhitektkinje” napadaju njihove brakove i porodice, koje inače i nemaju?

Zbog čega problem sa kanonima svoje crkve, koja im jedina neposredno i apsolutno zabranjuje da stupe u brak i zasnuju porodice, projektuju na – rodno ravnopravni jezik i na žene?

Kakva je to iznenadna brižnost gospodina Bulovića prema braku i porodici, kada je poznato da je upravo on, da parafraziramo njegovu izjavu, zahtevao da se prava dece da budu deca, stave van zakona, onda kada je tokom Zmajevih dečjih igara zvanično ulagao žalbe zbog smeha i žagora okupljene dece?

Kako su to nazivi u ženskom rodu, strašnija pošast za SPC od afera sa seksualnim zlostavljanjem maloletnika? Zašto je u redu da sveštenici i visoki zvaničnici crkve napadaju upravo najosetljivije članove porodica, za koje sada tobož strepe od pojave “sutkinje”, “borkinje” i “dramaturškinje” u jeziku koji koriste?

Kako “igumanija”, “monahinja” i “popadija” ne ugrožavaju brak i porodicu,a “epidemiološkinja” i “stručnjakinja” da?

Kojom to nakaradnom “dva plus dva jednako cipela” matematikom su gospoda klerici došli do toga da žene koje svoja zanimanja koriste u svom, ženskom rodu, ne mogu, ne žele ili ne bi smele da zaključuju brakove i imaju porodice, ili možda još gore, da žele da razbijaju tuđe brakove i porodice?

I kako je moguće da su u Božićnim i Uskršnjim poslanicama SPC, umesto poruka mira, ljubavi i tolerancije, redovno i na smenu prisutni napadi što na LGBT populaciju, što na žene?

Kako idemo dalje u analizu ovog mizoginog pamfleta, to je zaista sve grđe.

Svesno ćemo izbeći pokušaje tumačenja gospodina Bulovića, po kojima je promovisanje rodno osetljivog jezika marksistički pristup prerušen u liberalizam, onda kada znamo da je on jedan od najglasnijih i najagresivnijih dogmatika, odnosno promotera potpunog jednoumlja i nametanja stavova SPC čitavom društvu.

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino referentno udruženje ateista našoj zemlji, apeluje na nadležne državne institucije i organizacije civilnog društva, da stanu u odbranu prava žena da svoja zanimanja koriste u ženskom rodu. U isto vreme, apelujemo na državne institucije, ali i akademsku zajednicu kao i širu, samosvesnu javnost, da osude potpuno besmislena no svakako maliciozna podmetanja klerika SPC o rondo osetljivom jeziku kao uništitelju braka i porodice. Pozivamo ih da inicijativu koja osnažuje žene, brane činjenicama i naučnim pristupom, poput statistike o učestalosti porodičnog nasilja i takvog uništavanja tradicionalne porodice po uzusima SPC, a upravo od strane osoba koje sebe doživljavaju kao tradicionaliste, odnosno patrijarhalne osobe.

Civilizacijska je dužnost obezbediti ženama priliku da se i na ovaj način bore za svoj ravnopravni položaj, budu osnažene i slobodne, na isti način na koji to pravo i privilegiju muškarci uživaju milenijumima, samo zahvaljujući banalnoj biologiji.

Jezik je živ i evoluira, prilagođava se i raste, obogaćuje sadržajima kroz vekove. Ne dopustimo kao društvo, da isti oni koji su napadali naše najveće prosvetitelje, reformatore jezika i ljude koji su narodu i državi želeli samo dobro, svoje tupe ali snažne napade usmeravaju ka ženama. Oni isti koji su prezirali i ponižavali Dositeja (Dimitrija) Obradovića i Vuka Stefanovića Karadžića, da bi ih nakon njihove smrti bukvalno kidnapovali i pokušali njihove pobede da predstave kao nekakav čudesan uspeh same crkve, sada za redovnu metu imaju – žene.

Paradoksalno, borci za brak i porodicu, one bez kojih ti pojmovi gube upravo svoju tradicionalnost, napadaju i antagonizuju.

Hajde da ih vratimo u mračna, memljiva davna vremena iz kojih dolaze te ideje i zatvorimo vrata za njihovim agresivnim naklapanjima. Hajde da im pokažemo da svoj otrov mogu da prosipaju svugde oko sebe, ali daleko od javnosti i mesta odlučivanja, jer kao što molitve ne leče, tako ni kletve i pretnje ne smeju imati snagu zakona ili njegovih amandmana.

Bolji smo od toga, zar ne?

Ateisti Srbije,
RAZUM!

Izvori:

1. Lov na veštice 
2. U Sečnju ipak Sveti Sava uz sveštenika – obred u školi posle protesta meštana 
3. Ustav Republike Srbije

„Republika Srbija je svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.”

„Biti Srbin znači biti obavezno pravoslavac… Srbin ne može biti ateista… Srbin nekršten ne biva.”

Dve misaone celine, jedna iz člana 11. Ustava Republike Srbije, druga izjava patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC) Pavla (svet. Gojko Stojčević), između kojih je nepremostivi civilizacijski i moralni jaz. Ustavna odredba definiše na najjednostavniji i najjasniji način princip sekularnosti, dok izjava patrijarha SPC podstiče segregaciju, nejedinstvo i primitivni plemenski sekarizam, što je najtragičnije, u okvirima jednog istog naroda.

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino referentno udruženje ateista u našoj zemlji, već godinama upozorava na sve agresivniju klerikalizaciju društva, širenje netolerancije, mržnje i nipodaštavanja ateista i svih drugih koji se ne uklapaju u karikirane uzuse srpskog novoverja. Svedoci smo potpune propasti vrednosti zapadne civilizacije kojoj nominalno težimo da pripadamo i vraćanja na plemenski romantizam i lažni patriotizam. Najveća verska zajednica u Srbiji, SPC, vrlo uspešno koristi privilegije svog položaja i nekritički podrazumevanog autoriteta u društvu, dok političke elite i institucije, populizmom i demagogijom najprizemnije vrste, pothranjuju društvene podele i profitiraju na podsticanju konflikata i netolerancije.

Poslednjih dana smo svedoci bestijalne hajke na direktorku osnovne škole „Aleksa Šantić” iz Sečnja, Oliveru Marjanović.

Nakon što je odlučila da se ove godine obeležavanje Svetog Save, državnog praznika poznatog i kao Dan duhovnosti, u školi obavi bez verskog obreda, izložena je uvredama, prretnjama i histeriji, koji idu od lešinarskih tabloida, preko polusveta sa društvenih mreža, pa do uticajnih javnih ličnosti i analitičara, potom političkih činilaca i napokon, samog vrha piramide vlasti, ministra prosvete.

Uprkos tome što je direktorkina odluka isprva dočekana bez mnogo drame u samom Sečnju i nakon dogovora sa lokalnim sveštenikom da svako onaj od nastavnika i učenika ko bude želeo, može na dan Sv. Save otići na službu u crkvu, dok će u školi biti odigrani igrokazi, recitacije i prigodni program o značaju Sv. Save za istoriju Srbije, situacija je vrlo brzo zaoštrena. Nakon niza jezivih, otrovnih naslova o kojima smo pisali u prethodnom saopštenju i nakon potpuno neprimeren izjave ministra Ružića, koji nike našao za shodno da zaštiti ni Ustav i zakone, a kamoli direktorku Marjanović, bilo je jasno da sledi pravno i bezmalo fizičko nasilje. 

Sveštenik koji je isprva prihvatio razumni dogovor sa direktorkom, upao je u školu sa grupom roditelja i bez prisustva direktorke održao verski obred u jednoj od učionica. Obred kome nije mesto u školi, tokom kog se, u skladu sa kanonima SPC koristi alkohol i koji naravno nema dodirnih tačaka sa sekularnom državom i državnim praznikom namenjenim svim školarcima u Srbiji, bez obzira na naciju ili veru.

Direktorka Marjanović se potpuno povukla iz javnosti, pod pritiskom medijskog lešinarenja, brutalnih pretnji i sramotnog ćutanja institucija.

Sasvim je izvesno da pravi i potpuni epilog tek treba da usledi. Kao racionalni ljudi, moramo biti iskreni i reći da ne vidimo pozitivan ishod po pravo, pravdu i ustavnost u Srbiji, u konačnici ovog mračnog, srednjevekovnog lova na veštice u Srbiji XXI stoleća. Očekujemo da ili ministar, u skladu sa svojim što nadležnostima, što populističkoj prirodi, smeni direktorku Marjanović, ili da je prepusti iživljavanju primitivne javnosti i polusveta, u nameri da sama podnese ostavku. Taj pilatovski pristup, koji je izvesno elegantniji za samog ministra, svakako je i na radost svetine željne proverbijalne krvi, hijena i šakala javnog i polujavnog prostora.

Važno je napomenuti da se ista praksa obeležavanja državnog praznika po uzusima odgovarajućim Ustavu i jednostavnom principu sekularnosti, godinama odigrava u nizu škola širom Srbije. Bez velike drame i pompe, bez ovih „lomača i vila” raspomamljene svetine. I nikom ništa, zaista.

Institucije za sada ćute, a nevladin sektor se oglasio skromno i ispipavajući teren. Retki ohrabrujući medijski napisi sa strane nezavisnih medija, nemaju i dalje dovoljnu jačinu uticaja i obaveštavanja tihog i skrajnutog dela društva, koji bi svakako trebalo da se oglasi i podrži Oliveru Marjanović.

Mi, kao Udruženje „Ateisti Srbije”, pružamo joj apsolutnu i bezrezervnu podršku. U skladu sa svojim mogućnostima, želimo da joj pomognemo da izdrži i na svaki način, institucionalno i lično, pobedi ovu atmosferu bestijalnog linča i devijantnog skretanja ka najgorim ekstremima. Naše društvo, već uveliko bremenito korupcijom, galopirajućom klerikalizacijom, normalizovanom mizoginijom i tragično zagađeno ekstremnim desničarenjem, klerofašizmom, ksenofobijom i šovinizmom, izgubilo je najveći deo sposobnosti da zaštiti i pojedince poput Olivere Marjanović i civilizacijske vrednosti koje bi trebalo da se podrazumevaju.

Apelujemo ipak na nadležne institucije, Ministarstvo prosvete, Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti i političke činioce koji zagovaraju društvo jednakih ljudi i savremenih vrednosti da uzmu gospođu Marjanović i Ustav i zakone ove zemlje u zaštitu. To je deo i formalne i moralne obaveze, dug prema istorijskim vrednostima Prosvetiteljstva, ali napokon i dug prema onome što bi čak i hrišćanstvo učilo, a to su ljubav prema bližnjem i uzdržavanje od nasilja.

U isti mah apelujemo i na čelnike SPC da makar formalno osude lavinu pretnji i kletvi kojima se služe oni koji se pozivaju na povređena „verska osećanja”. Ako smatrate da je vaša uloga i pastirska, sigurno možete u učenjima svoje religije pronaći dovoljno vrednih poruka za vaše stado, u kojima se ovo čemu sada izlažu Oliveru Marjanović ne naziva pravoverjem. Često korišćeno pravo pozivanja na verničku većinu u našoj zemlji, trebalo bi da podrazumeva i obavezu zaštite manjine, umesto skretanja pogleda.

Obaveza je tu, napokon i prema istorijskoj pravdi i onome što nazivate nacionalnim identitetom. Ne, nisu svi Srbi pravoslavni niti to moraju biti. Istorija srpskog naroda pamti značajn broj Srba katolika, muslimana, ateista i pripadnika niza drugih veroispovesti. Mnogi od njih su svoje rodoljublje dokazivali glavom, tamo gde mnogi navodno pravoverni ne bi išli nogom. Mnogi od njih su zlatim slovima upisani u panteon naše nauke, umetnosti i kulture. Neizbrisivim tragom, daleko trajnijim od štetnih, pogrešnih reči koje dele nacionalni korpus koji toliko zazivate.

U nadi da će makar trun nade uspeti da preživi ovu oluju mržnje, pakosti i nasilja, mi obećavamo da nećemo ćutati i da ćemo činiti sve da se zaštite postulati savremenog društva i ličnog integriteta u našoj zemlji.

Izdržite direktorka, niste sami!

Ateisti Srbije,
RAZUM!

Patrijarh o Evroprajdu: Ko vodi krstaški rat? Siluju nam pamet, siluju nam dušu
Patrijarh Porfirije o Evroprajdu: Otkazivanje je ispravno
Ružić traži da se preispita deo programa iz biologije o polnim karakteristikama

Udruženje “Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista i jedino aktivno udruženje za borbu protiv klerikalizacije i unižavanja sekularnosti u Srbiji, izražava izuzetnu zabrinutost zbog niza agresivnih, šovinističkih, klerofašističkih ispada pripadnika vlasti, opozicije i Srpske pravoslavne crkve (SPC), u predvečerje ovogodišnjeg Evroprajda.

Kako se većina pomenutih istupa i ispada, svodi na najnakaznija i najtragičnija tumačenja svakako anahronih i civilizaciji nepodobnih verskih učenja, koren i širenja ovog narativa zla je upravo u samoj crkvi. U crkvi koja umesto pastirske uloge smirivanja neprijateljstava i širenja ljubavi, zapravo podstiče još veću agresiju i priziva još veće zlo. SPC ipak nije i uzrok, jer uzroke moramo pronaći tamo gde se dopušta da se u javni prostor pušta govor mržnje i pozivi na nasilje. A to mesto su – institucije države, odnosno sistema.

Vrhunac histerije prethodnih sedmica i meseci su takozvane „litije”, odnosno bizarne šetnje par hiljada teoretičara zavera, antivaksera, klerofašista, agresivnih desničara i primitivaca slobodnog stila. Taj opskurni galimatijas, uglavnom sa ikonama, ruskim zastavama, slikama ruskog predsednika Vladimira Putina i simbolima ruske agresije na Ukrajinu, uz istina i ponešto srpskih simbola, baulja ulicama Beograda, sve uz podršku ili na poziv vrha SPC i učešće sveštenika i episkopa te verske zajednice.

Na poslednju u nizu tzv. „litiju”, organizovanu kako rekoše, za zaštitu svetinje braka i tzv. prirodne porodice, sledbenike je pozvao Prvoslav Perić, vernicima SPC poznatiji kao patrijarh Porfirije, a matičnim službama Srbije nepoznat u smislu zaključivanja braka i sticanja potomstva. Ukratko, osoba zavetovana na celibat, tj. život bez sklapanja braka i sticanje potomstva, pozvala je na odbranu braka i potomstva, izmišljajući ugroženost istih postojanjem i šetnjama LGBTIQ+ osoba i naučnim činjenicama o ljudskoj seksualnosti.

Na pomenutom okupljanju individua sa intelektualne margine, gospodin Perić je izneo niz šovinističkih stavova i uvreda prema pripadnicima LGBTIQ+ zajednice, ali i prema svima onima koji se ne uklapaju u mantru o Srbima kao isključivo pripadnicima SPC, konzervativnim, ksenofobnim i primitivnim.

Nakon što je pripadnike LGBTIQ+ populacije već nazvao zlom, čime je agresivnim desničarima samo dao dodatni podsticaj, gospodin Perić je na poslednjoj „litiji” demonstrirao i ksenofobiju. Vidno uzbuđen, izjavio je da on i sledbenici ideologije koju zastupa, ne žele bilo koga ko će doći da nameće svoj pogled na svet i svoje vrednosti, a koje su, uveren je, protivne tradiciji i kulturi našeg naroda. 

Zanimljivo, ali nije ni jednom reči spomenuo nametanje verskog opredeljenja deci, krštavanjem beba. Nije spomenuo nametanje potpunih, notornih nenaučnih budalaština, kroz nastavu veronauke u državnim, javnim školama u Srbiji. Potpuno fascinantno, nije niti jednom reči spomenuo ni pedofiliju i druge činove nasilja i seksualnog zlostavljanja unutar same SPC, a čiji vinovnici su sami prvosveštenici iste.

Te „tradicije” i „kultura”, čudesno izmiču uznemirenom šefu SPC.

U svom zanosu zaštite porodica, gospodin Perić je nekako, izvesno slučajno, zaboravio izbacivanje iz vrtića dece „nepodobnih” roditelja, mizerne dečje dodatke, otkaze trudnicama, beskonačnu administraciju kroz koju se teraju trudnice i porodilje da bi ostvarile svoja prava. Izmaklo mu je i siromaštvo „stada”, nizak životni standard, medijski teror i zatrpavanje smećem. Doduše, ovo poslednje je donekle i uža specijalnost gospodina Perića, još iz vremena njegovog predsedavanja REM-om.

To međutim, nije naš najveći problem. Prihvatamo u potpunosti tužnu činjenicu da i u XXI stoleću, živimo pored takvih ljudi, pomračene svesti, usahle savesti, memljivog obrazovanja i ništavne sposobnosti kritičke misli. I pored svega toga što je u javnosti izrečeno, a čime bi i nadležna tužilaštva ove države mogla da se pozabave, nama ne bi nikada palo na pamet, čak i kada bismo to bili u mogućnosti, da „litije” i njima slična okupljanja zabranjujemo. Ne bismo nikada pozivali ni nadležne državne organe da takva okupljanja zabranjuju i nasilno sprečavaju. Ne, jer mi prihvatamo, poštujemo i podržavamo sva Ustavom i zakonima zagarantovana prava, a među njima i pravo na okupljanje. A Ustavna, zakonska i ljudska prava, ne smeju se ograničavati.

Problem i za nas i za društvo u celini je apsolutni i potpuni izostanak reakcije i državnih organa i tela koja su zadužena za zaštitu ljudskih prava i dostojanstva i za zabranu govora mržnje i diskriminacije. Ne samo što nema kritičkih reakcija na istupe gospodina Perića i njegovih istomišljenika, nego je deo predstavnika vlasti istovremeno i deo jednoumne mase koja je oduševljena ovim izlivima ksenofobije, homofobije i pukog, prostog neznanja. O pripadnicima opozicije tek da ne počinjemo. njihovi izlivi mržnje, zla i nepatvorene gluposti, priča su za sebe. Nedotupavosti o LGBTIQ+ osobama koje su pretnja (heteroseksualnim) porodicama, o gej osobama kao riziku za epidemiju majmunskih boginja u Srbiji i histerija nad školskim sadržajima koji decu upoznaju sa postojanjem varijeteta ljudske polnosti i seksualnosti, nepojmljivi su savremenoj, obrazovanoj osobi. U tamnom vilajetu srpske političke stvarnosti, bojimo se toga kakvi bi bili da postanu vlast.

Kao dakle i uvek do sada, u beskrajnom nizu saopštenja u kojima se obraćamo javnosti, mi zapravo apelujemo na državu, vlast, institucije, sistem, da se privedu Ustavnim i zakonskim obavezama, XXI stoleću i naprosto, civilizaciji. I danas, kao i više od decenije naših aktivnosti unazad unazad, tražimo neprekidno od institucija da zaštite ugrožene grupe, decu i Ustav i zaustave ovaj sve snažniji i opasniji talas klerikalizacije.

Tražimo da štite sekularni karakter Republike Srbije, definisan Ustavom i zakonima, umesto da se, kao odlazeći ministar prosvete Branko Ružić, slažu sa preispitivanjem naučnih činjenica iz školskih udžbenika i pozivaju na upodobljavanje istih nacionalnim interesima i politici države.

Nauka nema nacionalnost, nacionalni interes i ideologiju. Nauka ne sme da robuje politici države i hirovima vlasti. Iz nauke ne mogu nasilno nestati oni delovi koji ne odgovaraju nečijim verskim nazorima, ako ne želimo da celo društvo sklizne i surva se u žabokrečinu rasizma, kvazinauke i klerofašizma.

Istorija ima dovoljno primera koji pokazuju svu štetnost tih pokušaja prekrajanja nauke prema uzusima grupa moćnika, sve do rasnih teorija, eugenike, izbacivanja jevrejskih naučnika iz udžbenika, aparthejda i kvazinaučnih budalaština.

Ne radite to. Ne uništavajte prosvetu i budućnost naše dece i naše zemlje. Zaustavite klerikalizaciju.

Prizovite se pameti. Ako je uopšte i imate.

Ateisti Srbije.
Razum.

Izvori:

1. “RAZOČARAN SAM TOM INFORMACIJOM”: Patrijarh Porfirije o stavu direktora određenih škola, moguće objavljivanje imena 
2. N1: Zašto je manje interesovanje za veronauku: Patrijarh najavljuje spisak „krivaca“
3. Apel veroučitelja da se omogući verska nastava u školama 
4. N1: Patrijarh zatražio od Vučića da država promeni poziciju po pitanju veronauke 
5. BBC: Obrazovanje u Srbiji: Veronauka i građansko vaspitanje 20 godina kasnije – „sve zavisi od nastavničkog entuzijazma“

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino referentno udruženje ateista u našoj zemlji, smatra da je neophodno da se oglasi u vezi sa najnovijim nasrtajima Srpske pravoslavne crkve (SPC) na obrazovni sistem Republike Srbije.

Naime, u poslednjih par sedmica smo svedoci tome da Prvoslav Perić, trenutni čelnik ove verske organizacije, među sledbenicima iste poznat i kao „patrijarh Porfirije”, izuzetno agresivno zahteva promenu položaja tzv. „veronauke” u obrazovnom sistemu naše zemlje. Isprva je, manirom dežurne tužibabe, ucenjivača i deteta koje u školi niko od drugara ne voli, pretio da će u javnost izneti imena direktora i škola koji obeshrabruju (?!?) roditelje i decu da pohađaju katihizis.

Nakon što je taj patetični pokušaj privlačenja pažnje, naišao uglavnom što na osudu, što na podsmeh, što na kombinaciju ova dva u javnosti, okrenuo se proverenom modelu ponašanja SPC – insistiranju kod predsednika republike, kao trenutno najuticajnije političke figure u državi, da protivustavno i protivzakonito, zloupotrebom svojih ovlašćenja, „promeni poziciju” katihizisa u srpskim školama.

Nismo preterano začuđeni ovim novim nasrtajem na ionako drastično omalovaženo i svakojako ugroženo školstvo u našoj zemlji. Posebno nismo začuđeni što ovi napadi dolaze iz najdogmatskije i najnazadnije organizacije u javnom prostoru Srbije, uprkos prilično jakoj konkurenciji na tom polju.

Stručna javnost i tela koja predstavljaju krovne institucije školstva u našoj zemlji su se već oglasile, negirajući bilo kakve pokušaje direktora škola da “obeshrabre” decu i roditelje da pohađaju katihizis. Uistinu, direktori nemaju ni takvu mogućnost, a svakako ni kapacitet ili nameru da idu od deteta do deteta i od roditelja do roditelja i nagovaraju ih da ne pohađaju ovaj žalosni predmet u kom je kit riba, šišmiš je ptica, zmije govore, bizarni „zakoni” iz Bronzanog doba teže uređivanju života savremenih ljudi, mizoginija je pravilo, a ljudi nisu jednaki, već se po sasvim neetičkim, nemoralnim uzusima dele na bolje i lošije. Zapravo, ne postoji niti jedno zrno dokaza koje govori u prilog takvom „obeshrabrivanju”.

Štaviše, naše je uverenje da su razlozi za ovo poprilično tragikomično insistiranje gospodina Perića, sasvim druge prirode. Naime, celokupni nezakonito nametnuti eksperiment „veronauke” u školama u Srbiji je doživeo katastrofalni poraz. Za više od dve decenije, nije sistematizovan ni plan ni program nastave, ne postoje ujednačeni udžbenici, a nastavni kadar je bukvalno sakupljan sa koca i konopca, često među ljudima koji nemaju nikakve pedagoške kvalifikacije ili ustanovljenu sposobnost rada sa decom i mladima. Katihizis je podbacio i u stvaranju iole tolerantnijeg društva, uprkos tvrdnjama čelnika SPC da je to jedan od osnovnih ciljeva ovog kvazipredmeta. Naprotiv, današnje srpsko društvo trenutno proživljava letalnu kulminaciju svih vidova netolerantnog, agresivnog, sujeverjem i predrasudama prošaranog ponašanja, ne najmanje podstaknutog upravo verskim dogmatizmom, ponašanjem i pritiscima prvosveštenstva SPC. Kompletna zajednica, zajedno sa institucijama države, nalazi se u stanju svojevrsne histerije, praćene katatoničnim epizodama. Živimo mešavinu brutalnog nasilja i simulakruma harmonije, demokratičnosti i dijaloga, režiranih predstava za slikanje i medije, te stvarnosti prepune mržnje i gneva prema svima onima koji odstupaju od nakaradnih, anahronih i patrijarhatom najgore vrste izmazanih standarda „tradicionalnog srpskog društva”. Da stvari budu bizarnije, ne postoje ni bilo kakva stručna istraživanja efekata katihizisa u srpskim školama, možda i zbog opravdanog straha od toga što bi rezutati pokazali. Imamo samo prilično tugaljivo (iako bi inače bilo samo smešno) insistiranje SPC da je ova verska zajednica „majka i pokrovitelj srpskog školstva”. Da je Dositej (Dimitrije) Obradović kojim slučajem danas živ, verujemo da bi se sa zgražavanjem stresao od jeze, već na ovu pomisao.

U takvoj situaciji, „promena pozicije” katihizisa može da znači samo prelazak iz statusa izbornog u status obaveznog predmeta, odnosno prisile. Banalno nasilje, beskrupulozno uzimanje i insistiranje na nekom podrazumevanom „višnjem” pravu, uobičajeno je ponašanje SPC. Svesni svih promašaja katihizisa u javnim školama Srbije, umesto da učine napor i promene svoj pristup i prizovu se savremenim nazorima, Perić i njegovi saradnici bi da decu gurnu još dublje u ambis besmisla ovog kvazipredmeta i „nauka” koji im nudi.

No, kao i do sada, naša očekivanja ovde nije izneverio vrh SPC. Naprotiv, on je kao i uvek, samo i jedino ono što ume da bude – skup lakomih, koristoljubivih, banalno neetičnih ljudi, čiji dodir sa stvarnošću zastaje na poznavanju najnovijih modela mobilnih telefona i automobila. Principi savremenog društva ih niti dotiču, niti iskreno i zanimaju. Zlonamerno, kao i obično, ne bave se seksualnim zlostavljačima među sveštenicima, ali se zato bave spiskovima „nepodobnih” direktora škola, zapušenih ušiju pevajući o božanskoj ljubavi, nesvesni tragične stvarnosti koju i sami stvaraju.

Naša očekivanja ostaju jedino kod institucija ove države, ma koliko bili svesni da su i same u ritama, unakažene i u značajnoj meri klinički mrtve. Te institucije, ili predsednik države kao izvesno osoba koja iste, da se izrazimo blago, „koordiniše”, mogu zaustaviti čelnike SPC. Mogu, makar u skladu sa svojim deklarativnim zalaganjima, zaštititi našu decu od ove vrste bizarne prisile, koja prilikuje XIII a ne XXI stoleću. Mogu napokon, nakon svih stotina miliona evra koje su iz budžeta poklonili SPC poslednjih godina, reći da se crvena linija povlači kod umova dece, jedinog istinskog blaga svake zemlje.

To je njihova obaveza, iznad svih uzusa, normi i paragrafa Ustava i zakona.

To je njihova dužnost, prema samoj zamisli budućnosti ove zemlje.

To je jedina svetinja, snažnija i veća od svakog verskog učenja i kanona.

Zaštitite decu i obuzdajte od privilegija i zakonske nedodirljivosti obnevidelo sveštenstvo. Zaustavite uništavanje i unižavanje prosvete i ostavite makar maleni zalog za kakvu-takvu smislenu budućnost dece, u savremenom svetu kome će jednoga dana pripadati.

Recite alavosti SPC već jednom „Dosta!”

Ateisti Srbije.

Razum!

Izvor: Nova: Ministarstvo spoljnih poslova Srbije imaće svoju slavu

Republika Srbija je svetovna država.
Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.

Tri naizgled vrlo jednostavne, čak i laiku lako razumljive rečenice. Ustavna kategorija, svetovnost države, član 11. Ustava naše zemlje.

A opet, u praksi, ovih dvadesetak reči koje bi trebalo da garantuju to da se nijedna religija ne nameće ko obavezna, po pravilu se rutinski krši.

Najnoviji primer je najava ministra spoljnih poslova, Nikole Selakovića, da će ministarstvo koje vodi imati svoju slavu, praznik prenosa moštiju Svetog Save.

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino referentno udruženje ateista u našoj zemlji, već bezbroj puta do sada je reagovalo, ukazujući na sistematsko, namerno i uporno kršenje Ustava, najvišeg pravnog akta naše zemlje. Ustav se krši u Predsedništvu, u Vladi Srbije, u Ministarstvu prosvete, u Vojsci Srbije, gradu Beogradu. Sada dolazi na red i Ministarstvo spoljnih poslova.

Ono što je dodatno tragično i zabrinjavajuće je to što je gospodin Selaković školovani pravnik, doktorand, stručni saradnik i asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu. Dakle, neko ko svakako i vrlo jasno razume tri rečenice koje čine član 11. Ustava naše zemlje. I neko ko za to ne mari, ni najmanje.

Ako najviši državni funkcioneri tako slabo mare za Ustav, krše ga i ponižavaju, šta ostaje običnom čoveku? Kako da se zaštiti od nametanja jedne religije, one omeđene učenjima i dogmama Srpske pravoslavne crkve? Da li od sada, u Ministarstvu spoljnih poslova, mogu da rade samo pripadnici SPC? Da li će monasi postati službenici, a vladike ambasadori ove, bar po formi, sekularne države? Da li će spoljna politika, umesto na realnoj diplomatiji, početi da se zasniva na molitvama, kletvama, anatemama, litijama i molebanima?

Osuđujemo ovo, ko zna koje po redu kršenje Ustava, ugrožavanje prava građana Srbije koji nisu vernici SPC i sistematsko i štetno pretvaranje države u servis ove verske zajednice, podstaknuto ličnim sujeverjima i anahronim primitivizmima državnih službenika.

Besomučne budžetske dotacije SPC, nametanje verskih obreda u školama, kasarnama, institucijama, sve do, izgleda, svođenja spoljne politike na agenciju za poklonička putovanja u “Svetu zemlju” i molitve svecima za uspeh diplomatije.

Sramotno i štetno, ponižavajuće i primitivno.

Na kraju, zaista nemamo ništa protiv toga da gospodin Selaković, kao i bilo koji drugi državni i javni funkcioner, veruje u šta god želi. Bar je tu izbor ogroman, a božanstava nikada nije manjkalo. Nemamo ništa protiv ni da se zamonaši, osami u atoskoj keliji i tihuje. Ako poželi, neka postane i pustinjak, koji ide od manastira do manastira i traži svoga boga.

Sve je to sasvim u redu.

Samo ne želimo da ni on, a ni bilo ko drugi od državnih funkcionera, uvodi institucije ove zemlje i svih njenih građana, u sopstvene, lične misticizme, sujeverja i intimna verovanja. Ne želimo, jer je to štetno, a uzgred budi rečeno i sasvim neustavno, odnosno protivno najvišem pravnom aktu ove države.

Srbija je sekularna, svetovna država. Sve crkve, pa i SPC, moraju biti odvojene od države. Nijedna religija, pa ni učenja SPC, ne mogu postati obavezna, državna učenja i pravac.

Priberite se i prekinite da kršite Ustav. Sramotno je i nedopustivo.

Ateisti Srbije,
Razum!

Izvori:

1. Beta: Stefanović odbacio optužbe zbog učešća vojske u sahrani patrijarha 
2. Ustav Republike Srbije
3. https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_vojsci_srbije.html

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino referentno udruženje ateista u našoj zemlji, zahvaljuje se ministru odbrane, gospodinu Nebojši Stefanoviću, na reagovanju na naše jučerašnje saopštenje o zloupotrebi Garde Vojske Srbije tokom obreda vezanih za sahranu Miroslava Gavrilovića, preminulog patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC), poznatijeg kao Irinej.

Moramo nažalost primetiti da gospodin Stefanović saopštenje ili nije čitao pažljivo, ili napisano nije razumeo. Pažljivo čitanje se podstiče još u nižim razredima osnovne škole, dok je za razumevanje napisanog potrebno ipak malo više veštine – poštovanje Ustava i zakona, ravnopravno tretiranje svih građana, razumevanje pojma sekularne države, čak i elementarna logika. Kada toga nema, a stiče se što vaspitanjem što formalnim obrazovanjem, dolazimo do ovako neprijatnih situacija. Kako smo svesni toga da je pitanje obrazovanja prilično neprijatna tema za gospodina Stefanovića, a lično vaspitanje ipak intimna stvar, potrudićemo se da mu objasnimo, najjednostavnije moguće, da se Ustavne i zakonske odredbe ne mogu prosto zameniti demagogijom, populizmom i izmišljanjem logički nekonzistentnih konstrukcija.

Kao prvo, nije nigde napadana Vojska Srbije ili njeni pripadnici. Štaviše, želimo da ih zaštitimo od zloupotrebe, koja je izvesno, očigledno i brutalno izvršena odlukom gospodina Stefanovića.

Nadalje, nemamo nalogodavce, a posebno ne one političke. Ako bismo želeli da se poigramo pojmovima, onda bismo eventualno Ustav i zakone, moral i poštenje mogli nazvati našim nalogodavcima. Odsustvo poštovanja Ustava i zakona i odsustvo morala i poštenja, dovode do zloupotreba, poput ove kojoj smo svedočili prethodnih dana. Mada svesni toga da su navedeni pravni akti, kao i ljudske osobine, teško povezivi sa zametnim brojem političkih aktera i nosilaca javnih funkcija u Srbiji, dužni smo da se na njih pozovemo. Iza svakoga od nas, ostaće određeni trag. Trag činjenja ili nečinjenja, obojen vrednostima za koje se zalažemo. Zato i činimo, ono na šta nas poštenje, moral i odanost zakonima navode. Ako gospodin Stefanović insistira na vojsci bližoj terminologiji, recimo onda da je naš nalogodavac – čast.

Kada se napokon, gospodin Stefanović poziva na to da je Vojska Srbije uvek sa svojim narodom, a u povodu upokojenja i verskih obreda vezanih za sahranu počivšeg gospodina Gavrilovića, on čini niz logičkih promašaja i grešaka. Ne baveći se i dalje njegovom ličnom sposobnošću da iste uoči i razume, naglašavamo još jednom da je Republika Srbija sekularna država svih građana, a njena vojska, vojska svih tih građana. Vojska Srbije nije vojska samo srpskog naroda, a svakako ne samo srpskog naroda pravoslavne vere. Patrijarh SPC nije vojno lice ili državni zvaničnik.

Narod Srbije i Vojsku Srbije čine i druge nacionalne zajednice i ljudi različitih konfesija kao i oni koji nisu religiozni. I u tom kontekstu, nedopustiva je favorizacija jedne verske zajednice, posebno ne pozivanjem na selektivne i savremenom dobu neprikladne srednjovekovne tradicije. Kada gospodin Stefanović kaže da Vojska Srbije svim konfesijama poklanja jednaku pažnju, podsetili bismo ga da bi za samu Vojsku Srbije bilo mnogo uputnije da se manje bavi verskim, a više vojnim pitanjima. Razumemo svakako to da se pitanje jednakosti prečesto tretira fluidno, kada se izmeša sa politikom. Pa tako, da parafraziramo velikog Orvela, svi bivaju jednaki, samo su neki jednakiji. A kako je i gospodin Stefanović najpre političar, a ne neko ko je objektivno meritokratski napredovao do sadašnjih pozicija vlasti i uticaja, jasno je da je njegovo viđenje jednakosti svakako drugačije od našeg.

No, da ne bude da se ne slažemo ni sa čim iz odgovora gospodina Stefanovića, podržavamo njegovu izjavu da će Vojska u budućnosti biti uz svoje građane. Podržavamo je i nadamo se da će biti uz svoje građane tako da ih štiti od opasnosti, pa i od opasnosti zaraze. Neučestvovanje i nepodržavanje ovakvih tzv. superspreader događaja, poput onih od prethodnih dana, pomogli bi građanima mnogo više, od sve sile demagogije i floskula koje je ministar podelio sa nama.

Na kraju, podsetićemo i ministra i javnost još jednom, jer kao u školi, ponavljanje je majka znanja, na pozitivne propise koji vrlo jasno pokazuju da Gardi Vojske Srbije nije bilo mesta na obredima održanim prethodnih dana.

Prema pozitivnim propisima o Vojsci Srbije, citiramo,

„Garda je jedinica Vojske Srbije, ranga brigade, neposredno potčinjena načelniku Generalštaba Vojske Srbije. Namenjena je  za obezbeđenje vitalnih objekata sistema odbrane i za vojne počasti najvišim stranim, domaćim i vojnim zvaničnicima.”

Kako patrijarh SPC, kao ni bilo koji drugi crkveni zvaničnik nije najviši domaći zvaničnik, niti bilo kakav državni zvaničnik Republike Srbije, smatramo da je Garda zloupotrebljena na najgori mogući način.

Jedinstvo Vojske Srbije i SPC je nedopustivo i po Ustavu Republike Srbije (čl.11), kao i po Zakonu o Vojsci Srbije (čl. 13).

Da podsetimo:

Ustav Republike Srbije, čl. 11:

„Republika Srbija je svetovna država.
Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.”

Zakon o Vojsci Srbije, čl. 13, stav 9:

„Zabranjeno je povlašćivanje ili uskraćivanje pripadnika Vojske Srbije u njegovim pravima ili dužnostima, posebno zbog rasne, verske, polne ili nacionalne pripadnosti, porekla ili zbog nekog drugog ličnog svojstva.”

Poštujte sve svoje građane, gospodine Stefanoviću, poštujte Ustav i zakone, poštujte čast i moral.

Ateisti Srbije,
Razum!

Izvori:

• N1: Ministarstvo: Vojska Srbije na ispraćaju patrijarha potvrda jedinstva s crkvom
• Ustav Republike Srbije
• Zakon o Vojsci Srbije
• Garda Vojske Srbije

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino referentno udruženje ateista našoj zemlji, sa ogorčenjem konstatuje nastavak zloupotrebe državnih institucija i favorizovanje jedne verske zajednice, Srpske pravoslavne crkve (SPC). Reagujemo sa zaprepašćenjem na tragičnu zloupotrebu jedinica Vojske Srbije, pre svega njene Garde, a povodom smrti, priprema za sahranu i sahrane Miroslava Gavrilovića, patrijarha SPC poznatog i kao Irinej.

Naime, nakon što je Gavrilović preminuo od posledica infekcije koronavirusom, njegovo telo je izloženo u Sabornoj crkvi u Beogradu, a nošenje kovčega i špalir je obezbedila Vojska Srbije. Špalir je postavljen i ispred Hrama Svetog Save, u kom će gospodin Gavrilović biti sahranjen u nedelju, 22. novembra.

Prema pozitivnim propisima o Vojsci Srbije, citiramo,

„Garda je jedinica Vojske Srbije, ranga brigade, neposredno potčinjena načelniku Generalštaba Vojske Srbije. Namenjena je  za obezbeđenje vitalnih objekata sistema odbrane i za vojne počasti najvišim stranim, domaćim i vojnim zvaničnicima.”

Kako patrijarh SPC, kao ni bilo koji drugi crkveni zvaničnik nije najviši domaći zvaničnik, niti bilo kakav državni zvaničnik Republike Srbije, smatramo da je Garda zloupotrebljena na najgori mogući način.

Takođe, zvanično objašnjenje Ministarstva odbrane, smatramo potpuno neprimerenim, neustavnim i bezočnim kršenjem principa sekularnosti u našoj zemlji. Prema ovom saopštenju, citiramo:

„Na taj način simbolično se potvrđuje tradicionalno jedinstvo Vojske i Srpske pravoslavne crkve kao vekovnih i trajnih stubova države Srbije“

Jedinstvo Vojske Srbije i SPC je nedopustivo i po Ustavu Republike Srbije (čl.11), kao i po Zakonu o Vojsci Srbije (čl. 13).

Da podsetimo:

Ustav Republike Srbije, čl. 11:

„Republika Srbija je svetovna država.
Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.”

Zakon o Vojsci Srbije, čl. 13, stav 9:

„Zabranjeno je povlašćivanje ili uskraćivanje pripadnika Vojske Srbije u njegovim pravima ili dužnostima, posebno zbog rasne, verske, polne ili nacionalne pripadnosti, porekla ili zbog nekog drugog ličnog svojstva.”

Shodno navedenim pozitivnim propisima, sasvim je jasno da je Vojska Srbije, odnosno njena Garda, zloupotrebljena zarad nastavka nedopustive, nelegalne i nelegitimne prakse kršenja sekularnosti i podilaženja najnižim interesima i instinktima političara i vrha SPC. Obaška potpuno tragično nepoštovanje epidemioloških mera tokom mimohoda građana i potonjeg pričešćivanja istim priborom, gde je prisustvo državnih bezbednosnih organa bilo daleko potrebnije, zarad obezbeđenja poštovanja propisa.

Što se vekovnih stubova tiče, apelujemo još jednom na državne zvaničnike da obezbede vladavinu prava, kao najvažniji stub svake savremene države, a da državno-crkvenu harmoniju iz četrnaestog stoleća, ostave prošlosti kojoj i pripada.

Uprkos tome što na žalost ne verujemo u mogućnost da se visoki zvaničnici Republike Srbije izvine za svoje loše poteze, obavezni smo da tražimo od ministra odbrane, gospodina Nebojše Stefanovića, izvinjenje zbog ovog kršenja ustavnih i zakonskih propisa. Vojska Srbije je vojska svih građana Republike Srbije, a ne vojska pravoslavnih građana ili lična garda prvosveštenika SPC. Ustav Republike Srbije garantuje razdvojenost državnih institucija od crkava i jednakost svih građana u pravu da svoja verska uverenja sprovode ili ista nemaju.

U tom kontekstu, apsolutno smo saglasni sa prisustvom pripadnika Vojske Srbije obredima vezanim za poslednji ispraćaj gospodina Gavrilovića, ali ne u svojstvu profesionalnih vojnika, u uniformama i obeležjima svojih jedinica.

Na veliku žalost, kao što nas praksa života u Srbiji i života u ovim vremenima pandemije uči da za državu nismo svi isti za života, sa istim prilikama za lečenje, tako nas uči da nismo isti ni u smrti. Pandemija je zvanično odnela više od hiljadu života naših sugrađana, od kojih ogromna većina nije imala na raspolaganju stalni konzilijum lekara, specijalni tim ruskih lekara i neprekidnu nazočnost i brigu predsednika države tokom ležanja na intenzivnoj nezi. Gospodin Gavrilović je tu vrstu privilegije imao. I kada je preminuo, protivno zakonu, ali i ljudskom moralu, on dobija prednost nad preostalih 1167 preminulih od virusa COVID-19 (na dan 21. novembra 2020.).

Prekinite da nas ponižavate i delite na kaste privilegovanih i poniženih.

Prekinite da ponižavate institucije i ustanove.

Prekinite da kršite Ustav i zakone.

Ateisti Srbije,
Razum!