Patrijarh posetio GAK

Patrijarh posetio GAK, apelovao na zaposlene da odgovore majke od abortusa

KODEKS PROFESIONALNE ETIKE LEKARSKE KOMORE SRBIJE
Član 7.
Lekari se staraju o zdravstvenom vaspitanju i zdravstvenoj kulturi ljudi i učestvuju u sprečavanju svega što ugrožava čovekovo zdravlje i u suzbijanju zaostalosti, praznoverja, predrasuda i nadrilekarstva.

Član 16.
Lekar ne sme da sarađuje sa pojedincima, ustanovama i udruženjima koja zloupotrebljavaju poverenje javnosti zastupanjem neproverenih i stručno nedokazanih lekova i postupaka u lečenju.

Miroslav Gavrilović, poznat i kao “patrijarh Irinej”, čelnik nevladine organizacije izuzetnog neustavnog uticaja na vladu Srbije, Srpske pravoslavne crkve (SPC), u poseti Ginekološko akušerskoj klinici (GAK) “Narodni front”, zamolio je zaposlene da porazgovaraju sa majkama koje nameravaju da abortiraju i posavetuju ih da to ne čine, jer je “život najveći dar”.

Poseta gospodina Gavrilovića je inače upriličena povodom neustavne, nesekularne i diskriminatorske proslave “slave” ove klinike, svetih Kozme i Damjana, tokom koje je iskoristio priliku da poruči zaposlenima da im je savetovanje pacijentkinja da ne obavljaju abortuse “moralni zadatak”, primetivši takođe da za njega teška reč “abortus”, označava nešto protiv čega se buni ljudska priroda, direktno optuživši žene koje abortiraju da su odgovorne za to što su sela sve praznija, škole sa sve manje dece, a srpski narod na putu da iščezne. Takođe, poželeo je da se čuje plač deteta i da se pojavi više kolevki nego grobova, kao uslov opstanka Srba na ovim prostorima.

Teško je pronaći makar deo ovog kratkog izlaganja gospodina Gavrilovića koje nije problematično.

Kao prvo, pacijentkinje koje se nalaze u GAK “Narodni front” nisu isključivo majke. Šta više, većina njih su tek trudnice. Da bi žena postala majka, mora da rodi dete, a da bi joj bio dopušten abortus, bez ikakvog pitanja, u sebi mora da nosi plod ne stariji od deset nedelja. Dakle, radi se o trudnicama, ne o majkama.

Doduše, jasno je zašto gospodin Gavrilović ne razume i ne razlikuje biološke i medicinske pojmove. On je ipak na čelu verske zajednice, čija se “medicinska” dostignuća ogledaju u metodama iz Crne Reke, promovisanju “iscelenja” u Ostrogu i začeća podstaknutog jedenjem grožđa sa Hilandara. Dabome, te metode su za vernike, za sveštenstvo je tu savremena medicina, o trošku građana koji pune budžet.

Takođe, kada je reč o praksama protiv kojih se buni ljudska priroda, zapanjujuće je da gospodin Gavrilović ne vidi ništa čudno u grupnoj praksi prisilnog celibata, odricanja mogućnosti sticanja porodice, ali i sporadičnog, manje ili više redovnog zlostavljanja maloletnika, odnosno dece, mahom istog, muškog pola. U najmanju ruku je šokantno da gospodin Gavrilović ne vidi ništa neprirodno u takvim praksama koje su postale pravilo verske zajednice na čijem je čelu, a koja sebe ipak, bez ikakvog praktičnog, moralnog ili stručnog autoriteta, pokušava da nametne kao autentičnog zaštitnika onoga što sebi dogmatski zabranjuje – porodice i potomstva.

Na isti način, zapanjuje i potpuna isključivost gospodina Gavrilovića, koju je i ovaj put ponovio. Naime, iako povremeno oseća neumoljivu potrebu da deli savete o abortusima i higijeni trudnoće, ne uspeva da uvidi da abortusi nisu u najvećem broju slučajeva hir ili rezultat neznanja, već često ozbiljnih problema, a nažalost povremeno i nasilja nad ženama. Tragično je da je za gospodina Gavrilovića žena tek pokretni inkubator, materica izdvojena od ličnosti i neko ko je dužan da obezbedi da se plod razvije do rođenja, čak i ako je začeće rezultat silovanja, incesta ili nasilja druge vrste.

Zanimljivo je takođe da, ukoliko već brine o neželjenim trudnoćama i eventualnom širenju bolesti, gospodin Gavrilović ne apeluje na nadležne, na koje svakako ima znatan uticaj, da umesto potpuno beskorisne i na mnogo logičkih načina štetne nastave veronauke, u školski sistem uvedu seksualno obrazovanje. Samo obrazovan narod može se nadati opstanku izmeštenom iz puke prokreacije, a samo narod svestan potreba seksualne higijene i načina sprečavanja neželjenih trudnoća može se nadati prilici da odgaja zdravo i odgovorno potomstvo.

Ako mu je već toliko stalo do porodice i opstanka naroda, neka odgovori mlade od odlaska u manastire i stupanja u monaštvo ili sveštenstvo, taj poziv koji po definiciji, tako protivnoj ljudskoj prirodi, zahteva odricanje od potomstva, porodice i seksa, uprkos praksama sa kojima se svakodnevno susrećemo u ponašanju čelnika SPC.

No, najveći problem u čitavom ovom sramnom neobrazovanom istupu gospodina Gavrilovića nije u tome što je on rekao to što je rekao. Nekako smo se već navikli da se od njega mogu očekivati ovakve izjave i na dogmama i tragičnom neznanju utemeljene ocene. Problem je u tome što je on priliku za ovakav nastup dobio upravo od strane onih koji su dužni da obezbede poštovanje Ustava i zakona, ali i svojih pacijenata. Dakle, glavna krivica i odgovornost za ovaj ponovljeni izliv neobrazovanih floskula je uprava GAK “Narodni front”, koja ne samo da svoja verska ubeđenja nije ostavila izvan javne zdravstvene ustanove, već je ta uverenja, pomoću čelnika jedne verske zajednice, pokušala da nametne svim pacijentima, direktno ugrožavajući njihova prava, zagarantovana Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Od obrazovanih ljudi i lekara sa dugogodipnjim iskustvom, kakvi su direktor i zamenik direktora klinike, prof. dr sci. med. Dušan Stanojević i prim. mr sci. med. dr Spaso Anđelić, pacijentkinje zaslužuju mnogo više.

Upravo je uprava GAK “Narodni front”, na nedopustiv način, uspostavila verski obred jedne verske zajednice kao obavezujući i zvaničan za čitavu javnu, državnu zdravstvenu ustanovu, zanemarujući svoju osnovnu misiju i obavezujuću posvećenost pacijentima, a ne dogmama ma koje religije.

Od nadležnih u Ministarstvu zdravlja i odgovarajućim inspekcijama zahtevamo kažnjavanje neprofesionalne uprave GAK “Narodni front”.

Od uprave GAK “Narodni front” očekujemo izvinjenje pacijentkinjama, ponovno brutalno izvređanim od strane osobe koja nema moralni autoritet, snagu ili veličinu da im drži lekcije o trudnoći i prekidanju iste.

Od Miroslava Gavrilovića očekujemo samo da se obrazuje, jer će tek tako biti od koristi i samom sebi, ali i vernicima koje pretenduje da predstavlja i predvodi. Dok to ne uradi, neka se makar suzdrži od ovako blatantnog iznošenja dogmi, neznanja i primitivnog vređanja žena.