Udruženje građana “Ateisti Srbije” najoštrije osuđuje nastavak kršenja Ustavom zagarantovanog principa sekularnosti, od strane predsednika Republike Srbije, Tomislava Nikolića. Nakon izjava iz predizborne kampanje o verujućim ljudima kao jedino i isključivo dobrim[1], zatim traženja blagoslova od Miroslava Gavrilovića, patrijarha nevladine organizacije Srpska pravoslavna crkva (SPC) u svojstvu predsednika države[2], kao i izjave u Generalnoj Skupštini UN da je Srbija zemlja verujućih ljudi[3][4], za koje smo uputili tužbe Ustavnom sudu Republike Srbije, sada dolazi i najnoviji čin surovog kršenja elementarnih principa razdvojenosti crkve i države u vidu mešanja državnih organa Srbije i Makedonije u spor Makedonske pravoslavne crkve (MPC) i SPC[5].
Predsednik Nikolić je izjavio da “Otvoreni razgovori dve države mogu uticati da se dođe do najbezbolnijeg rešenja problema između dve crkve“, uz: “Ja vam kažem da sve to mogu da završim, ako hoće da razgovaraju sa mnom i da ‘spuste loptu’, a ako neće, onda nikada taj problem neće da bude rešen“, ali i: “Makedonija nije umela da reši taj problem, možda nije imala sagovornika u Srbiji. Danas ima sagovornika u Srbiji s kojim taj problem može da reši i taj sagovornik sam ja. Dovoljno poštujem Srpsku pravoslavnu crkvu i dovoljno me poštuju ljudi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi da taj problem možemo da rešimo“.
Iz svega se može zaključiti da predsednik Republike Srbije i dalje ne razume Ustav Republike Srbije[6] i njegov član 11, koji Republiku Srbiju definiše kao svetovnu, dakle, sekularnu državu, sa jasno razdvojenom državom od crkve, kao ni Zakon o predsedniku Republike[7], koji u članu 3. nadležnosti predsednika definiše kao one određene Ustavom. Takođe, izražavamo bojazan da predsednik Republike nije upoznat ni sa članom 44. Ustava RS koji jasno kaže da su crkve i verske zajednice ravnopravne i slobodne da samostalno uređuju svoju unutrašnju organizaciju i verske poslove.
O sujetnom stavu da problem između SPC i MPC neće nikada biti rešen ako se on, Tomislav Nikolić u njega ne umeša, nećemo ni trošiti reči, jer on izlazi izvan okvira naše potrebe da ukazujemo na kršenje principa sekularnosti i predstavlja temu za neke druge organizacije.
Takođe, čini nam se da gospodin Nikolić ne razume da postojanje poverenja između njega i SPC, nije preduslov za rešavanje ovog međucrkvenog problema, jer to ničim ne ukazuje na postojanje međusobnog poverenje između gospodina Nikolića i MPC. Šta više, bojimo se da tog poverenja nema, poznajući zvaničan stav SPC o MPC[8].
U okviru svojih mogućnosti, a da bi opomenuli predsednika Republike na njegova prava i obaveze, mi ćemo podneti tužbu Ustavnom Sudu za ovakvo, nažalost ponovno, flagrantno kršenje najvišeg pravnog akta naše države i mešanje u rad i ustrojstvo verske zajednice, SPC.
Ovakvim, nesmotrenim izjavama, gospodin Nikolić, osim nedopustivog kršenja Ustava i Zakona, negativno utiče i na međudržavne odnose Republike Srbije i Republike Makedonije, što se može zaključiti nakon odgovora predsednika Makedonije, Đorđa Ivanova, koji je rekao da “Ostaje pri stavu da lideri mogu pomoći u okvirima svojih mogućnosti, ali da spor pre svega treba da reše dve crkve.“[9]
Takođe, pozivamo gospodina Nikolića da, ukoliko zaista poštuje SPC i SPC poštuje njega, u okviru svojih mogućnosti utiče na ovu versku zajednicu da spreči pojavu novih incidenata, poput onih sa Tomislavom Gačićem (vladika Pahomije), a čija posledica je isplaćivanje odštete deci-žrtvama, iz budžeta koji svi popunjavamo.[10] I za državu i za SPC bi bilo bolje da se svi ovakvi problemi rešavaju pragmatično i odgovorno, bez pristrasnosti i političkih uticaja.
Ukoliko gospodin Nikolić, osim SPC, poštuje i građane svoje države, mogao bi da, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, posavetuje vladu Republike Srbije, kako da građanima pomogne da prevaziđu teškoće izazvane nezapamćenim talasom poskupljenja i katastrofalnim urušavanjem životnog standarda i ljudskog dostojanstva[11].
Uvereni smo da bi to bilo daleko celishodnije i daleko odgovornije od mešanja u unutrašnja pitanja verskih zajednica. Šta više, time bi napokon postao predsednik svih građana ove države, a ne glasnogovornik i službenik jedne, nedopustivo i nezasluženo privilegovane, verske zajednice.
Naravno, mi uopšte ne sporimo pravo privatnog lica, Tomislava Nikolića da se bavi pitanjima verske zajednice kojoj pripada, ali smatramo neprimerenim da dok obavlja dužnost predsednika države, svoja lična verska osećanja pretpostavlja obavezama državnika.
Ustav i zakoni nas sve obavezuju u istoj meri, a ako ih se ne pridržava izabrani predsednik svih građana, šta onda preostaje nama običnim građanima?
