Predsednik protiv Ustava, ponovo

Udruženje “Ateisti Srbije” najoštrije protestuje zbog nastavka štetne nedemokratske, nesekularne i nekritičke prakse sastajanja verskih lidera i izabranih predstavnika državne vlasti.

Postala je već ustaljena praksa, od petooktobarskih promena do danas, da predstavnici izabranih državnih organa na svim nivoima, javno i bez ikakvog obzira prema građanima koji pripadaju drugim verskim zajednicama ili, pak, prema onima koji nisu pripadnici niti jedne verske zajednice, organizuju sastanke sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve radi primanja “blagoslova”, konsultacija, izveštavanja i slično.

Naglašavamo da, po članu 11 Ustava RS, crkve i verske zajednice moraju biti potpuno odvojene od države, državnih organa i predstavnika vlasti. Sastajanjem sa predstavnicima samo jedne religijske zajednice, zarad “blagoslova”, konsultacija i dogovaranja, predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, krši odvojenost crkve i države i dozvoljava predstavnicima crkve da direktno utiču na vlast i državne poslove.

Ovakvo direktno kršenje odredaba člana 11 Ustava RS od strane predsednika države ima posebnu težinu; iako je ustavni i zakonski položaj predsednika, pre svega, simbolički (predstavljanje države u inostranstvu i druge protokolarne funkcije), svaka ovakva radnja, makar to bio i samo sastanak sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve (SPC), direktno se kosi sa smislom člana 11 Ustava RS, koji jasno odvaja crkvu od države i stavlja vrlo jasnu zabranu mešanja SPC, ili bilo koje druge religije, u rad državnih organa, kreiranje unutrašnje i spoljne politike ili bilo koju drugu aktivnost za koju je nadležan, na osnovu Ustava i zakona, neki državni organ.

Nesporna je činjenica da SPC ima veliki uticaj u društvu, ali taj uticaj mora imati svoje granice, što bi državni organi morali da prepoznaju i primene. To se odnosi, kako na organe zakonodavne i izvršne vlasti, tako i na sudsku granu državne uprave. Kada se državni organ sastane sa predstavnicima crkve radi konsultacija, time jasno pokazuje da ne postoji primat tog državnog organa, već upravo onoga sa kim se sastao radi savetovanja.

Sastajanjem sa predstavnicima samo jedne religijske zajednice, predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, šalje poruku svim građanima Srbije da mu je, pored pobede na izborima, neophodno i odobrenje, odnosno svojevrsna dozvola predstavnika te jedne religije. Ovakvim postupkom predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, šalje nedvosmislenu poruku svim građanima Srbije da je ta jedna religija, čije je predstavnike posetio, jedina ispravna i jedina sa kojom će se konsultovati, ali i jedina čiji će principi uticati na samu vlast i njen rad, dok će se interesi svih ostalih građana ispuniti samo ukoliko ta jedna religijska zajednica to odobri. U protivnom, biće zanemareni sve dok ne promene svoje religijsko opredeljenje u ovo, promovisano kao jedino ispravno.

Ni u jednom trenutku se u pitanje ne dovodi lično versko određenje samog Tomislava Nikolića kao građanina, zagarantovano članom 43 Ustava RS, ali je, ovim postupkom, predsednik Republike Srbije jasno stavio do znanja da moć države ne kontrolišu zakonom određeni organi, već da postoji i nemerljivi, premda svakako ne mali uticaj SPC – organizacije koja nije na demokratski, odnosno Ustavom propisani način, stekla pravo da odlučuje o sudbini građana.

U danas podnetoj Ustavnoj žalbi, zahtevamo od Ustavnog Suda Srbije da zabrani zvanične posete predstavnika vlasti na bilo kom nivou bilo kojim predstavnicima crkava i verskih zajednica radi savetovanja i konsultacija vezanih za rad državnih institucija, radi obaveštavanja crkvenih predstavnika o radu državnih institucija, radi zvaničnog “blagoslova” državnih predstavnika ili bilo kog drugog mešanja crkvenih predstavnika u rad organa vlasti. Napominjemo da relativizacija ovakvog kršenja Ustava, tvrdnjom da predstavnici SPC odgovaraju na poziv, a ne nameću se, nije prihvatljiva. Sekularnost važi podjednako za državne organe, kao i za verske zajednice, a ukoliko oni nisu u stanju da prepoznaju kršenje ovog jednostavnog civilizacijskog principa, nadležne institucije ih moraju opomenuti.

Napominjemo, još jednom, da se ne osporava sloboda veroispovesti zagarantovana članom 43 Ustava Republike Srbije kao pravo privatnog posećivanja i praktikovanja religije van okvira državnih zvaničnih uloga.

Naprotiv, mi se i zalažemo za poštovanje svačijeg privatnog prava na verovanje ili neverovanje u ma koje božanstvo, ali od državnih organa i institucija očekujemo samo da poštuju najviši pravni akt ove države, budu neutralni i nezavisni prema verskim zajednicama, ali i čuvaju pozitivne principe koji štite sve građane Republike Srbije od diskriminacije.