Izvor: Blic “Srpskoj vojsci Biblije da ne bi činila zločine?! ANKETA”.
Kratkovidost i bahata agresivnost čelnika Srpske pravoslavne crkve (SPC), kao i njihovih najpovršnijih sledbenika, pre ili kasnije, moraju se obiti o glavu državi. To se upravo i dogodilo sa akcijom podele 4’000 „svetih knjiga” pripadnicima Vojske Srbije, a što su uz vrhunsku dozu patetike, demagogije i tobožnje skrušenosti, sa oduševljenjem promovisali kako čelnici SPC, tako i predstavnici MInistarstva odbrane Republike Srbije, oličeni u samom ministru, Bratislavu Gašiću.
Predvodnik SPC jedinica, Miroslav Gavrilović, poznat među saborcima po svom šifrovanom pseudonimu „patrijarh Irinej”, tada je istakao da „vojska koja brani svoju otadžbinu, svetinje i sve što je najvrednije za jedan narod, dobija na poklon kodeks božanskog zakona”. Takođe, ništa manje važno, napomenuo je egzaltirano da se „naša današnja kultura i prethodna, temelje na tom zakonu”.
Uz nešto zbrkanih reči neukog ministra, obavljena je svečana primopredaja „svetih knjiga”, uz zajednički osećaj oficira SPC i civilnih vođa Ministarstva, da su knjige stigle do najpravednijih i najpravičnijih među Srbima.
Podsetimo, udruženje „Ateisti Srbije” je na vreme upozoravalo o svoj štetnosti i nepotrebnosti takvog čina u Vojsci Srbije.
Međutim, istina o donaciji i o potpuno promašenoj radosti generalštaba SPC i Ministarstva odbrane, tek je danas pogodila ove blaženo egzaltirane baštinike neznanja i dogmatizma.
Kao lavina zala iz otvorene Pandorine kutije, na njih, ali još važnije, na kompletnu Vojsku Srbije, izlila se nesretna istina o prirodi ovog dara. Naime, britanski list „Telegraf” je objavio da je tih 4’000 „svetih knjiga” finansirano novcem britanskih vernika i kako bi njihovo čitanje trebalo da nauči srpske vojnike da vole svoje bližnje. Razlog za traženje ljubavi je u tome, saopštava „Telegraf”, da bi se srpski vojnici sprečili da u budućnosti čine ratne zločine, koje su u prošlosti činili.
Na taj način je ovom donacijom, zapravo eksplicitno prihvaćeno, kako od SPC, tako i od Ministarstva odbrane i od Vojske Srbije, da su pripadnici vojske činili zločine, te da moraju da se uče ljubavi i poštenju, da ih ne bi nadalje činili.
Priznajemo, malo je vojski u svetu, koje bi sa takvom radošću, sa takvom iskrenom egzaltacijom, pristale da postanu zločinačke, kao što je i malo vojnika, koji bi bili voljni da na sebe prihvate greške i zločine svojih prethodnika. Malo je država, koje bi bile spremne da prihvate da svoje kompletne oružane snage označe kao zlikovačke, genocidne i ubilačke, slaveći taj čin knjigama koje bi im trebale poslužiti kao udžbenici za odvikavanje od zla. Zaista, malo ko bi bio spreman, a kamoli sposoban da izvede ovakvo samoubistvo iz zasede.
Doduše, znamo da imamo posla sa sujetnim, licemernim i banalno neukim ljudima u vrhu SPC i Ministarstva odbrane. Znamo da je potreba za podilaženjem najnižim instinktima i anahronim dogmama prejaka, da bi odoleli mogućnosti da se u javnosti predstave kao dobrotvori, patriote, čovekoljupci. No svejedno, čovek bi očekivao makar minimum razuma i promišljanja, pre nego što se na ovako katastrofalan način, svesno u zločin preobuku svi pripadnici sopstvenih vojnih snaga.
Ovo je samo još jedan, ko zna koji u nizu pokazatelj da crkva i država ne mogu ići istim kolosekom, bez da se načini nesreća po celo društvo.
Vrhuška SPC ćuti, ministar Gašić se ne oglašava.
Ko zna, možda su se zajedno teleprontovali daleko od svega.
One Response to Samoubistvo iz zasede