Srbija nije zemlja verujućih ljudi

Predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić, u UN: “Republika Srbija je zemlja verujućih ljudi koji boga traže u hrišćanskim crkvama i katedralama, džamijama, sinagogama. […] Neodgovorni pojedinci izvrgavaju ruglu svetinje u koje ljudi veruju.”

Sramotno je da predsednik Republike Srbije, čovek koji je zakonski predstavnik svih građana ove zemlje, na ovako brutalan način diskriminiše sve one koji ne pripadaju nijednoj verskoj zajednici.

Uvereni smo da se, tokom studija na Pravnom fakultetu, gospodin Nikolić susreo, već na prvoj godini, sa predmetom Ustavno pravo, te je imao sjajnu priliku da na detaljan način prouči Ustav, kao najviši pravni akt ove države. Čak i da se tada time nije bavio, čak i da kao predsednik države nije najbolje upućen u Ustav, sigurni smo da ga je neki od brojnih savetnika, odgovarajuće stručne spreme i znanja, mogao uputiti u članove Ustava koji se bave definisanjem državljana Republike Srbije i razdvajanjem crkve i države.

Ipak, ukoliko to nije bio slučaj, a u želji da osoba koja treba narednih godina da predstavlja sve nas bude što bolje upućena u svoje obaveze, citiraćemo gospodinu Nikoliću Ustavne odredbe koje je direktno pogazio govorom u UN.

Preambula: Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji…

Član 1: Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

Član 11: Republika Srbija je svetovna država.
Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.

Ako predsednik države na ovako flagrantan način diskriminiše sopstvene građane, kakvoj se pravdi možemo nadati od drugih državnih institucija, pojedinaca ili sudskih instanci?

Ako predsednik države još u izbornoj kampanji izvrši diskriminaciju izjavom da su svi vernici dobri ljudi i ako nakon izbora prekrši Ustav posetivši čelnika Srpske pravoslavne crkve, Miroslava Gavrilovića, da se sa njim posavetuje i od njega dobije blagoslov, ko će onda braniti i poštovati Ustav?

Mi činimo ono što je naša moralna obaveza i jedina građanska mogućnost. Uputili smo Ustavnom sudu tužbe protiv gospodina Nikolića, kako za izjave iz izbornog procesa, tako i za savetovanje i traženje blagoslova neposredno nakon proglašenja za predsednika države. Uputićemo tužbu i sada, nakon što je, svojim govorom, iz spiska državljana Republike Srbije obrisao sve nas koji ne idemo u crkve, katedrale, sinagoge i džamije. Dići ćemo glas, iako nas predsednik države ne priznaje kao građane ove države i ne ubraja u dobre ljude.

Protestujemo zarad pravde, zarad istine i zarad prava na život u savremenoj, a ne klerikalnoj državi. Protestujemo i zarad predsednika države, da jednog dana, kada više ne bude u prilici da se odriče svojih građana za govornicom UN, neko ne odluči da i on ne postoji.

Pravda ista za sve, ravnopravnost svih, istina bez zadrške. Republika Srbija kao zemlja svih svojih građana, ravnopravno, a ne kao šovinistička srednjovekovna despotija.