“Živi krst” u Nišu za mir i toleranciju
Unicefova Konvencija o pravima deteta, čiji je potpisnik i Republika Srbija, nedvosmislena je:
– dete je svako ljudsko biće koje nije navršilo osamnaest godina života;
– države su obavezne da svoj deci obezbede poštovanje svih prava i da spreče diskriminaciju i kažnjavanje, bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja;
– u svim aktivnostima koja se tiču dece, a sprovode ih javne ustanove, najbolji interes deteta mora biti od prvenstvenog značaja;
– pravo slobodnog izražavanja mišljenja dece je neprikosnoveno i mora se poštovati i po pitanju savesti ili veroispovesti;
– nedopustivo je mešanje u privatnost, porodicu, dom ili prepisku deteta, kao što su nedopustivi i nezakoniti napadi na njegovu čast i ugled;
– dok je pod brigom roditelja, zakonskih zastupnika ili bilo koje druge osobe koja se brine o detetu, dete mora biti zaštićeno od svih oblika fizičkog ili mentalnog nasilja, povređivanja ili zlostavljanja, zapostavljanja ili nemarnog postupanja, maltretiranja ili eksploatacije, uključujući seksualno zlostavljanje.
I tako dalje…
Kada u subotu, 5. oktobra 2013. godine, u 21 čas, deca u Nišu budu palila sveće, formirajući „živi krst“ u svojevrsnom verskom ritualu, po ugledu na starovekovne mnogobožačke prakse, kasnije često korišćene od strane totalitarnih, fašističkih i nacističkih ideologija, prethodno navedena i mnoga druga dečja prava, biće nepovratno pogažena.
Nedopustiva indoktrinacija dece odabrane kaznenom, prisilnom metodom „po 10 iz svakog razreda“, a koja se u srpskim školama kroz nastavu veronauke sprovodi već više od decenije, tako doživljava kulminaciju u bizarnom ritualu sahranjivanja sekualrne države, proslavom donošenja Milanskog edikta, dokumenta koji nema gotovo nikakvih dodirnih tačaka sa gradom Nišom ili Republikom Srbijom.
Podilaženje bahatim nasrtajima Srpske pravoslavne crkve (SPC) na dostojanstvo dece predstavlja najnižu tačku, ionako sveprisutnog, moralnog i ljudskog posrnuća čitavog društva. Atakovanje na decu, tu tako često isticanu „budućnost države“, u pokušajima da se programiraju kao lojalni sledbenici jedne verske zajednice, a uz pomoć organa lokalne i državne vlasti, predstavlja zločin bez presedana. Kršenje ustavnog principa sekularnosti od strane državnih i organa lokalne samouprave samo je jedno u nizu besprizornih gaženja odredbi koje bi trebalo da srpsko društvo svrstaju u red savremenih.
U najboljem stilu praćenja sličnih manifestacija iskazivanja apsolutne lojalnosti, kakve smo imali prilike da gledamo na snimcima iz nekih drugih delova sveta od pre 80 godina, i u Nišu će državni mediji učiniti sve da ovaj trijumf pravoslavne volje, bude ispraćen dostojno, kako sa zemlje, tako i iz vazduha. Trans verskog zanosa i zloupotrebe dece u kasnim večernjim satima, kada bi trebalo da su u svojim domovima, sa porodicama ili na spavanju, proširiće se tako čitavom Srbijom, oboženom, pravoslavnom i milanskom.
Trošak svega toga platiće, dabome, građani, na papiru sekularne, Republike Srbije, neko iz budžeta, neko tako što će biti prinuđen da igra ulogu još jedne sveće na simboličnom opelu za upokojenje sekularnosti, humanizma, kritičkog razmišljanja i dečjih prava.
Učešće u ovom bizarnom lobotomiranju neće, naravno, uzeti bolesna deca i ona deca koja čekaju donacije da bi mogla da odu na neophodne operacije. Za njih SPC nema ni vremena, ni razumevanja, a svakako nema ni potrebu za njima. To nije interesna grupa, već tek konkurencija koja može da ugrozi zahvatanja iz budžeta za sumanute manifestacije, luksuzni vozni park, kičerski šljašteće dvore, penzije i salone nepristojno skupih verskih đinđuva na ekskluzivnim lokacijama.
Bolesni im ne trebaju, samo zdravi i jaki, spremni da na mig nadležnog episkopa postanu delovi krsta nad odrom sahranjene države. Koga briga, sigurno bi i Isus radio isto tako… Valjda…
42 Responses to „Živi krst“ – gradska opština Medijana