Izvor OzonPress “Kome i zašto smeta proslava Božića u Srbiji?”
Nova Srbija (NS), jedna od stranaka vladajuće koalicije u Srbiji, u svom saopštenju izjavljuje da predsednik Republike Nikolić i ministar za vanredne situacije i lider NS Ilić nisu prekršili Ustav unošenjem badnjaka u zgradu Predsedništva i poklanjanjem 10 miliona dinara, polijeleja i izgradnje okolne saobraćajne infrastrukture, crkvi u Čačku. U svom naslovu, ovo saopštenje implicira i to da se neko navodno zalaže za zabranu Božića u Srbiji što ne može biti dalje od istine.
Udruženje građana Ateisti Srbije je uvek i u potpunosti podržavalo član 43. Ustava Republike Srbije kojim se svim građanima garantuje pravo na slobodu veroispovesti. Upravo je zbog ovog člana tako diskriminatoran Zakon o crkvama i verskim zajednicama, kojim država suštinski legalizuje samo sedam takozvanih tradicionalnih verskih zajednica. Time se snažno sugeriše, ako ne i nameće to u koje verske dogme građani smeju slobodno da veruju.
Zbog te slobode veroispovesti, regulisane zakonima Republike Srbije i međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima, čija je Srbija potpisnica, svi građani, pa i predsednik Nikolić, ministar Ilić ili bilo ko drugi, smeju o svom trošku i kod svoje kuće da obavljaju svoje verske rituale kako god žele. Niko im to ne osporava, niti brani, niti želi da zabrani.
To ipak ne smeju da rade u državnim institucijama i o trošku budžeta države, jer su te institucije i budžet vlasništvo i obaveza svih građana, a ne samo ovih pojedinaca, ili kakve nominalne većine. Da ponovimo i naglasimo, svih građana. I zbog toga se državne institucije, škole, bolnice, vojni objekti, opštine i tako dalje, ne smeju koristiti za bilo kakve religijske rituale niti za postavljanje kapela i drugih verskih objekata ma koje verske zajednice. Kapelama je mesto na privatnom ili crkvenom zemljištu, a religijskim ritualima je mesto u privatnim i crkvenim prostorijama.
Nova Srbija pita: “Na koji način je prekršen Ustav Republike Srbije?”. Odgovor je jasan, korišćenjem državnih sredstava i zloupotrebnom državne institucije, Predsedništva, zarad promocije samo jedne veroispovesti.
Nova Srbija pita: “Zašto se uskraćuje pravo vernicima na izražavanje svojih verskih sloboda?”. Odgovor je i tu jasan, niko ne uskraćuje vernicima njihovo pravo da izražavaju svoju versku slobodu, o svom trošku i u svojim privatnim ili pak crkvenim prostorijama, gde je takvim ritualima i mesto.
Pitali bismo Novu Srbiju, da li je zaista moguće da oni ne razumeju razliku između privatnih i crkvenih prostorija, i onih državnih? Da li zaista ne razumeju zašto je pogrešno kada se državni resursi koriste zarad promocije i promovisanja samo jedne religije? Da li zaista ne razumeju da se time vrši otvorena i direktna diskriminacija svih ostalih građana Republike Srbije?
Prostije se zaista ne može objasniti. Član 11. i član 43. Ustava Republike Srbije, imaju svega nekoliko, vrlo jednostavnih rečenica.
Religiji nije mesto unutar državnih institucija.
Religija se ne sme finansirati ni na koji način iz državnog budžeta.
Religiji i religijskim ritualima je mesto u privatnim domovima i u crkvama i hramovima. Finansiranje religije se može vršiti isključivo iz privatnih sredstava, po slobodnom nahođenju vernika.
Rastužuje i zabrinjava činjenica da značajan broj građana ne razume razliku između privatnih i crkvenih prostorija i onih državnih. Rastužuje i zabrinjava to da značajan broj građana ne razume da državna sredstva ne smeju da se koriste za promociju i podržavanje religije samo jedne grupe građana, već da državna sredstva pripadaju svim građanima i moraju se koristiti za dobrobit svih građana. Ta dobrobit nije zidanje bezbrojnih crkava i sečenje ugroženih vrsta drveća, već su to putevi, škole, bolnice, biblioteke, dakle sve ono što je neophodno svima nama, pa i pomenutim političarima, nadamo se.
Užasava i to da ove elementarne civilizacijske postulate ne razumeju i najviši državni činovnici. Ne kažemo da nas čudi, uzevši u obzir sada već tradiciju njihovog ponašanja, zloupotrebe institucija i bahato trošenje budžetskih sredstava zarad zadovoljenja lične potrebe za samoreklamerstvom u širenju dogmi jedne verske zajednice. Ipak, iako nas ne čudi ni ovakvo ponašanje, ni ovakvo neznanje koje je Nova Srbija pokazala u svom saopštenju, podsećamo ih da su učešćem u vlasti obavezni da čuvaju i brane Ustav Republike Srbije i da rade na korist svih građana, bez obzira na versko ili nacionalno opredeljenje.
Uzmite se u pamet, dame i gospodo i u pauzi molitvi i čerupanja budžeta, proučite makar ova dva jednostavna i kratka člana Ustava. Setite se i da ste vi naši službenici, a ne mi vaši. Setite se da ste obavezni da služite svima nama, građanima Srbije.
Na korist sviju nas i države koju sticajem okolnosti i vi vodite.
