Blaženopočivša diplomatija

Izvor: Nova: Ministarstvo spoljnih poslova Srbije imaće svoju slavu

Republika Srbija je svetovna država.
Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.

Tri naizgled vrlo jednostavne, čak i laiku lako razumljive rečenice. Ustavna kategorija, svetovnost države, član 11. Ustava naše zemlje.

A opet, u praksi, ovih dvadesetak reči koje bi trebalo da garantuju to da se nijedna religija ne nameće ko obavezna, po pravilu se rutinski krši.

Najnoviji primer je najava ministra spoljnih poslova, Nikole Selakovića, da će ministarstvo koje vodi imati svoju slavu, praznik prenosa moštiju Svetog Save.

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino referentno udruženje ateista u našoj zemlji, već bezbroj puta do sada je reagovalo, ukazujući na sistematsko, namerno i uporno kršenje Ustava, najvišeg pravnog akta naše zemlje. Ustav se krši u Predsedništvu, u Vladi Srbije, u Ministarstvu prosvete, u Vojsci Srbije, gradu Beogradu. Sada dolazi na red i Ministarstvo spoljnih poslova.

Ono što je dodatno tragično i zabrinjavajuće je to što je gospodin Selaković školovani pravnik, doktorand, stručni saradnik i asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu. Dakle, neko ko svakako i vrlo jasno razume tri rečenice koje čine član 11. Ustava naše zemlje. I neko ko za to ne mari, ni najmanje.

Ako najviši državni funkcioneri tako slabo mare za Ustav, krše ga i ponižavaju, šta ostaje običnom čoveku? Kako da se zaštiti od nametanja jedne religije, one omeđene učenjima i dogmama Srpske pravoslavne crkve? Da li od sada, u Ministarstvu spoljnih poslova, mogu da rade samo pripadnici SPC? Da li će monasi postati službenici, a vladike ambasadori ove, bar po formi, sekularne države? Da li će spoljna politika, umesto na realnoj diplomatiji, početi da se zasniva na molitvama, kletvama, anatemama, litijama i molebanima?

Osuđujemo ovo, ko zna koje po redu kršenje Ustava, ugrožavanje prava građana Srbije koji nisu vernici SPC i sistematsko i štetno pretvaranje države u servis ove verske zajednice, podstaknuto ličnim sujeverjima i anahronim primitivizmima državnih službenika.

Besomučne budžetske dotacije SPC, nametanje verskih obreda u školama, kasarnama, institucijama, sve do, izgleda, svođenja spoljne politike na agenciju za poklonička putovanja u “Svetu zemlju” i molitve svecima za uspeh diplomatije.

Sramotno i štetno, ponižavajuće i primitivno.

Na kraju, zaista nemamo ništa protiv toga da gospodin Selaković, kao i bilo koji drugi državni i javni funkcioner, veruje u šta god želi. Bar je tu izbor ogroman, a božanstava nikada nije manjkalo. Nemamo ništa protiv ni da se zamonaši, osami u atoskoj keliji i tihuje. Ako poželi, neka postane i pustinjak, koji ide od manastira do manastira i traži svoga boga.

Sve je to sasvim u redu.

Samo ne želimo da ni on, a ni bilo ko drugi od državnih funkcionera, uvodi institucije ove zemlje i svih njenih građana, u sopstvene, lične misticizme, sujeverja i intimna verovanja. Ne želimo, jer je to štetno, a uzgred budi rečeno i sasvim neustavno, odnosno protivno najvišem pravnom aktu ove države.

Srbija je sekularna, svetovna država. Sve crkve, pa i SPC, moraju biti odvojene od države. Nijedna religija, pa ni učenja SPC, ne mogu postati obavezna, državna učenja i pravac.

Priberite se i prekinite da kršite Ustav. Sramotno je i nedopustivo.

Ateisti Srbije,
Razum!