Božić Velja i Deda Toma

Izvor Novi Magazin “Velimir Ilić: Ne smemo razočarati patrijarha”
Izvor Beta “Nikolić gradjanima poželeo da im 2016. godina bude bolja”

U vremenu rastućeg siromaštva građana i deklarativne velike štednje na državnom nivou, ne mogu a da nas svojom bahatošću i najobičnijim bezobrazlukom, ne užasnu pojedini potezi državnih organa Republike Srbije.

Dok sa jedne strane predsednik Republike u zgradu Predsedništva unosi gotovo čitavo truplo hrasta lužnjaka, posečenog radi pokazivanja da je on najverniji od svih vernika, na zadatku satiranja flore Srbije, sa druge strane, ministar za vanredne situacije, Velimir Ilić, šakom i kapom budžetska sredstva poklanja Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC).

I dok će večeras vatrogasne brigade morati da pojačaju dežurstva u blizini Predsedništva, dok predsednik bude uživao u primitivnom paljenju ugrožene vrste drveta, valjevski sveštenici će trljati ruke, zagrejani donacijom ministra koji će ostati upamćen po tome da je u njegovom mandatu Srbija potpuno nespremna dočekala katastrofalne poplave, ali i uobičajeni januarski sneg.

Predsednik Srbije samo nastavlja u svom poznatom maniru prividnog velikog „domaćina” države, koja nalikuje na kuću bušnog krova i zidova i trošnih potpornih stubova, u kojoj se otac porodice ponaša kao da stoluje u kakvom dvoru iz mašte.

Ministar Ilić, poznat po primitivizmu, nasilju i pijanstvu, zato ne ostavlja ništa mašti. Ne, on iz budžeta kog teškom mukom pune građani Srbije, bez pardona poklanja čačanskoj crkvi 10 miliona dinara (oko 80’000 evra) za građevinske radove. Šta više, kao zadatak od vanrednog značaja i prioriteta, gotovo kao vanredna situacija, taj novac je promptno prebačen crkvi.

Ne samo to, država je preko ministra, koji je, gle slučaja i sam Čačanin, crkvi već poklonila polijelej (svečani luster, vredan minimum nekoliko hiljada evra), a urađeni su i okolni trotoari i pristupni putevi (vrednost je nepoznata, ali ne iznosi manje od nekoliko desetina hiljada evra). Njih nismo videli na mapi puteva u Srbiji, koju je premijer Vučić nedavno pokazivao, ali je jasno da je ovaj prilaz bio bitniji i vanredniji od koridora 10 i većine blatnjavih i zapuštenih puteva u Srbiji.

Sve to, ima i svoju dirljivu notu, jer je eto Miroslav Gavrilović, u određenim krugovima ljubitelja uništavanja šuma i maltretiranja neistomišljenika poznat i kao „patrijarh Irinej”, izrazio želju da u svom zavičaju lično osvešta pomenutu crkvu. Dabome, o trošku građana Srbije, svih vera ili nevera, svih nacija i provinijencija. Jer kako bi takav svečani trenutak mogao da protekne bez ministra Ilića, Gavrilovićevog zemljaka i bez recimo predsednika države, pobornika teze da su svi građani Srbije vernici, po mogućnosti upravo SPC.

I dok narod nastavlja da grca u siromaštvu, prisiljen na štednju ili na ponižavajuće „povišice” od po 100 ili 200 dinara, vlada Srbije poklanja organizaciji koja je poreza oslobođena, a budžetski privilegovana sa više od 6 miliona evra godišnje, još zasigurno preko 100’000 evra.

Predsednik Nikolić je građanima poželeo mnogo bolju 2016. godinu. Jedan dobar korak u tom smeru bi bilo i to da najviši državni organi počnu da poštuju najviši zakonski akt države – Ustav.

Ako se zna da se i ministar Ilić i predsednik države Nikolić prosto diče time što su vernici, te ako su veliki crkveni praznici, poput nastupajućeg pravoslavnog Božića prilika za preispitivanje sebe i svoje vere, onda im je ovo sjajna prilika da se pogledaju u ogledalo ljudskosti. Ako u tom ogledalu i dalje vide ljude koji se ponašaju odgovorno prema svojim funkcijama i prema građanima koje su se obavezali da poštuju, štite i pomažu, onda je negde došlo do velike greške.

Da li u njihovoj veri ili u njihovoj ljudskosti, neka procene građani, u pauzi čišćenja snega i prekida u sistemu daljinskog grejanja, uobičajenih za svaki januar i zimu, kad joj, ako je verovati nadležnima, vreme nije.