Lov na veštice… umesto epiloga

Izvori:

1. Lov na veštice 
2. U Sečnju ipak Sveti Sava uz sveštenika – obred u školi posle protesta meštana 
3. Ustav Republike Srbije

„Republika Srbija je svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.”

„Biti Srbin znači biti obavezno pravoslavac… Srbin ne može biti ateista… Srbin nekršten ne biva.”

Dve misaone celine, jedna iz člana 11. Ustava Republike Srbije, druga izjava patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC) Pavla (svet. Gojko Stojčević), između kojih je nepremostivi civilizacijski i moralni jaz. Ustavna odredba definiše na najjednostavniji i najjasniji način princip sekularnosti, dok izjava patrijarha SPC podstiče segregaciju, nejedinstvo i primitivni plemenski sekarizam, što je najtragičnije, u okvirima jednog istog naroda.

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino referentno udruženje ateista u našoj zemlji, već godinama upozorava na sve agresivniju klerikalizaciju društva, širenje netolerancije, mržnje i nipodaštavanja ateista i svih drugih koji se ne uklapaju u karikirane uzuse srpskog novoverja. Svedoci smo potpune propasti vrednosti zapadne civilizacije kojoj nominalno težimo da pripadamo i vraćanja na plemenski romantizam i lažni patriotizam. Najveća verska zajednica u Srbiji, SPC, vrlo uspešno koristi privilegije svog položaja i nekritički podrazumevanog autoriteta u društvu, dok političke elite i institucije, populizmom i demagogijom najprizemnije vrste, pothranjuju društvene podele i profitiraju na podsticanju konflikata i netolerancije.

Poslednjih dana smo svedoci bestijalne hajke na direktorku osnovne škole „Aleksa Šantić” iz Sečnja, Oliveru Marjanović.

Nakon što je odlučila da se ove godine obeležavanje Svetog Save, državnog praznika poznatog i kao Dan duhovnosti, u školi obavi bez verskog obreda, izložena je uvredama, prretnjama i histeriji, koji idu od lešinarskih tabloida, preko polusveta sa društvenih mreža, pa do uticajnih javnih ličnosti i analitičara, potom političkih činilaca i napokon, samog vrha piramide vlasti, ministra prosvete.

Uprkos tome što je direktorkina odluka isprva dočekana bez mnogo drame u samom Sečnju i nakon dogovora sa lokalnim sveštenikom da svako onaj od nastavnika i učenika ko bude želeo, može na dan Sv. Save otići na službu u crkvu, dok će u školi biti odigrani igrokazi, recitacije i prigodni program o značaju Sv. Save za istoriju Srbije, situacija je vrlo brzo zaoštrena. Nakon niza jezivih, otrovnih naslova o kojima smo pisali u prethodnom saopštenju i nakon potpuno neprimeren izjave ministra Ružića, koji nike našao za shodno da zaštiti ni Ustav i zakone, a kamoli direktorku Marjanović, bilo je jasno da sledi pravno i bezmalo fizičko nasilje. 

Sveštenik koji je isprva prihvatio razumni dogovor sa direktorkom, upao je u školu sa grupom roditelja i bez prisustva direktorke održao verski obred u jednoj od učionica. Obred kome nije mesto u školi, tokom kog se, u skladu sa kanonima SPC koristi alkohol i koji naravno nema dodirnih tačaka sa sekularnom državom i državnim praznikom namenjenim svim školarcima u Srbiji, bez obzira na naciju ili veru.

Direktorka Marjanović se potpuno povukla iz javnosti, pod pritiskom medijskog lešinarenja, brutalnih pretnji i sramotnog ćutanja institucija.

Sasvim je izvesno da pravi i potpuni epilog tek treba da usledi. Kao racionalni ljudi, moramo biti iskreni i reći da ne vidimo pozitivan ishod po pravo, pravdu i ustavnost u Srbiji, u konačnici ovog mračnog, srednjevekovnog lova na veštice u Srbiji XXI stoleća. Očekujemo da ili ministar, u skladu sa svojim što nadležnostima, što populističkoj prirodi, smeni direktorku Marjanović, ili da je prepusti iživljavanju primitivne javnosti i polusveta, u nameri da sama podnese ostavku. Taj pilatovski pristup, koji je izvesno elegantniji za samog ministra, svakako je i na radost svetine željne proverbijalne krvi, hijena i šakala javnog i polujavnog prostora.

Važno je napomenuti da se ista praksa obeležavanja državnog praznika po uzusima odgovarajućim Ustavu i jednostavnom principu sekularnosti, godinama odigrava u nizu škola širom Srbije. Bez velike drame i pompe, bez ovih „lomača i vila” raspomamljene svetine. I nikom ništa, zaista.

Institucije za sada ćute, a nevladin sektor se oglasio skromno i ispipavajući teren. Retki ohrabrujući medijski napisi sa strane nezavisnih medija, nemaju i dalje dovoljnu jačinu uticaja i obaveštavanja tihog i skrajnutog dela društva, koji bi svakako trebalo da se oglasi i podrži Oliveru Marjanović.

Mi, kao Udruženje „Ateisti Srbije”, pružamo joj apsolutnu i bezrezervnu podršku. U skladu sa svojim mogućnostima, želimo da joj pomognemo da izdrži i na svaki način, institucionalno i lično, pobedi ovu atmosferu bestijalnog linča i devijantnog skretanja ka najgorim ekstremima. Naše društvo, već uveliko bremenito korupcijom, galopirajućom klerikalizacijom, normalizovanom mizoginijom i tragično zagađeno ekstremnim desničarenjem, klerofašizmom, ksenofobijom i šovinizmom, izgubilo je najveći deo sposobnosti da zaštiti i pojedince poput Olivere Marjanović i civilizacijske vrednosti koje bi trebalo da se podrazumevaju.

Apelujemo ipak na nadležne institucije, Ministarstvo prosvete, Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti i političke činioce koji zagovaraju društvo jednakih ljudi i savremenih vrednosti da uzmu gospođu Marjanović i Ustav i zakone ove zemlje u zaštitu. To je deo i formalne i moralne obaveze, dug prema istorijskim vrednostima Prosvetiteljstva, ali napokon i dug prema onome što bi čak i hrišćanstvo učilo, a to su ljubav prema bližnjem i uzdržavanje od nasilja.

U isti mah apelujemo i na čelnike SPC da makar formalno osude lavinu pretnji i kletvi kojima se služe oni koji se pozivaju na povređena „verska osećanja”. Ako smatrate da je vaša uloga i pastirska, sigurno možete u učenjima svoje religije pronaći dovoljno vrednih poruka za vaše stado, u kojima se ovo čemu sada izlažu Oliveru Marjanović ne naziva pravoverjem. Često korišćeno pravo pozivanja na verničku većinu u našoj zemlji, trebalo bi da podrazumeva i obavezu zaštite manjine, umesto skretanja pogleda.

Obaveza je tu, napokon i prema istorijskoj pravdi i onome što nazivate nacionalnim identitetom. Ne, nisu svi Srbi pravoslavni niti to moraju biti. Istorija srpskog naroda pamti značajn broj Srba katolika, muslimana, ateista i pripadnika niza drugih veroispovesti. Mnogi od njih su svoje rodoljublje dokazivali glavom, tamo gde mnogi navodno pravoverni ne bi išli nogom. Mnogi od njih su zlatim slovima upisani u panteon naše nauke, umetnosti i kulture. Neizbrisivim tragom, daleko trajnijim od štetnih, pogrešnih reči koje dele nacionalni korpus koji toliko zazivate.

U nadi da će makar trun nade uspeti da preživi ovu oluju mržnje, pakosti i nasilja, mi obećavamo da nećemo ćutati i da ćemo činiti sve da se zaštite postulati savremenog društva i ličnog integriteta u našoj zemlji.

Izdržite direktorka, niste sami!

Ateisti Srbije,
RAZUM!