Lov na veštice

Izvori:

1. KURIR: Olivera Marjanović, direktorka škole u Sečnju ne da verske obrede 
2. KURIR: Oglasio se sveštenik iz Sečnja nakon zabrane bogosluženja za Svetog Savu u osnovnoj školi 
3. NOVOSTI: Slučaj oko proslave Svetog Save u OŠ “Aleksa Šantić” u Sečnju izazvao lavinu nezadovoljstva u javnosti 
4. Ustav Republike Srbije
5. Vojvođanske organizacije: Zaštititi Oliveru Marjanović 
6. RTV: Direktorka škole iz Sečnja zabranila verski obred za obeležavanje dana Svetog Save
7. N1: Ružić o zabrani u Sečnju: Kako obeležiti slavu ako ne sečenjem slavskog kolača

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino referentno udruženje ateista u našoj zemlji, obraća se ovom prilikom javnosti povodom jezivih, brutalnih, na momente bestijalnih, a svakako neprimerenih i sa Ustavom i civilizacijom nespojivih napada, kojima je izložena direktorka osnovne škole „Aleksa Šantić” iz Sečnja, profesorka Olivera Marjanović.

Direktorka je naime odlučila da se ove godine, proslava Svetog Save u OŠ „Aleksa Šantić” održi bez verskog obreda, u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije, navodno sekularne države. Nije ukinula obeležavanje ovog praznika iz kalendara državnih praznika naše zemlje, već ga je samo i upravo vratila u okvir državnog, dakle i sekularnog. Predvidela je kulturni program primeren prazniku, igrokaze i recitacije posvećene životu, delu i zaslugama Rastka Nemanjića, odnosno Svetog Save, a sve one koji su želeli da iz verskih razloga, Svetog Savu proslave uz verski obred, oslobodila prisustva priredbi u školi. O istome je obavestila i oblasnog sveštenika SPC, koji se, bar prema njenim rečima, saglasio sa njenom odlukom i dopuštenjem da ko želi, verskom obredu prisustvuje u crkvi, gde mu je i mesto.

Direktorka Marjanović je o svojoj odluci obavestila i članove zatvorene Fejsbuk grupe „Ateisti Srbije”, porukom od 16. januara. Ceo njen post glasi ovako:

„Prvi put posle niza godina, u našoj školi neće biti verskih obreda u školi 27. januara jer su dobili mene za direktora. Ako ne budem smenjena zbog toga, eto koraka napred za našu lepu Srbiju.”

U komentarima na isti post, koji je do trenutka pisanja ovog saopštenja prikupio preko 530 lajkova članova grupe, a iskreno obradovana podrškom i ohrabrenjem koje je dobila od članova, zahvalila se sledećim rečima:

„Hvala vam dragi ateisti. Ne znam da li bih imala hrabrosti za ovo da nisam bila u ovoj grupi i da nisam videla da sam normalna zahvaljujući vama. Možda bih i ja bila kukavica da nisam znala da postoje ljudi koji razumeju. Za ovaj incident u državnoj školi ste vi svi zaslužni.”

Direktorka je dakle odlučila da ispoštuje Ustav i zakone svoje države, da obeleži jedan od državnih praznika i da pride sačuva Ustavnu sekularnost, ali i da istakne sve ono pozitivno zbog čega se taj dan i Sveti Sava i obeležavaju. Kroz komentare je istakla njegovu želju da pomogne ranu srpsku državnost, da opismeni narod, privede ga obrazovanju.

Reklo bi se nešto sasvim primereno, čak nešto što bi trebalo da je posve normalno.

Nažalost, vremena u kojima živimo i mentalitet navodne verničke većine, ali i političara bez osećaja pravde, pravičnosti, morala i potrebe da se zakon i Ustav čuvaju, sve su samo ne primereni.

Ubrzo po direktorkinoj objavi, neko je preneo dalje na društvene mreže skrinšot iste (iz ponavljamo, zatvorene Fejsbuk grupe), toga su se istog časa dočepali domaći tabloidi i svojevrsni lov na veštice u XXI stoleću je mogao da počne.

Ređali su se skandalozni naslovi u kojima se potencira da je direktorka PRIZNALA da je ateista, kao da je, daleko bilo, ubica, kanibal ili kradljivac novca iz budžeta. Pisalo se kako ona „ruši našu tradiciju”, uprkos tome što škole u Republici Srbiji ne pohađaju samo Srbi pravoslavne vere, već i pripadnici drugih konfesija i nacija, kao i ateisti. Nije vredelo ni to što je i sama direktorka dala izjavu u kojoj je objasnila da je sa sveštenikom dogovorena verska služba sa one koji to žele, ali ne u prostoru škole, gde mu i nije mesto. Nije vredelo ni to što je potvrdila da je i sveštenik pristao na ovu vrstu razumnog kompromisa kojim se ne krše ni princip sekularnosti u javnim, državnim školama, ni prava vernika da pohađaju versku službu svoje verske zajednice u okvirima svoje verske zajednice i u njenim bogomoljama. Ništa nike vredelo, jer su tabloidi na najmaligniji način pokrenuli hajku, bezumno agresivno vređanje direktorke, ateista i svih onih koji nisu po nacionalnom i klerikalnom ključu je podgrevalo potpaljenu lomaču, a onda je na istu, svojih par svežanja suve slame bacio i sam ministar prosvete Branko Ružić, sasvim izvesno najsramotniji, najbestidniji i moralno najbedniji deo ovog lanca primitivizma.

Ovaj navodni socijalista je, naime, izjavio sledeće: „Kada govorimo o Svetom Savi, govorimo o nekome ko je praktično utemeljivač savremene srpske države, samostalne srpske crkve. Kada govorimo o obeležavanju Svetog Save kao školske slave, govorimo o našoj tradiciji. Kada govorimo o tradiciji – pa na koji način smatrate da treba obeležiti slavu, ako ne sečenjem slavskog kolača“.

Ministar, koji o svom poslu zna očigledno veoma malo, a o demagogiji i mizernom politikantstvu veoma mnogo, nike svestan čak ni toga da obeležavanje Svetog Save ni u kalendaru državnih praznika Republike Srbije nike definisano kao „školska slava”, već se praznik zove „Sveti Sava – Dan duhovnosti”. I premda je školama dopušteno da ovaj praznik obeležavaju i uz verski obred, uprkos tome što je u pitanju direktno i jasno kršenje Ustavnog načela sekularnosti, ne postoji obaveza da se ovaj državni praznik tako obeležava.

Odnosno, ne postoji za sada.

Nažalost, posle bestijalne hajke u kojoj su učestvovali pojedinci zaslepljeni površnim i patetičnim poznavanjem svoje sopstvene religije, zatim tabloidi čija uređivačka politika se ionako svodi na stvaranje skandala, izmišljanje incidenata i izazivanje nasilja, a onda i neki političari, od pripadnika Dveri, organizacije koja se svakako ne libi da širi klerofašističke, ksenofobne i nazadne poruke, pa eto i do samog ministra, kadra Socijalističke partije Srbije, budućnost izgleda još tamnije. Iako smo savršeno i apsolutno svesni toga da direktorka Marjanović nije ni na koji način povredila Ustav i zakone, štaviše, smatramo sasvim izvesnom mogućnost da pod pritiskom primitivne javnosti i tabloida, ili bude smenjena ili sama podnese ostavku.

Ono što smatramo tragičnim, uznemirujućim, bestidnim je i ponašanje nominalno sekularnog dela javnosti, odnosno javnih poslenika, koji ćute i ne progovaraju, prepuštajući bez i jedne reči svojevrsnom linču i zlostavljanju, prosvetnu radnicu koja se drznula da čuva sekularnost.

Gde su političari sekularisti i antiklerikalci? Gde su napokon institucije? Gde je poverenica za zaštitu ravnopravnosti? Gde je najveći i najmoćniji deo nevladinog sektora? Zašto samo sporadična podrška, tiho, nenametljivo? Gde su sada kada se u Sečnju dešava ono o čemu navodne metropole poput Beograda, Novog Sada ili Niša, ne mogu ni da sanjaju?

Mi se, uprkos tome, iskreno nadamo da do kažnjavanja direktrorke Marjanović neće doći. Njena razborita i sasvim primerena odluka jeste tek plamičak na vetru klerikalizacije srpskog društva, ali postoji tanana nada da će se tom plamičku pridružiti još neki i omogućiti mu da istraje.

Naše mogućnosti, kao udruženja ateista su relativno skromne, osim pokušaja da se javnost alarmira i apela da se oglase oni koji imaju i zakonske nadležnosti i obaveze, ali i advokati za ljudska prava, koji bi direktorku Marjanović trebalo i moralo da i suštinski zaštite.

Naša obaveza je da pokušamo, da ne ćutimo, da ne dopuštamo da ova važna tema potone pod lavinom smeća koju izbacuju tabloidi i pred bujicom primitivizma sa društvenih mreža.

I najvažnije, pred zidom ćutanja dela institucija i pred otrovnom močvarom populizma, demagogije i podilaženja primitivizmu drugog dela političke javnosti i institucija.

Podrška za direktorku Marjanović, podrška za zaštitu Ustavom zagarantovane sekularnosti, podrška za razdvajanje javnih, državnih škola od verskih obreda i praksi svih konfesija!

Ateisti Srbije,
RAZUM!