Izvor B92: “Kakva jeres, želim da sačuvam svoju naciju”
Udruženje „Ateisti Srbije” će uputiti tužbu Ustavnom sudu Srbije, zbog sistematskog i ponižavajućeg vređanja ljudskog dostojanstva građana Srbije i zbog sistematskog kršenja Ustava, zakona i pratećih međunarodnih povelja, koja čini Tomislav Nikolić, trenutni predsednik Republike. Takođe, uputićemo i pismo (sa povratnicom, dabome) u zgradu Predsedništva, mesto koje je kršenjem Ustava gospodin Nikolić takođe ponizio, gde ćemo izneti kompletan tekst sledećeg saopštenja, kao zvanični zahtev našeg udruženja, da gospodin Nikolić smesta podnese neopozivu ostavku i ukloni se iz javnog i političkog života. Pozivamo i Narodnu skupštinu republike Srbije, da pokrene zakonsku proceduru za razrešenje predsednika Republike, koji rasističkim izjavama i kršenjem Ustava Srbije, urušava trajno ugled naše zemlje. Pozivamo i širu javnost, medije i nevladine organizacije, da nas podrže u ovom apelu.
Veliki američki predsednik, Abraham Linkoln, izjavio je jednom prilikom da je bolje ćutati i biti smatran za glupaka, nego progovoriti i otkloniti svaku sumnju.
Mišljenja smo da je ova izjava zaista univerzalno tačna i primenjiva u svakom vremenu i u svakoj sredini. Šta više, uvereni smo da je naročito prikladna za državne službenike, predstavnike vlasti i posebno šefove država, ljude koji predstavljaju, makar nominalno, sve građane svojih zemalja.
Nakon bujice rasističkih, eugeničarskih i izjava na tragu nacističkih ideja o „arijevskoj”, čistoj naciji, trenutni predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić, odlučio je da ponudi objašnjenje za svoj necivilizacijski, prostački i primitivni cilj. Uvereni smo da bi mu korisnije bilo da je to vreme, tokom kog je davao televizijski intervju, utrošio na proučavanje misli, recimo baš Abrahama Linkolna, jedne od ključnih osoba u pokretanju političkih procesa na ukidanju rasne segregacije u SAD u XIX stoleću.
Elem, trenutni predsednik Srbije je upitao, „Kakva je to jeres i povreda Ustava Srbije ako neko želi da čuva svoju naciju?”
Osećamo obavezu da mu, još jednom, pojasnimo da je on trenutno predsednik svih građana i da su za to, nadamo se još izuzetno kratko vreme, „njegova nacija” svi građani Republike Srbije, kako god se oni pojedinačno nacionalno izjašnjavali. Takođe, podsetili bismo ga da rasistički pozivi i pokliči, u krajnjem ishodu, istorija nas uči, najtragičnije posledice imaju upravo po onu naciju, u čije ime se izgovaraju. Usput, Ustav Republike Srbije i Zakon o predsedniku Republike, upravo govore o predsedniku svih građana, ako se i dalje pita šta je to on prekršio.
Svesni ipak toga da gospodin Nikolić, čemu nas takođe istorija njegovog predsednikovanja uči, najčešće nije svestan ni težine ni štetnosti svojih izjava, nismo se iznenadili previše ni njegovom narednom mišlju, odnosno željom – „Da naši čukununučići genetski liče na nas, da, ako bi ustao neko od njihovih predaka, da ga prepozna kao svog. Inače, svašta može da se desi i na to upozoravaju stručnjaci… samo ćute da ne bi bili napadnuti.”
Zabrinjava sa jedne strane to što je gospodin Nikolić očigledno sklon teorijama zavere i nekakvim prikrivenim naučnim saznanjima. Zabrinjava sa druge strane i to što on veruje da bi neko od naših predaka mogao da ustane iz groba i krene da po liku traga za svojim potomcima. Kao ljudi koji ne veruju u vaskrsenja i zombi apokalipse, ostajemo ožalošćeni saznanjem da predsednik države veruje u te nebuloze. Još više nas ipak žalosti to što on smatra da je rasna ili nacionalna čistota kakva vrlina, posebno na podneblju kojim su razni narodi prolazili, evo već milenijumima, mešajući se sa lokalnim stanovništvom.
U civilizovanom svetu, potomcima se ljudi raduju, kao proizvodima ljubavi i iskrenih emocija, a ne genetskog inženjeringa, koji bi stvarao klonove njih samih.
U isti mah, pozivamo predsednika svih građana, da hrabro istupi i saopšti javnosti šta je to „svašta” što može da nam se desi, ako čukununuci ne budu naše slike i prilike. Ko su ti eugeničari, kojima predsednik poklanja poverenje i u čije ime širi rasističke i nacističke teorije, na početku XXI stoleća?
Tragično uveren da je samo pogrešno prihvaćeno ono što je izgovorio, predsednik je još jednom propustio priliku da ćutanjem otkloni svaku sumnju u ono što nam je već duže vreme, savršeno očigledno. Naime, primetio je potom da „Kad govorite o tako nečemu, onda uvek rizikujete da vas namerno pogrešno shvate i izvuku ono što niste mislili”. Ako smo i pomislili da smo možda zbilja pogrešili u proceni, predsednik nas je odmah demantovao, narednom izjavom, gde je rekao da nije mislio da bi, recimo, Mađari u banci matičnih ćelija u Srbiji morali da uzimaju genetski materijal od Srba, već da svako može da bira da li će da uzima genteski materijal od Mađara, Hrvata, itd.
Gospodine Nikoliću, prebrojavanje krvnih zrnaca nas je u poslednjih 25 godina već previše koštalo. Takođe, da ne poverujete, svi Homo sapiens sapiensi, odnosno savremeni ljudi, da Vam pojasnimo, dele iste biološke karakteristike. Nigde u civilizovanom svetu se geni ne dele na srpske, hrvatske, mađarske, niti se parovi bez dece, odlučuju za veštačku oplodnju prema tome da li je eventualni donor genetskog materijala mogao da predstavi porodično stablo, arijevski čisto do sedmog kolena unazad. To su, uvereni smo da kao četnički vojvoda znate, činili nacisti, negde do 1945. godine.
Sramotno je i užasavajuće to da više od 70 godina nakon užasnih ratnih zločina i razaranja, koja su pokrenuli upravo ti nacisti, Vi insistirate na nacionalnoj čistoti gena. Čudovišno je da tako nešto traži predsednik Srbije, čiji narod je u tom istom ratu, pretrpeo žrtve koje se proporcionalno mogu meriti samo sa žrtvama Jevreja, stradalih u Holokaustu. Zapitali bismo se imate li stida i srama, ali smo uvereni da je to pitanje samo retoričko.
Opsednut svojim misticizmom, gospodin Nikolić nikako nije mogao da se zaustavi, onda kada se već zagrejao i zaleteo stazom promovisanja aveti prošlosti. Nastavio je da prosipa kvazipatriotske parole o ugroženosti nacije, srpske dabome, za koju je rekao da je „u velikoj krizi, koja je ozbiljnija nego kad bi se ponovo desila poplava, jer poplava bude i prođe, a ovaj problem sistematski uništava narod.”
Napokon nešto oko čega se možemo složiti. Poplava zbilja dođe i prođe. Znajući Vaše mišljenje o uzrocima iste, mogli bismo Vas, kao neko dete od četiri godine, utešiti time da i Končita Vurst ponekad nije na turneji, da i Velika vodena zmija katkad izvesno spava, a da se i srpski, pravoslavni bog bavi i drugim vidovima kažnjavanja nevernog naroda, osim poplavama. Recimo, postavljanjem ovakvog, sramotnog predsednika države. Međutim, ono što nas brine je to da, iako poplave dođu i prođu, što je deo prirodnog ciklusa, uprkos Vašem od stvarnosti otklonjenom mišljenju, Vi nikako da prođete.
Već četvrt veka, Vi ste konstanta propasti naroda Srbije i države u celini. Okreni-obrni, dođu i prođu poplave, zemljotresi, ratovi, ali Vi nikako da prođete. I dalje ste tu, podjednako primitivni, neobrazovani, agresivni i bahati u iznošenju rasističkih stavova i u sistematskom vređanju svih onih koje ne prepoznajete kao Srbe pravoslavne vere. Džabe Vam, gospodine predsedniče diploma stečena nedeljom, džabe Vam „naučni radovi”, džabe Vam ginekološke mudrosti i novi bedž na reveru.
To ste i dalje Vi, ista osoba koja je kao kakva biblijska pošast, nad glavama čestitog naroda Srbije, svih vera, nevera i nacija, već punih dvadesetipet godina.
Dosta je, gospodine predsedniče. Zaista dosta.
Naraštaji Vas neće pamtiti ni po čemu dobrom, korisnom, vrednom. Pamtiće Vas samo po moru besmislica i štetočinstava, sujeverja i primitivizama, koji su ionako napaćenu i ojađenu zemlju, učinili parijom među drugim zemljama.
Odlazite, u ime pravde, poštenja, razuma, civilizacije.
Odlazite, u ime zaštite Ustava i zakona, koje ste unizili i pregazili, gore nego iko pre Vas.
Odlazite, u ime naroda Srbije, kog niste dostojni.
Odlazite, molimo Vas i povedite sa sobom svoje vračeve, magove, kopače kanala, diplomatske tašte i Šanel kolekcije.
Samo odlazite.
