Abortus razuma

panorama_sabora_1-z2013-jpg-s

Blic | SPC

Udruženje „Ateisti Srbije“ najoštrije protestuje protiv novog napada čelnika Srpske pravoslavne crkve (SPC) na reproduktivni sistem žena i pokušaja ponovnog bavljenja tuđom porodicom na jedan primitivan, neobrazovan i izuzetno mizogin način.

Naime, Sabor ove nevladine organizacije sa atributima verske zajednice, podržao je „inicijativu“ određene opskurne grupe „lekara vernika“ da država zabrani abortus, osim u slučajevima kada se on vrši iz medicinskih razloga, implicirajući nekakvo bahato, gotovo ležerno odlučivanje žena na ovu medicinsku intervenciju. U ovoj slepoj podršci, sveštenici zavetovani da, uprkos prirodi, nemaju porodicu i decu, pozivaju se na to da je zbog „čedomorstva“ stanovništvo Srbije svake godine manje za jedan grad srednje veličine. Nadalje, prema njihovoj krajnje nenaučnoj i potpuno neobrazovanoj analizi, to svedoči o dubokom moralnom padu, o teškoj krizi porodice i o nedostatku prave vere u boga kod mnogih deklarativnih vernika u Srbiji.

Ako uzmete u obzir da u medicinske razloge za abortus svakako ne spadaju neželjene trudnoće starijih maloletnica, kao i trudnoće žrtava silovanja, podrška SPC ovoj „inicijativi“ postaje morbidna, neljudska i ženomrzačka do krajnjih granica.

Kada neko za porast abortusa okrivi moralni pad, krizu porodice i nedostatak „prave“ vere u boga, dok u isto vreme, na tom istom Saboru, zbog seksualno devijantnog i finansijski sumnjivog ponašanja u penziju šalje jednog od svojih, do sada najuticajnijih, vladika, jasno je da je u pitanju sve samo ne iskrena moralna poduka. Ako o krizi porodice, podstaknutoj nemaštinom i teškim životnim okolnostima, govore ljudi sa voznim parkom od čije vrednosti bi se podiglo nekoliko porodilišta ili vrtića i od čije vrednosti vladičanskih dvora bi se iškolovala cela jedna generacija nezbrinute dece, jasno je da je reć o najobičnijem licemerju i ponovnom zavlačenju svojih ruku i noseva u seksualni život građana Srbije.

Verska zajednica čiji čelnici su poznati po pozivanju žena na pokornost muževima nasilnicima i po kritici žena koje nisu rađale više dece da nadomeste one koji su u versko-nacionalnim sukobima, koje je i sama podgrevala, stradali, nema nikakvo ljudsko pravo da se poziva na moralni pad, bez čišćenja sopstvenog dvorišta.

Kada se ova verska zajednica poziva na abortus kao deo „kulta smrti“, a istovremeno najveću pažnju posvećuje obredima koji su u vezi sa nekrofilskim obožavanjem leševa „svetaca“, ispada smešna i, istovremeno, tužna svim racionalnim ljudima.

Onda kada Sabor SPC preporučuje eparhijama da osnivaju fondove za podršku porodicama sa više dece, da preventivno, „pastirski i terapeutski“, iako naravno bez ikakvog medicinskog znanja i obrazovanja, sprečavaju „pošast nemorala, narkomanije, pornografije i svih drugih patogenih pojava“, dok, istovremeno, već mesecima u svojoj filmskoj ponudi ima pornografske radove bar jednog svog velikodostojnika, čitava priča postaje burleskno smešna i na momente strašna, sećanjem na sudbinu Nebojše Zarupca kojeg je „pastirski i terapeutski“ ubio sveštenik SPC, Branislav Peranović.

Drskom tvrdnjom da su hrišćanski narodi izloženi pogubnom uticaju sekularnosti, ova verska zajednica direktno udara na ustavne temelje Republike Srbije, definisane kao sekularne države.

Kada se ova grupacija ljudi, poznatih po bahatom prikazivanju bogatstva stečenog zahvatanjem iz budžeta i netransparentnim otimanjem od vernika, pozove na štetnost potrošačkog mentaliteta, hedonizma, individualizma, pseudoreligioznosti i lažnog hrišćanstva, nemoguće je ne nasmejati se kiselo. Šta nam drugo preostaje pri pomisli na pozlaćene lustere, mermerom ozidane vladičanske dvore, luksuzne automobile, plaćanje seksualnih usluga, neplaćanje poreza, proneveru novca namenjenog narodnim kuhinjama na Kosovu ili tapete od štavljene kozije kože, kao najčešće asocijacije na SPC u poslednjih nekoliko godina.

Kao svesni i racionalni ljudi, pozivamo državne organe, naročito čelnike Ministarstva prosvete, da pod hitno iz školskih planova izbace nastavu nenaučnog, dogmatskog i anahronog predmeta, kakva je veronauka, i u toj meri uvećaju nastavu biologije, obogativši je dodatnim lekcijama iz seksualnog obrazovanja. Samo tako, obrazovanjem i znanjem, može se sprečiti porast neželjenih, a pre svega maloletničkih, trudnoća. Od SPC tražimo da svoju brigu za porodicu napokon otelotvori delima, umesto besmislenih i beskorisnih molitvi i kritika drugih. Umesto svaljivanja krivice na sve druge, neka prvo pročiste svoje redove od nemoralnih sveštenika, zlostavljača dece i na novac lakomih razbijača porodičnog mira u Srbiji.

O abortusima neka brinu kada nauče da svoje i tuđe ćerke, sestre, žene i majke vole kao sebi ravne, a ne kao poslušnice i pokretne materice.


This entry was posted in Saopštenja. Bookmark the permalink.

34 Responses to Abortus razuma

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.