Srpska pravoslavna crkva godišnje iz budžeta dobije oko 7 miliona evra, na račun toga što je kao nevladina organizacija (NVO), korisnik budžetske linije 481.
7 miliona evra novca svih građana Srbije.
A kada bi postojao crkveni porez, nalik na onaj u Nemačkoj?
Taj porez iznosi 8% ili 9% bruto plate za svakog zaposlenog koji se izjasnio pred poreskim organima kao vernik. Recimo da bi u Srbiji koristili poresku stopu od 8%.
Brojke koje ćemo u nastavku koristiti su približne, premda sa malom greškom i izvinjavamo se unapred za omaške u odnosu na moguće preciznije brojke.
Recimo da u Srbiji ima 2 000 000 zaposlenih.
Recimo i da je tačan popisni podatak o 95% vernika SPC.
To bi značilo da, prosečno gledano, 1 900 000 zaposlenih pripadaju stadu SPC.
Neka je prosečna bruto plata u Srbiji 50 000 dinara.
8% od te sume je 4 000 dinara mesečno, po zaposlenom.
Ukupno dakle 7 600 000 000 dinara mesečno za sve zaposlene.
Ukupno 91 200 000 000 dinara godišnje od svih zaposlenih.
Dakle, nekih 760 000 000 evra, koje bi SPC, uz pomoć države, svake godine naplatila od svojih vernika.
Da, 760 MILIONA EVRA godišnje.
760 MILIONA EVRA koje ne plaćamo svi mi, već samo vernici SPC, odnosno onih 95% popisanih.
Pa u čemu je problem? Ko bi se pri čistoj svesti, da ne kažemo i pri zdravoj pameti, odrekao tako basnoslovnog bogatstva?
Najverovatnije je problem u tome što kada bi neko i predložio, pa onda i uveo takav porez, naprasno bi se ispostavilo da u celoj Srbiji nema ni 5 000 vernika SPC.
Eh da, kako nas samo nije stid da i pomislimo da vernici ne bi podržali materu crkvu otvoreno, porezom… Ih, kakvi smo to samo. Mada, nije da nije i do sada bilo istraživanja, koja pokažu da od deklarisanog broja vernika, kada dođe do pridržavanja kanona crkve, brojka padne na nekih 35%. Još kada bi se očekivalo da vernici i zaista, nedobrovoljnim davanjem, već porazom na platu plaćaju crkvu, verovatno bi brojka pala još više.
Zato igraju na sigurno – 7 miliona evra iz budžeta svake godine, neplaćanje poreza i nebrojene privilegije u obradivoj i građevinskoj zemlji, nekretninama i uslugama od države.
Razmotrimo sada i moguće neprijavljene i neoporezovane prihode najveće verske zajednice u Srbiji, SPC.
- Svake godine se u Srbiji rodi nekih 65 000 beba.
Recimo da je prema popisnim podacima, njih 95% iz porodica vernika SPC.
To je dakle 61 750 beba koje će biti krštene.
Krštenje se obično naplaćuje oko 50 evra, što znači da za krštenja, SPC godišnje može da prihoduje neoporezovanih:
3 087 500 evra
- Svake godine u Srbiji umre oko 100 000 ljudi.
Recimo da je prema popisnim podacima, njih 95% iz porodica koje će se odlučiti za opelo sveštenika SPC na sahrani.
To je dakle 95 000 opela.
Opelo se obično naplaćuje oko 50 evra (u većim gradovima nekada više, u manjim mestima i manje), što znači da za sahrane i opela, SPC godišnje može da prihoduje neoporezovanih:
4 750 000 evra
- Svake godine u Srbiji se obavi oko 40 000 venčanja.
Recimo da je prema popisnim podacima, 95% mladenaca iz porodica vernika SPC, te da žele venčanje sa obredom SPC.
To je dakle 38 000 crkvenih venčanja.
Crkveno venčanje se obično naplaćuje, bar u Beogradu, najmanje oko 100 evra, mada je cena često i veća, zavisno od crkve i statusa mladenaca. Kako Beograd nije reprezent cele Srbije, gde veće cene od 100 evra nisu česte, recimo da se u Srbiji u proseku crkveno venčanje naplaćuje 100 evra.
To znači da za venčanja, SPC godišnje može da prihoduje neoporezovanih:
3 800 000 evra
- U Srbiji prema popisu živi oko 7 500 000 stanovnika.
Recimo da prema popisnim podacima, 95% svih građana slavi porodičnu slavu, odnosno osveštava kolač u crkvi, prema običajima i obredima SPC.
95% građana je 7 125 000, recimo optimistično da jedan kolač ide na 5 osoba, to je dakle 1 425 000 osveštanih kolača svake godine.
Osveštavanje kolača se obično naplaćuje 1000-1500 dinara, zavisno od kraja Srbije. Recimo da je u proseku u pitanju 10 evra.
To znači da za osveštavanje kolača, SPC godišnje može da prihoduje neoporezovanih:
14 250 000 evra
Sveukupno, za krštenja, sahrane, venčanja i osveštavanja kolača, SPC godišnje može da prihoduje neoporezovanih:
25 887 500 evra
Dakle, preko 25 miliona evra.
No, budimo čak i opušteni u proračunu, pa recimo da svega polovina od deklarisanih vernika zaista poštuje navedene obrede. Eto, dajmo “kredit” crkvi, odnosno uzmimo u obzir to da puno deklarisanih vernika zapravo ne prati sve obrede. Neka ih je eto polovina.
Čak i tako, imamo 12,5 miliona evra neoporezovanog novca.
Kada bi se te aktivnosti oporezovale, po stopi od 18% za usluge, država bi, čak i tom za 50% smanjenom računu zarade, u budžet svake godine stavila:
2 250 000 evra
Taj novac odgovara, recimo vrednosti:
– 450 ultrazvučnih aparata, ili
– 2 doma zdravlja, ili
– 3 vrtića, ili
– 3 škola, ili
– 278 inkubatora za bebe, ili
– 225 godišnjih plata za lekare specijaliste, ili
– 375 godišnjih plata lekara opšte prakse, ili
– 7 mamografa, ili
– 75 dečjih igrališta, ili
– 4 magnetne rezonance, i tako dalje…
Pa vi vidite.
Pozivamo zato državu da oporezuje i u sistem PDV-a uvede crkvene poslove, kao i to da umesto izdvajanja iz budžeta koji pune svi građani Srbije, verskim zajednicama omogući daleko lukrativniji porez koji bi dobijale redovnim odvajanjem od plata sopstvenih vernika. Napokon, to su najbolje i najpravednije tekovine savremenog sveta, kom i sami valjda težimo.
Ateisti Srbije,
Razum.
Pingback: Ateisti Srbije: U Srbiji nema ni 5.000 vernika SPC koji su spremni da plate porez za crkvu – GLAS RAZUMA
Pingback: Атеистите во Србија побараа „црковен данок“ за СПЦ, наместо буџетски средства