Danas.rs: Neozbiljnost vernika i ateista

Odgovor na članak: Danas.rs: Neozbiljnost vernika i ateista

Veoma neozbiljan tekst autora Ivana Kovača zahteva odgovor. Ne samo da je autor pokazao neznanje o tome šta znači reč ateista, već je ujedno generalizacijom i vernika i ateista uspeo da stvori potpuno neistinitu sliku i o jednima i o drugima. Od samog naslova, pa kroz ceo tekst, autor uvredljivo generalizuje da i svi ateisti i svi vernici tvrde da znaju da li bog postoji ili ne, što ne može biti dalje od istine. Ne samo da postoje ateisti koji ne tvrde da znaju da bog postoji već takvih ima i vernika, koji veruju iako su svesni i otvoreno iskreni da ne znaju i da nemaju dokaz za to u šta veruju.

Autor svoj tekst započinje pričom o određenoj anketi koja je u samoj osnovi potpuno besmislena jer je samo pitanje koje autor postavlja besmisleno. Upitati nekoga “da li ostavljaju mogućnost da bog ipak postoji” bez jasnog definisanja šta se pod terminom bog tačno podrazumeva je ne samo besmisleno već i krajnje nepošteno obmanjivanje subjekta kom je pitanje postavljeno.

Koji bog?

Ako se pitanje odnosi na boga koji navodno predstavlja savršenu ljubav i dobrotu a onda se okrene i podavi sva živa bića na planeti jer jedno od tih bića nije zadovoljilo njegove kriterijume, onda je naravno da je odgovor ne jer je takav bog kontradiktoran sam po sebi. Ako se pitanje odnosi na boga koji je svemoguć ali koji zahteva od svojih podanika da ga brane, opet dolazimo do istog odgovora. I tako dalje. Međutim, bogova ima na stotine hiljada, a potencijalnih ad infinitum. Reći samo bog i očekivati od subjekta da izvadi tarot karte da bi razrešio misteriju na kog i kakvog boga se misli je krajnje nepošteno. Nebitno, ovo je samo prva od grešaka u ovom krajnje neozbiljnom tekstu.

Autor zatim prelazi na intelektualnu skrupuloznost, što automatski zahteva da se autoru postavi pitanje, na primer, da li on ostavlja mogućnost, ma i neznatnu, da Deda Mraz ipak postoji? Ili recimo Leteće Špageti Čudovište sos-be-upon-him, ili Nevidljivi Ružičasti Jednorog ili Nevidljivi Zmaj u mojoj garaži?

Autor dalje pokazuje opsano neznanje o tome šta jeste a šta nije ateizam. Jer, ateizam nije znanje da bog ne postoji, već neverovanje, odbijanje da se veruje u nešto za šta ne postoji nikakav dokaz. To, i samo to, je ateizam.

Naravno, postoje neki ateisti koji tvrde da znaju da bog ne postoji, postoje i neki ateisti koji veruju da bog ne postoji, a zamislite, postoje i neki ateisti koji ne jedu meso. Logička greška argument iz sastava je upravo i samo to, logička greška. Preporučujem autoru da pročita moju knjigu “50 logičkih grešaka za koje treba da znate” pre nego što sledeći put krene da piše bilo šta i izvodi ovakve pogrešne zaključke.

Naime, prefiks a- označava logičku negaciju. Stoga je a-teista samo i prosto svako ko nije teista. S obzirom na to da je teista neko ko veruje u postojanje ličnog boga, a-teista je onda neko ko to nije, neko ko NE veruje u ličnog boga. Dodatni atributi, kao što su verovanja, znanja ili boja kose, nemaju apsolutno nikakav uticaj na značenje i definiciju reči a-teista.

Kao i slepa koka, i autor je uspeo da ubode jedno zrno kada kaže da i teisti i ateisti mogu biti agnostici.

Iz pasusa u pasus autor nastavlja sa neistinama o ateistima. Nijedan iole normalan ateista ne tvrdi da su naučnici pružili odgovor na sva moguća pitanja. Čak slobodno mogu reći da u našoj facebook grupi “Ateisti Srbije” se među 6200+ članova za više od 5 godina nijednom nije oglasio jedan takav ateista. Isto tako, nije se još uvek oglasio niti jedan ateista koji slepo veruje u nauku, drugim rečima da je zagovornik scijentizma. Fascinantna je upornost autora u forsiranju tako besmislenih neistina.

Ah, šlag na tortu, nazivanje ateista dogmaticima. I iz ovoga se jasno vidi neznanje autora o tome šta jeste a šta nije ateizam. Da se ne bih ponavljao, jasno je da neko ko prosto odbija nedokazanu tvrdnju nije i ne može da bude dogmatik. Po autorovoj “logici” bi svaki profesor matematike koji odbija tvrdnju da je 2+2=743 bio matematički dogmatik.

Nadalje je više nego zanimljivo neznanje autora da duša ne postoji. Ali, ne želim da vređam intelekt potencijalnih čitalaca objašnjavajući tako jednostavnu činjenicu. Dodatno, ceo pasus u kome autor pokušava da govori o slobodnoj volji je potpuno besmislena kolekcija floskula, pa ga je stoga suvišno analizirati. Dovoljno je reći da ako religioznost i boga posmatramo kao fudbal i loptu, onda tako možemo da kažemo da bog apsolutno postoji. Menjanje načina posmatranja nepostojećih stvari kao nešto potpuno drugačije je ponovo samo veoma nepošten pokušaj obmanjivanja ili u najmanju ruku zamajavanja.

Na kraju, naravno Dejvid Hjum i famozna zabluda o skoku iz “jeste” ka “treba” i činjenici da ne da nauka ne može, već da se jednostavno ne bavi životnim smislom ili tim famoznim “treba”. To nije pitanje za nauku i nauka, naučnici pa ni sami ateisti, nikada nisu ni tvrdili da se nauka time bavi. Ono što autor u svom neznanju naravno zanemaruje je prosta i neuništiva činjenica da bez znanja o tome šte “jeste”, dakle bez nauke i naučnih rezultata i saznanja, ne postoji apsolutno nikakva mogućnost da se na bilo koji način dođe do validnog i ispravnog “treba”. Hrišćanstvo, Islam, i drugi sistemi bazirani na neznanju svoje odgovore o smislu života bi trebalo da ostave tamo gde im je i mesto, u mračnoj istoriji čovečanstva.

Predrag Stojadinović
Potpredsednik udruženja građana “Ateisti Srbije”