Drugo pismo Zameniku Poverenika za zaštitu podataka

Aleksandar Resanović, Zamenik Poverenika
Kancelarija Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti
Svetozara Markovića 42, Beograd

Drugo otvoreno pismo Zameniku Poverenika za zaštitu podataka

G. Resanoviću,

Povodom Vašeg dopisa od 28.3.2012. želeo bih da Vam postavim nekoliko pitanja na koja uporno nisam dobio odgovor niti od Vas, niti od gospođe Natalije Ćetković, iako sam i Vama i gospođi Ćetković postavio ta pitanja nekoliko puta. Svaki put je odgovor izbegnut i zanemaren, a jasno je da se radi o ključnim pitanjima za ovaj predmet.

1. Zašto ste celokupnu odluku bazirali na neproverenoj i dodatno neistinitoj pretpostavci da je ikada postojao pristanak mojih roditelja ili staratelja za obradu mojih podataka? Takav pristanak nikada nije postojao, stoga zahtevam da mi dostavite dokaz o pristanku mojih roditelja ili mene i time opravdate Vašu odluku.

2. Povodom stanovišta Poverenika da se ne može brisati iz Matične knjige krštenih na način da se prikaže da lice nikada nije bilo upisano u ove crkvene knjige, zanima me da li ta privilegija važi sa sva pravna lica, ili je rezervisana magično samo za Srpsku pravoslavnu crkvu? Mogu li se i druga pravna lica pozvati na ovakvu kvaziodbranu da se ne može prikazati da lice nikada nije bilo upisano u neku bazu podataka i da na osnovu takve kvaziodbrane blokiraju prestanak obrade podataka koji zakon jasno nalaže?

3. Takođe, zašto ste mi putem telefona obećali da ćete naložiti Eparhiji požarevačko-braničevskoj da moje podatke učini nedostupnim tako što će ih precrtati markerom ili korektorom i da ćete, ukoliko Eparhija to ne uradi, Vi poslati inspektore na teren da to provere a sada me obaveštavate, sasvim suprotno Vašem obećanju, da Crkva ipak ne mora moje podatke da učini nedostupnim, kao i da nećete poslati inspektore? Ja se iskreno izvinjavam, ali ja zaista nisam više raspoložen da se neko tako igra sa mnom i uporno vređa moju inteligenciju!

4. Da li je i drugim pravnim licima dovoljno da Vama obećaju uz “časnu pionirsku” da “neće više”, pa da Vi to prihvatite i poverujete rukovaocu “na reč”, ili je i ta privilegija ponovo rezervisana samo za Srpsku pravoslavnu crkvu? Konkretno, ovo se odnosi na činjenicu da ste Vi dobili dopis u kom Pravoslavni episkop Eparhije braničevske Vas obaveštava da “neće više” i Vi to bez pogovora prihvatate kao apsolutnu činjenicu i kao argument da nije potrebno poslati inspektore da to provere. Da li je Srpska pravoslavna crkva iznad zakona i iznad države? Da li se Vi toliko plašite Srpske pravoslavne crkve, ili, možda, imate tajnu direktivu da se po svaku cenu, pa čak i po cenu kršenja zakona, uvek mora postupiti onako kako Srpska pravoslavna crkva mahne rukom?

5. Zbog čega ponovo u Vašem poslednjem dopisu bazirate svoje odluke na neistinama? Konkretno, neistinita je Vaša konstatacija “da Poverenik nije došao do saznanja da Eparhija požarevačko-braničevska, nakon opoziva Vašeg pristanka vrši nezakonitu obradu podataka o Vašoj ličnosti”, jer Vi imate dokaz, u vidu kopije moje krštenice, da Crkva i dalje obrađuje moje podatke. Čak joj Vi to eksplicitno i dozvoljavate, a meni uskraćujete zakonom zagarantovano pravo na zaštitu podataka o ličnosti.

6. Da li biste bili ljubazni da napokon pročitate član 3. stav 3 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i da prestanete tako uporno i krajnje uvredljivo da ga izbegavate? Ja sam prosto šokiran da, po ko zna koji put, moram da Vam skrećem pažnju na taj član ZZPL u kom se obrađivanje podataka jasno definiše kao beleženje, pohranjivanje i čuvanje podataka.

Konkretno, u samom rešenju, kao i u ovom dopisu, Vi sami sebi protivurečite i to, po mom mišljenju, očigledno namerno, jer sam siguran da ste više nego sposobni da shvatite tako jednostavnu definiciju reči obrađivanje. Naime, rečenica “da se obustavi dalja obrada Vaših ličnih podataka iz Matične knjige krštenih, odnosno da se ubuduće podaci o krštenju mogu koristiti samo na osnovu Vašeg ličnog zahteva” apsolutno je besmislena i vređa moju inteligenciju. U toj jednoj rečenici se navodi da će moji podaci biti obrisani ili precrtani (obustava dalje obrade), a zatim, sasvim suprotno, da će se nastaviti sa njihovim čuvanjem i pohranjivanjem (nastaviće se obrada) i na kraju, dodatna uvreda inteligencije, da će Crkva, “časna Titova pionirska”, te podatke obrađivati (čuvati i pohranjivati) tek i samo ako im ja to eksplicitno dozvolim, a do te moje dozvole oni će te podatke samo čuvati i pohranjivati (obrađivati). Dodatno, svi koji ikada budu čitali njihove knjige će, magično, natprirodno ili uz božiju pomoć valjda, oslepeti kada dođu do mojih podataka, ili će, možda, isto “časna Titova pionirska”, da zažmure i preskoče preko mog imena, valjda.

U najkraćem obliku: Crkva mora da prestane da obrađuje moje podatke i ubuduće može da obrađuje moje podatke samo uz moju dozvolu a do tada će samo obrađivati moje podatke.

Ponoviću Vam još jednom: obrađivanje podataka je beleženje, pohranjivanje i čuvanje (čl.3.st.3.ZZPL)

Srpska pravoslavna crkva mora da prestane da obrađuje moje podatke, dakle, pošto Vam očigledno to nije jasno, preciziraću: SPC MORA da prestane da beleži, čuva i pohranjuje moje podatke (na osnovu Vašeg rešenja i poslednjeg dopisa);
vi dozvoljavate Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi da nastavi da beleži, čuva i pohranjuje moje podatke (na osnovu Vašeg rešenja i poslednjeg dopisa).

Dakle, Vi eksplicitno dozvoljavate Srpskoj pravoslavnoj crkvi da nastavi da obrađuje moje podatke i to uz lažno obmanjivanje mene da joj, navodno, nalažete da prekine da obrađuje moje podatke.

Zaista mi je dosta više ovakvog vređanja moje inteligencije. Takođe, dosta mi je Vašeg upornog izbegavanja onoga što jasno piše u članu 3. stav 3 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. To je radila gospođa Natalija Ćetković tokom neprofesionalnog i nevaspitanog omalovažavanja mene na pisarnici Vaše zgrade, to ste radili Vi u prvom rešenju, zatim tokom našeg telefonskog razgovora, pa i sada u ovom poslednjem dopisu.

Na stanovištu sam da je vreme da se upoznate sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti jer je to Vaš posao. A, za svaki slučaj, izvukao sam najvažnije delove na dnu ovog pisma.

Ponavljam, ja nisam pravoslavni vernik i ne samo da ne želim, već i ne dozvoljavam da ta organizacija obrađuje, dakle beleži, pohranjuje i čuva, moje lične podatke. Svako dalje obrađivanje mojih ličnih podataka od strane Srpske pravoslavne crkve mene žigoše kao člana te organizacije. Ja nisam član te organizacije, mene je sramota da budem član te organizacije, ili da na bilo koji način budem u vezi sa tom organizacijom. Nikada nisam želeo da budem član te organizacije i niko nema pravo da me dovodi u vezu sa tom organizacijom. Zahtevam da se ti podaci učine nedostupnim, što je pravo koje mi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti garantuje. Vi ste mi ponovo uskratili to zakonom zagarantovano pravo.

Naglašavam da sam na stanovištu da ste dodatno osramotili svoju kancelariju ovim dopisom, a mene ponovo na više načina uvredili u celom ovom postupku. Stoga bih Vas zamolio da mi ovaj put odgovorite na gorenavedena pitanja.

Ponovo ogorčen,
Predrag Stojadinović

U prilogu: kopija dopisa od 28.3.2012.

Napominjem da je ovaj dopis dostavljen i na sledeće adrese:
1. Rodoljub Šabić, Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, Svetozara Markovića 42, Beograd
2. Saša Janković, Ombudsman, Deligradska 16, Beograd


Reference:

ZAKON o zaštiti podataka o ličnosti

Član 3, stav 1: Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira […] po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije […];

– što znači da je nebitno da li je postojao pristanak, kao i razlog za prikupljanje podataka.

Član 3, stav 3: Obrada podataka je svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su: […] beleženje, […] pohranjivanje, […] čuvanje, […].

– što znači da Srpska pravoslavna crkva i dalje obrađuje moje lične podatke nakon tri opoziva i da im Vi to dozvoljavate, iako ste mi preko telefona obećali sasvim suprotno.

Član 8, stav 1: Obrada nije dozvoljena ako fizičko lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja;

– nikada nisam dao pristanak. Moji roditelji nikada nisu dali pristanak. Niste dokazali, niti pokušali da dokažete da je ikada postojao pristanak, već se oslanjate na pretpostavku da jeste i to verujući Srpskoj pravoslavnoj crkvi “na reč”.

Član 11, stav 4: Obrada podataka je nedozvoljena posle opoziva pristanka.

– za sada sam poslao tri pismena opoziva i isto toliko žalbi Vama, a upravo šaljem i četvrti opoziv i neću prestati dok se moji podaci ne učine apsolutno nedostupnim i dok se ne uništi svaka sramna veza između mene i Srpske pravoslavne crkve!


Pogledaj PDF: Poverenik Rešenje

Pogledaj PDF: Drugo otvoreno pismo Povereniku

This entry was posted in Saopštenja. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.