General-keramičar sa četiri zvezdice i špahtlom

Izvor: N1 “Diković simbolično postavio delić mozaika Hrama Svetog Save”

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista u Srbiji i jedino udruženje koje se aktivno bori protiv klerikalizacije društva i unižavanja sekularnosti u njemu, ukazuje na novo kršenje Ustava Republike Srbije, kao i na flagrantno kršenje Zakona o Vojsci Srbije.

30. oktobra ove godine su ugradnji poslednjih delova mozaika u kupolu Hrama Svetog Save na Vračaru, svojevrsnog Skadra na Bojani savremene Srbije i jednog od najskupljih i najnetransparentnijih projekata koji su prinuđeni da plaćaju svi građani, prisustvovali i najviši oficiri Vojske Srbije. Na čelu delegacije Generalštaba Vojske Srbije, bio je lično načelnik, general Ljubiša Diković. Delegacija Generalštaba naše armije je tada postavila pločice u deo mozaika u ovom hramu Srpske pravoslavne crkve (SPC), koji predstavlja jedan od ključnih simbola neustavne i nezakonite sprege države i crkve u poslednjih tridesetak godina.

Tom prilikom, iz Vojske Srbije je saopšteno i sledeće: „Ugradnja pločica u mozaik od strane najvišeg vojnog rukovodstva simboliše opredeljenost vojske da čuva i brani najvažnije i najsvetije vrednosti našeg naroda.”

Dužni smo da podsetimo čelnike Vojske Srbije na odredbe Ustava naše države i na odredbe Zakona o Vojsci Srbije.

Ustav Republike Srbije, u svom članu 11. precizno kaže – Republika Srbija je svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.

Član 12. Zakona o Vojsci Srbije jasno kaže – Vojska Srbije je ideološki, interesno i stranački neutralna.

Član 13. Zakona o Vojsci Srbije je eksplicitan – Pripadnik Vojske Srbije je u vršenju službe dužan da postupa u skladu sa Ustavom, zakonom, drugim propisima i aktima komandovanja, prema pravilima struke, nepristrasno i stranački neutralno.

Isti član kaže i – Zabranjeno je povlašćivanje ili uskraćivanje pripadnika Vojske Srbije u njegovim pravima ili dužnostima, posebno zbog rasne, verske, polne ili nacionalne pripadnosti, porekla ili zbog nekog drugog ličnog svojstva.

Posebno ističemo i član 149. Zakona o Vojsci Srbije, u kom se kaže – Disciplinski prestupi su postupanje kojim se vređa dostojanstvo podređenih, naročito s obzirom na pol, versko ubeđenje ili nacionalnu pripadnost ili kršenje prava koja im po zakonu pripadaju.

Iz navedenih najviših zakonskih akata je jasno da Vojska Srbije, samim tim i njeni čelnici, nemaju nikakvo mesto u bavljenju verskim pitanjima, a posebno ne u promovisanju izgradnje još jednog u moru hramova SPC, u zemlji koja je u samom evropskom vrhu po siromaštvu, korupciji i manjku vladavine prava. Podsećamo i na to da nisu svi pripadnici Vojske Srbije ujedno i vernici SPC, šta god Diković i vrh SPC želeli ili voleli.

Privatna verska uverenja i majstorski hobiji Ljubiše Dikovića i njegovih kolega se mogu i moraju sprovoditi samo u slobodno vreme, izvan uniforme i izvan svojstva državnog službenika.

Ponajviše od svega, podsećamo gospodina Dikovića da je Ustavna i zakonska uloga Vojske Srbije da brani slobodu države i naroda Republike Srbije, bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost, a ne da za prioritet postavlja odbranu nikakvom vojnom silom ugroženih mozaika i hramova SPC. To svakako ne znači da očekujemo da vidimo gospodina Dikovića kako štemuje i malteriše sinagoge ili ugrađuje centralno grejanje i kreči po džamijama, već da dok je u uniformi i dok je državni službenik, ne krši Ustav i zakone i odnose sa verskim zajednicama ostavi za svoje slobodno vreme ili za vreme kada više ne bude državni službenik.

Očekujemo od njega da razume i poštuje najviše pravne akte i da se u prioritetima odbrambenih aktivnosti naše armije, rukovodi pre svega članom 2. Zakona o Vojsci Srbije – Vojska Srbije je organizovana oružana snaga koja brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke, u skladu sa Ustavom, zakonom i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile.

Predsednik Republike ili ministar odbrane, po ovlašćenju predsednika Republike može odlučiti da Vojska Srbije nadležnom državnom organu, odnosno organizaciji, organu autonomnih pokrajina i organu jedinica lokalne samouprave, na njihov zahtev, pruži pomoć radi zaštite života i bezbednosti ljudi i imovine, zaštite životne sredine ili iz drugih razloga utvrđenih zakonom.

Ništa od navedenog se ne odnosi na postavljanje pločica i druge zidarske i dekorativne radove u hramovima ma koje verske zajednice, pa tako ni SPC. SPC nije država, nije oružano ugrožena, životi sveštenika i imovina SPC nisu ugroženi.

Štaviše, SPC je budžetski parazit i poreski neplatiša, koji na taj način ugrožava ostatak građana, čime je moralno i zakonski izmeštena pažnja gospodina Dikovića, još vidnije tragična po važnu i časnu dužnost koju obavlja.

Kako nemamo posebno poverenje u to da će ga resorni ministar Vulin, fasciniran maženjem i intimizacijom fetišističkog tipa sa manastirima SPC, ukoriti za kršenje Ustava i zakona, očekujemo makar osudu razumne javnosti i nekog budućeg, nadamo se racionalnijeg i Ustavu i zakonima posvećenijeg sistema vlasti.

Ateisti Srbije,
Razum!