Krstaška pljačka

Izvor: “Vlada Srbije daje 500.000 evra za gradnju crkve u Crnoj Gori”

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista u Srbiji i jedino udruženje koje se aktivno bori protiv klerikalizacije društva i unižavanja sekularnosti u njemu, sa užasnutošću reaguje na novu zloupotrebu budžeta Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije je odvojila 62,2 miliona dinara, odnosno nešto više od pola miliona evra i dala taj novac Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC), za potrebe izgradnje Hrama Svetog Simeona Mirotočivog u Beranama, u Crnoj Gori. Dakle, novac poreskih obveznika Srbije, novac iz budžeta koji SPC ne puni, dat je SPC za potrebe izgradnje crkve u drugoj državi.

Motivacija SPC je savršeno jasna. U Crnoj Gori već godinama traje politički, mnogo pre nego verski, sukob SPC i tzv. Crnogorske pravoslavne crkve (CPC). U tu borbu iluzionista oko toga čija je vera „jedina prava”, što je okosnica verskih sukoba već milenijumima i oko toga ko jedini ima pravo da predstavlja pravoslavne vernike u Crnoj Gori, što je okosnica političkih sukobljavanja raznih ogranaka, filijala brojnih verskih zajednica širom sveta, umešala se Vlada Srbije, na način na koji nipošto ne bi smela.

Da sve bude još mnogo gore, ogromna finansijska sredstva prebačena SPC za izgradnju još jednog spomenika ideji „moj je (hram) veći, pa sam ja zato bolji od tebe”, uzeta su iz tekućih budžetskih rezervi, tj. dela budžeta koji se koristi isključivo u slučajevima vanrednih državnih okolnosti. Odavde zaključujemo da je izgradnja crkava SPC, za državu ravna saniranju elementarnih nepogoda ili sprečavanja istih. Elementarne nepogode su, na primer poplave, a sećamo se koliko je država bila nespremna i kako je loše odreagovala poslednji put kada nas je ta istinska nepogoda pogodila. Sećamo se i kako je SPC tada odreagovala – Za poplave je okrivila Končitu Vurst (?!?), transrodnu osobu, učesnicu Evrovizije. Sećamo se i da su državni organi Srbije govorili o „Velikoj vodenoj zmiji” i o „grešnom narodu”, umesto da su govorili o nedostatku nasipa i katastrofalnoj organizaciji u slučaju elementarnih nepogoda i vanrednih situacija.

Sada ta i takva država, ponovo daje naše, budžetske novce, organizaciji koja budžet ne puni, širi neznanje, dogmatizam i netoleranciju, a samo da bi nastavila svoj besmisleni krstaški pohod za politički uticaj i to u stranoj državi. Država, oličena u Vladi, svesno krši Ustav naše zemlje i pomaže SPC i tamošnjem, po šovinizmu i diskriminatornom, necivilizacijskom i jednostavno prostačkom ponašanju poznatom mitropolitu Ristu (Amfilohiju) Radoviću u besmislenoj, anahronoj i primitivnoj svađi sa CPC.

Pa kada će biti dosta? Kada će biti dosta novca za SPC?

To je crkva koja godišnje iz budžeta dobije sedam miliona evra, tek tako.

To je crkva koja u tih sedam miliona evra poklonjenih novaca drugih poreskih obveznika, već ima namenjenih 1,5 miliona evra za izgradnju i obnovu crkava i hramova.

To je crkva koja oslobađanjem od poreza, godišnje prihoduje više od deset miliona evra.

To je crkva čijim sveštenicima iz budžeta koji ne pune, isplaćujemo penzije.

To je crkva čijim sveštenicima iz budžeta koji ne pune, plaćamo zdravstveno osiguranje.

To je crkva kojoj privatni poslovi, popularni biznisi, donose preko 140 miliona evra godišnje.

To je crkva koja bez zakonskih posledica odbija da plati porez na imovinu.

To je crkva koja ima zakonsku prednost i povoljnosti pri restituciji.

To je crkva koja se bavi izgradnjom i izdavanjem nekretnina, mimo poreskih obaveza i propisa.

To je crkva kojoj se na ime obaveznih doplatnih markica, svake godine obezbedi preko 600 hiljada evra za Hram Svetog Save, taj Skadar na Bojani u beogradskom Karađorđevom parku.

To je crkva čijim eparhijama, kada odbiju da plate komunalne troškove, lokalne samouprave pokriju dugove.

To je crkva kojoj državna uprava i lokalne samouprave poklanjaju zemljište i ne naplaćuju poreze za izgradnju objekata.

To je crkva koja gradi hotele, odmarališta i druge turističke objekte.

To je crkva kojoj državna preduzeća, besplatno renoviraju patrijaršijsku rezidenciju.

To je crkva čije vladike imaju vozni park dostojan arapskih šeika.

To je crkva čije vladike u svojim dvorima imaju pozlaćene slavine.

To je crkva kojoj nestane milion evra iz patrijaršijske kase, ali se niko ne uzbudi previše.

To je crkva koja samo od privatnih donacija, godišnje prihoduje preko 20 miliona evra.

To je crkva kojoj država poklanja novac za dekorativnu rasvetu za manastire.

To je crkva u kojoj važi „daj koliko daš, ali niko ne daje manje od 50 evra.”

Kada će napokon biti dosta?

Ateisti Srbije.
Razum!