Misionarski rad predsednika Nikolića

0361007.73

Udruženje „Ateisti Srbije“ sa žaljenjem konstatuje da predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikolić, u već više puta pokazanom maniru pristrasnog političara, svojim izjavama određene građane naše države verbalno briše iz njenog spiska.

Bili smo gotovo uvereni da, nakon gafa iz predizborne kampanje[1], sada već izabrani predsednik svih građana neće sebi dopustiti da iznova ljude deli na dobre i loše po krajnje besmislenom, neobjektivnom i nadasve lošem kriterijumu verovanja ili neverovanja.

Izjavom „Ljudi koji veruju u Boga su dobri ljudi, a to u kakvom hramu, na kom jeziku ili na koji način ispovedaju svoju veru – to je njihova lična stvar i proističe iz vere kojoj pripadaju. Svima im želim sve najbolje. Mir Božji, Hristos se rodi[2] gospodin Nikolić, ponovo krajnje nekritički i nadasve pogrešno, sve vernike stavlja na stranu dobrih ljudi, što stranu loših ljudi isključivo ostavlja za nas koji nismo vernici. Na taj način, predsednik ponovo diskriminiše građane Srbije na osnovu njihove verske opredeljenosti ili neopredeljenosti.

Takođe, vrlo je indikativno da predsednik Republike, obavezan prema zakonu da ravnopravno tretira sve građane ove države, dopušta sebi da kaže da je „imao priliku da pripadnicima gotovo svih veroispovesti čestita najslavljenije praznike, a da mu je najlepša obaveza da hrišćanima čestita Božić i po Julijanskom i po Gregorijanskom kalendaru.

Kojim je to zakonskim ili podzakonskim aktom Republike Srbije oktroisana bezuslovna dobrota svih vernika i na koji način je, mimo javne rasprave i parlamenta, hrišćanstvo postalo državna ili pak „najvažnija“ religija u Republici Srbiji?[3][4]

Ostaje, takođe, obavijeno velom svojevrsne misterije i to na koje od nekoliko desetina hiljada hrišćanskih denominacija koje Božić slave po julijanskom i gregorijanskom kalendaru predsednik države misli ili to predsednik ovom prilikom, a nakon nuđenja da svojom mudrošću reši probleme između Srpske i Makedonske pravoslavne crkve, u duhu praznika nudi „ekumensko“ zbližavanje svih hrišćanskih verskih zajednica.

Čak i da to ostane misterija, sasvim je nedopustivo i zakonski, ali i elementarno ljudski, pa i etički, da predsednik Republike Srbije građane „prebrojava“ i razdvaja kao dobre ili loše, a na osnovu neobjektivne kategorije, kakva je veroispovest.

Neobaveštenost može da bude pravo običnog čoveka, koji ne obavlja funkcije od javnog značaja i koji ne reprezentuje sve građane, pa i samu državu.

Kada je reč o predsedniku države, obaveznom da bude predstavnik svih građana svoje zemlje i da ih na najbolji način predstavlja, neobaveštenost ove vrste sasvim je nedopustiva.

Nadamo se da će neko od brojnih savetnika i saradnika predsednika Nikolića, a tu mislimo najpre na one sa estradnim iskustvom, vične prepoznavanju dobrog i lošeg marketinga, pomoći predsedniku države da shvati da nije dobro u isti koš stavljati sve vernike, jer tako među onima zaista pristojnim i dobrim ljudima, može lako ubaciti i teroriste, ubice, bombaše samoubice, „Škorpione“, rušitelje tuđih crkava, ubice iz Jasenovca, Milorada Vukojičića „Macu“, sveštenike koji zlostavljaju decu, one koji su zloupotrebili humanitarnu pomoć i mnoge druge koji često ne samo da ne spadaju u dobre ljude, već je katkad teško svrstati ih u ljude uopšte.

Ovo je važno ne toliko zbog nas, mi smo na ovakve verbalne izlete političara navikli, već najpre zbog slike koju će gospodin Nikolić ostaviti u susretu sa stranim diplomatama i čelnicima država. Sa kojim moralnim kredibilitetom bi mogao da se pokloni žrtvama nekog terorističkog napada, ako su taj napad izvršili verski fundamentalisti? Kako bi saosećao sa zlostavljanom decom, ako su tu decu zlostavljali sveštenici? Kako će da pregovara o statusu Kosova i Metohije, ako zbog toga što mu lokalne vlasti nisu dozvolile da za Božić ode u Gračanicu, u, kako sam kaže, „versku misiju“, on da ocenu da „tamo nema mnogo ljudi koji veruju u boga“?[5] Razmišlja li kako će se to odraziti na pregovaračku poziciju Republike Srbije ili je lična sujeta bitnija?

I gde je u Zakonu o predsedniku Republike Srbije navedeno da on svoju dužnost obavlja vršeći verske misije?

Sa svoje strane, mi ćemo novom tužbom još jednom pokušati da podsetimo gospodina Nikolića na njegove obaveze prema svim građanima naše zemlje, u nadi da će, napokon, početi da se ponaša onako kako to od njega Ustav i odgovarajući zakoni zahtevaju. Ukoliko nije u stanju da razdvoji svoja verska osećanja od predsedničkih dužnosti, preporučujemo mu da odustane od politike i da se posveti životu u manastiru, koristeći dobre odnose koje ima sa Srpskom pravoslavnom crkvom.


This entry was posted in Saopštenja. Bookmark the permalink.

9 Responses to Misionarski rad predsednika Nikolića

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.