Skandal: Profesor zabranio đacima da žvaću žvaku na času!

Udruženje građana “Ateisti Srbije” najoštrije osuđuje medijsku harangu pokrenutu protiv profesora Desete beogradske gimnazije, Siniše Vukadinovića. Pomenuti profesor geografije je, naime, ukorio učenike koji se na času krste nakon što zvona na obližnjoj crkvi označe pun sat. Kritički se osvrnuo na tu pomodnu naviku, ali i na prekrštavanje pred izlazak “na tablu”, ukazavši pri tome na pozitivne ustavne odredbe koje jasno razdvajaju crkvu i državu i neprihvatljivost obavljanja verskih obreda u državnim školama. Sa stavom profesora se složila i direktorka gimnazije, Nadežda Mahović.

U svojoj dramatičnoj naknadnoj reakciji, majka jedne devojčice, pravoslavne veroispovesti, navodi da je dete pretrpelo “užasnu traumu”, i da je “profesor urlao na nju iz sveg glasa”.

Bojimo se da će nekritičkim pristupom, i povedeni senzacionalizmom, neodgovorni pojedinci od čitavog događaja napraviti još jedan poligon za skretanje pažnje sa suštinskih problema u našem društvu i obrazovnom sistemu, i da će žrtva postati profesor koji je, iako i sam pravoslavac, hrabro stao u odbranu principa sekularnosti.

Ozbiljni ljudi i odgovorni roditelji se ne bave rekla-kazala tvrdnjama, već svoju decu uče da kritički razmišljaju, obrazuju se i ne podležu sujeverjima. Ozbiljni ljudi i odgovorni roditelji pomažu deci da razviju radne navike, uče redovno i ispunjavaju svoje školske obaveze, umesto da znanje zamenjuju beskorisnim sujeverjem.

Izražavamo svoju ogorčenost činjenicom da, dok normalne zemlje rade na izgradnji sistema za navodnjavanje, u Srbiji se organizuju molitve za kišu.

Izražavamo svoju zabrinutost činjenicom da u naprednim zemljama građani aktivno uzimaju učešće u odlučivanju o svojim sudbinama i životima, dok se u Srbiji za to organizuju molebani.

Izražavamo svoju užasnutost činjenicom da, dok odgovorni ljudi prepoznaju vrednosti učenja, u Srbiji zavladava štetna praksa molitve za ocene.

Pitamo se, vrlo ozbiljno, kakav stav bi država zauzela prema pravu učenika muslimana, rimokatolika, jevreja, budista, šintoista, pentakostalaca, jehovinih svedoka ili sajentologa, na sopstvene molitve i verske obrede u okvirima državnih škola. Ako je jedna praksa, makar to bilo i prekrštavanje u znak pozdrava otkucavanja punog sata na zvoniku crkve, postala prihvaćena, otvara li se prostor i za klanjanje u vreme nastave ili za paljenje mirišljavih štapića tokom propitivanja? Pitamo se takođe, kako bi svaki od ovih roditelja i učenika reagovao na profesore koji se pre svake lekcije prekrste, poklone, zapale štapić ili skinu levu čarapu?

Zahtevamo najodlučnije da Ministarstvo prosvete, ali i celokupna javnost, zaštite profesora Vukadinovića od ovakvih, prizemnih i potpuno neosnovanih napada.

Podsećamo na kraju na besmrtne reči istinskog srpskog prosvetitelja, Dimitrija Obradovića, nepravedno skrajnutog proteklih par decenija: “Knjige, braćo moja knjige, a ne zvona i praporce!”

Prilažemo neizmenjenu izjavu profesora Vukadinovića, koja je na najgori način zloupotrebljena od strane Kurira:

“U poslednje vreme je postalo popularno da se đaci krste pre odgovaranja ili kad na pun sat čuju crkvena zvona. Nedavno se sa novim đacima prvog razreda ponovila ta situacija da su se krstili tokom redovnog časa kad su se oglasila crkvnena zvona. Na ovu pojavu sam odreagovao tako što sam učenicima skrenuo pažnju da nije primereno da na času ispoljavaju religijska osećanja. Crkva i država su po ustavu odvojene, a škola je državna institucija. Pitao sam ih kako bi reagovali kada bi možda neki učenik musliman hteo u vreme molitve tokom časa da se klanja Alahu. Sloboda veroispovesti je pravo svih građana, ali to ne znači da bilo ko može da upražnjava religijske rituale na redovnom času. Na šta bi časovi ličili kada bi na svaki pun sat kada zazvone zvona ili pre svakog odgovaranja, profesor prekidao predavanja zato što se đaci krste, mole, ili kada bi nehrišćani upražnjavali neke druge religijske rituale? Pored toga što je to ometanje nastave, to je vulgarizacija i banalizacija religije. Nisu ni svi đaci vernici, niti su svi vernici pravoslavci. Pitam se da li bi roditelji reagovali da se neki đak musliman u sred časa klanjao Alahu, a da profesor na to nije reagovao? Onda bi taj isti roditelj zvao novinare i prijavio profesora što je dozvolio da se neko na času klanja Alahu. Roditelj se ni jednog trenutka nije požalio upravi škole nego je odmah zvao Kurir. Pitam se kakve su onda stvarne namere takvog roditelja.
Srdačno,
Siniša Vukadinović, prof.”