“Zveri” protiv ljudi u bilo koje vreme

Iz Pokreta Dveri zatraženo je da organizatori leskovačke “Roštiljijade” promene termin njenog održavanja jer “pada u period Velikogospojinskog posta”.

Proizvod uništenja obrazovnog sistema, zatim neustavnog uvođenja indoktrinacije pod nazivom “veronauka”, u državne škole kao i agresivna neustavna praksa od strane prevelikog broja državnih organa i funkcionera je očigledno urodila plodom.

Verskim fanaticima je uzaludno objašnjavati. Stoga je ovo suvo iznošenje činjenica namenjenom preostalom normalnom, od klerofašizacije uplašenom i zgroženom delu stanovništva.

Ustav Republike Srbije
član 11:
Republika Srbija je svetovna država.
Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.

Lokalna vlast grada Leskovca je državna institucija i kao takva obavezna je da bude religijski neutralna kao što član 11. Ustava Republike Srbije nalaže.

Srpska pravoslavna crkva, kao i, u zverskom laprdanju, pomenuti oci, očevi, tatice i drugi verski rođaci, mogu slobodno da zabranjuju šta god žele i određuju šta god žele samo pravoslavnim vernicima i onima koji žele da slušaju takve besmislene gluposti.

Ono što ne mogu je da svoje religijske bajke nameću svim građanima Ustavom definisane sekularne republike!

Srbija nije pravoslavna država, već sekularna. Za one koji taj pojam ne razumeju, još jednom ćemo naglasiti – sekularnost označava razdvojenost crkve i države. Građani Srbije nisu isključivo pravoslavni vernici i nisu obavezni da poštuju pravila koja Srpska pravoslavna crkva određuje, a njihovi klerofašistički sledbenici agresivnim kampanjama nameću.

Onog trenutka kada bilo ko bude primoravao pravoslavne vernike da učestvuju u “Roštiljijadi” u vreme kada oni to, iz religijskih razloga, ne žele, tada i samo tada će postojati osnov i pravo da se bune, ali opet ne protiv same “Roštiljijade” već samo protiv takve prisile.

Ko želi klerofašističko uređenje, slobodan je da pokuša da se molitvama preseli u nekakvu srednjevekovnu srpsku državu, u kojoj bi bili progonjeni svi oni koji se ne uklapaju u norme verskog radikalizma. Kako nauka još uvek nije u stanju da osmisli takav vremeplov, očekujemo da se radikalni vernici i fanatizovani ljubitelji bajki iz Bronzanog doba prilagode veku u kome žive i načelima slobodnog društva u kom obitavaju i čije privilegije koriste da šire svoje štetočinske zablude.

Podsećamo ih da je istorijskom sećanju i sramoti prepušteno vreme u kom su se, širenjem “hrišćanske ljubavi”, međusobno istrebljivali sa sabraćom u zabludama, ne štedeći usput ni sve ostale koji se sa njihovom verzijom loše bajke u koju veruju, nisu slagali.

Takođe, ukoliko misle da je današnjim vernicima veći problem jedenje roštilja od zloupotreba religije i ljudskih emocija koje se čine od strane SPC i njihovih klerofašističkih satelita, onda je jasno da su ne samo promašili stoleće, već i svaki pokušaj racionalnog nastupa.