Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista u Srbiji i jedino udruženje koje se aktivno bori protiv klerikalizacije društva i unižavanja sekularnosti u njemu, reaguje na pojavu jednog zanimljivog poslovnog fenomena u Republici Srbiji.
Naime, do sada smo za pojam poreskog raja ili utočišta (eng. Tax haven) čuli samo onda kada je u medijima bilo reči o mutnim finansijskim transakcijama, kojima su bogataši i prevaranti, svoju imovinu i novac sklanjali od oporezivanja u strane, egzotične zemlje. Poreski raj je tako postao sinonim za utaju poreza i izbegavanje obaveza. Ipak, ni u snu nismo mogli pretpostaviti da će i Srbija na izvestan način postati takvo mesto, doduše rezervisano samo za jednu, paraposlovnu grupaciju građana te iste Srbije.
Do ovog zaključka smo došli kada smo informisani da Srpska pravoslavna crkva (SPC), neće, sopstvenom odlukom, da plaća porez svojoj državi, Republici Srbiji, a na imovinu koju poseduje, mimo hramova koji su inače kao objekti neophodni za obavljanje verskih poslova takođe izuzeti od poreza.
Trenutni čelnik SPC, rukovodilac njenih poslovnih delatnosti i suštinski glavni menadžer, Miroslav Gavrilović, poznat među vernicima SPC i kao patrijarh Irinej, obavestio je javnost da SPC neće plaćati nikakav porez na imovinu, sve dok joj ne bude restitucijom vraćena sva imovina koju potražuje.
Podsetićemo, SPC ne potražuje nijedan hram ili verski objekat, već isključivo poslovne objekte i nekretnine, dakle nepokretnosti namenjene sticanju dobiti, a ne bogosluženjima. Podsetićemo i na to da je do sada SPC vraćeno 52871 hektara zemljišta (72,78% potraživanog) i 47433 m2 nekretnina (24,78% potraživanog). Među vraćenim nekretninama su i one na ekskluzivnim lokacijama, poput prostora u Bulevaru kralja Aleksandra br. 17 (nekadašnji JAT, Simpo, itd.) i „dvorišna“ zgrada, stanovi i poslovni prostori u Bulevaru kralja Aleksandra br. 20 u Beogradu, poslovni prostori na Terazijama 22, zatim 13 stanova u zgradi na Studentskom trgu u Beogradu, potom poslovna zgrada u ul. Zmaj Jovinoj br. 4, u Novom Sadu. SPC je vraćena i zgrada „Preparandija“ u Somboru, kao i četiri poslovne zgrade u Sremskim Karlovcima i zgrada u Kraljevu, a vraćena je i slika „Portret Mihajla Pupina“, rad Uroša Predića.
Odbijanjem plaćanja poreza na imovinu koju već poseduje, SPC sebe ponovo stavlja u poziciju institucije koja je iznad države, njenih zakona i propisa, ali i iznad građana, među njima i vernika. Naime, osim što ima privilegovanu poziciju i prioritet u procesu restitucije, SPC prihoduje i značajan novac iz budžeta Republike Srbije, koji ona, za razliku od svih nas, ne puni. Mi građani, plaćamo SPC oko 8 miliona evra svake godine, po budžetskoj liniji 481, kao nevladinoj organizaciji. Takođe, SPC godišnje od svojih neoporezovanih poslova, prihoduje blizu 150 miliona evra, gradi hotele, turističke objekte i pansione, za koje ne plaća nikakve poreske dažbine. Novac koji uzima vernicima, uobičajenim, svakako nefiskalizovanim i nigde ozvaničenim „naknadama” za krštenja, venčanja i sahrane, nepoznat je i poreski takođe nevidljiv. Od doplatnih markica za svoj Skadar na Bojani, poznatiji kao Hram Sv. Save na Vračaru, do sada je prihodovala više miliona evra, od nas otetog novca.
A opet, nema nameru da plati porez na imovinu koju poseduje i koristi. Uzima, a društvu ne vraća nikako osim bahatošću i nasiljem nad zakonom.
Svako od nas, kao običan građanin, ukoliko bi se drznuo da ne plaća porez na imovinu, vrlo brzo bi osetio svu oštrinu zakona i propisa. Dug bi bio prisilno naplaćen, razrezala bi se kazna i niko i ništa nas ne bi moglo zaštititi od propisa koji bi trebalo zaista da važi podjednako za sve, za one koji koriste svu svoju imovinu, ali i za one koji koriste njen deo, dok na drugi čekaju, restitucijom.
Propisi, kako vidimo, ne važe podjednako za sve. SPC, interesna grupa sveštenika ogrezlih u bogatstvo, bahatost i nezaslužene, zloupotrebljene privilegije, izuzeta je od zakona. Kao i mnogo puta do sada, ponovićemo da je tu manja krivica same SPC, koja ima svako pravo da pokuša da se stavi iznad zakona, koliko je krivica do države, koja dopušta da ta koruptivna, koristoljubiva organizacija, ostane iznad zakona, paradržavno i parafiskalno.
Dok decu lečimo SMS-ovima, dok nemamo mokre čvorove u školama u unutrašnjosti, dok narodne kuhinje nemaju dovoljno hleba za sve više sirotinje, država dopušta da SPC otvoreno, javno i bez zadrške, odbija da podmiri osnovnu obavezu, koja čini temelj funkcionisanja države. Ismevajući propise i nipodaštavajući državu, SPC sama određuje šta od zakona želi da prihvati i u kom obimu. Ono što im se ne sviđa, samo će zanemariti, svesni toga da ih sistem prinude, koji država ima, neće ni na koji način usloviti. Naviknuti da ne odgovaraju ni za krivična dela zloupotrebe dece, ni za saobraćajne prekršaje, ni za neplaćanje komunalnih troškova, odlučili su da ne moraju plaćati ni porez na nekretnine i poslovne objekte koje poseduju. Zamislite koliko novca SPC utajuje poreski, neplaćanjem poreza na desetine hiljada hektara zemljišta i nekretnina u gradovima.
A država ćuti, trenirajući u isti mah poresku disciplinu na nama, običnim građanima, karikirajući sebe i sam pojam države. Dok u isto vreme promoviše kampanju „Porez plati da ti se dobrim vrati”, država dozvoljava da za SPC i dalje traje kampanja „Porez ne plati, ali iz budžeta dobro zahvati”.
Tražimo zato, odlučno i jasno, da država preko sistema finansijske kontrole i prinude, privede i SPC obavezama koje važe za sve nas. Zahtevamo da u našem siromašnom društvu, ne dozvoli da ova, tako nezasluženo privilegovana kasta iluzionista, nastavi sa iživljavanjem i uskraćivanjem budžetskih sredstava svima nama, dok ih ona za sebe nemilice troši.
Država počiva na nama, građanima. Iz nas i od nas dobija svoj legitimitet i svoje temelje postojanja. Nema zato pravo da nam se izruguje na ovakav način, ignorisanjem ovog bezočnog ponašanja SPC. Nema pravo da ćuti i okreće glavu na drugu stranu, morališući nama, običnim građanima o potrebi plaćanja dažbina, dok poklanja i prećutkuje ogromne, silne novce organizaciji zasnovanoj na obmani, zelenašenju i zloupotrebama.
Uvedite red. Zaštitite pravo i pravdu. Ukinite bezakonje.
Odmah.
UO Udruženja „Ateisti Srbije”
Pingback: Broj 25 – Hronika