Sveti Sava je bio učitelj, doktor medicine, farmaceut pa čak i astronaut. Mnogi misle da je krug oko njegove glave oreol, ali to je zapravo šlem svemirskog odela koje je nosio kada je išao na Mars. Ali, to je priča za neki drugi put.
Jednog dana, pošao sveti Sava preko jedne planine, pa srete đavola koji se maskirao u kineskog trgovca. Kada se susretoše, đavo reče: “Evo kruna za doktora, na poklon”, i Sveti Sava uze krunu, ali prvo stavi rukavicu jer je ipak prepoznao đavola i znao je da mu ovaj nešto sprema. Đavo je kiptao od besa, jer je u kruni sakrio bolest, htevši da dođe glave Svetom Savi.
“Zašto je ne staviš na glavu?”, upita đavo. “Hoću”, reče Sveti Sava, “Samo prvo moram da operem kosu od dugog puta po prašini. Suviše je lepa kruna”. I tako se raziđu.
Sveti Sava odnese krunu u laboratoriju, da je ispita. I imao je šta naći, u kruni bolest koju je đavo tu sakrio.
Nakon nekoliko dana, dođe đavo da vidi šta je sa krunom i izdaleka ugleda Svetog Savu kako krunu nosi. Sav nasmejan od sreće, đavo priđe i zaceni se od besa, videvši da Sveti Sava nosi masku preko lica. Zatim potpuno pocrvene kad ugleda sve ljude kako ne prilaze Svetom Savi na manje od 2 metra. A, kada je video da i svi oni nose maske, skoro je izgubio svest od srdžbe.
Kipteći od besa, đavo upita Svetog Savu zašto svi nose maske, pa čak i rukavice. Ovaj mu odgovori: “Da se zaštitimo od tvog zla, đavole.” Shvativši da je provaljen, đavo pobeže glavom bez obzira.
Ali, tu ne beše kraj. Nakon nekoliko meseci, kada se đavo oporavio od besa, odluči on da uzme nazad svoju krunu. Jer đavo ne haje za poklone i časti nema. Dođe tako on ponovo kod Svetog Save, i opet izdaleka ugleda kako Sveti Sava nosi krunu, ali sada više ne nosi ni masku, ni rukavice, ni ljudi oko njega ne nose ni masku ni rukavice, i svi stoje blizu, razgovarajući i smejući se.
Šokiran, đavo im priđe i upita Svetog Savu “Zašto više ne nosite ni maske ni rukavice, a i stojite tako blizu i razgovarate, zar se više ne bojite mog zla?”
“Ne”, odgovori mu Sveti Sava, “razvili smo vakcinu protiv tvog zla, i svi smo se vakcinisali. Sada nam tvoja bolest više ništa ne može.”
Sad đavo stane plakati, i podvijenog repa pobeže da ga niko više nije video.
Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino referentno udruženje ateista našoj zemlji, ima potrebu da se u vremenu pandemije virusom SARS-CoV-2 (COVID-19, koronavirus) oglasi vrlo kratko. Uvereni da nije neophodno previše detaljno objašnjavati razloge, želimo da se osvrnemo na uporno, tvrdoglavo, homicidalno i suicidalno insistiranje Sinoda Srpske pravoslavne crkve (SPC), odnosno primarno Mirka Bulovića na obavljanju „tradicionalne” pričesti u sadašnjim uslovima.
U isto vreme, zahvaljujemo se racionalnim i pribranim sveštenicima i episkopima SPC, koji su odustali od ove prakse i pozivaju vernike da se u ovo vreme, suzdrže od obreda koji je evidentno opasan.
Smatramo da je kompletan čin „tradicionalne” pričesti, u kojoj veliki broj ljudi liže istu čašu i istu kašičicu, a sve podsticano od strane vrha SPC, jedan od najjezivijih zločina prema sopstvenim vernicima i sopstvenom narodu. Samo potpuni neljudi, moralne nakaze i čudovišta, mogu insistirati na praksi koja sasvim izvesno i očigledno uvećava rizike. Samo neko bez trunke morala, ljudskosti i razuma može tvrdoglavo tvrditi da je odustajanje od ovog visokorizičnog obreda nešto što ne dolazi u obzir. Samo neko bez zrna empatije i altruizma može namerno i svesno raditi na širenju pandemije, tvrdeći u isto vreme da su oni koji to kritikuju „anticrkveni” i „antisrpski” elementi.
Jedino anticrkveno i antisrpsko je podsticanje rizičnog ponašanja i potencijalno širenje pandemije među vernicima i ostalim građanima. Koronavirus napada i ubija sve, ne diskriminišući po veri ili naciji.
Čak i ako je od SPC, previše je!
Od državnih organa očekujemo da prestanu pod hitno da narodu prete kaznama i mučnom smrću, a čelnicima SPC samo preporučuju da odustanu od ovog divljaštva i primitivizma. Očekujemo da propise koji važe u vremenu pandemije strogo i direktno primenjuju na od razuma, zakona i morala odmetnuti vrh SPC, osobito na Mirka Bulovića, portparola ove verske zajednice i episkopa bačkog.
Osoba poznata po teranju dece, učesnika Zmajevih dečjih igara iz blizine porte njegove crkve i po proklinjanju učesnika Kobasicijade, dakle evidentno mizantropna osoba, ne može davati savete u vremenu pandemije.
Takva osoba nema ljudski i moralni kapacitet da određuje šta je ispravno a šta nije, a nema ni zakonsko pravo da navodi naivne na širenje zaraze koja nas sve podjednako ugrožava.
Obaška što čak i o „tradiciji” pričešća evidentno laže, u šta je izuzetno lako uveriti se čak i prostom posetom zvaničnim portalima vernika SPC i jednostavnom internet pretragom o pričešću.
Sramotno, opasno i umobolno.
Obuzdajte Bulovića! Primenite propise i zakone! Zaštitite narod, vernike i sve nas ostale!
Okončajte ovo bezumlje!
Ateisti Srbije,
Razum!
Izvori: Vučić: Platićemo sve što treba za SPC u Crnoj Gori
Jutro – 23.02.2020. | 1. deo | Web TV
Jutro – 23.02.2020. | 2. deo | Web TV
Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino referentno udruženje ateista našoj zemlji, sa zaprepašćenjem ukazuje na još jedno, brutalno i besprizorno kršenje Ustava i zakona naše države. Naime, u jutarnjem programu televizije Prva, televizije sa nacionalnom pokrivenošću u Srbiji, predsednik republike, Aleksandar Vučić je izjavio da će Republika Srbija platiti poreske dugove Srpske pravoslavne crkve (SPC) u drugoj državi, Republici Crnoj Gori.
Čak i ukoliko bismo zanemarili to da predsednik republike nema ni ustavna ni zakonska ovlašćenja da raspolaže budžetom države i sredstva raspoređuje u skladu sa svojim verskim afinitetima, izjava je skandalozna.
Sve i da zanemarimo to da se iz budžeta Republike Srbije već godinama, redovno daju ogromna sredstva SPC, koja se za te potrebe predstavlja kao nevladina, odnosno kao organizacija civilnog društva, izjava je strašna.
Čak i ako bismo zanemarili to da se svake godine, ponekad i dva puta tokom godine, uredbama Vlade Republike Srbije raspisuje distribucija i nametanje miliona doplatnih markica za izgradnju hrama Svetog Save u Beogradu, dok su doplatne markice za, primera radi, obolele od raka ukinute, izjava je jeziva.
Sve i ukoliko bismo zanemarili to što je samo u poslednjih godinu i po dana, SPC poklonjeno na razne načine više od 20 miliona evra novca poreskih obveznika Srbije, izjava je divljačka.
Čak i ukoliko bi bilo moguće zanemariti to da su u pitanju neizmirene poreske obaveze za komercijalne nekretnine i doprinose za socijalno i penziono osiguranje sveštenika SPC od strane SPC, izjava je besprizorna.
Sve i ako bi bilo moguće zaboraviti to da u Srbiji blizu trećine stanovništva živi na granici ili ispod granice siromaštva, dok SPC zapravo i zaista živi u poreskom raju, prećutno oslobođena zakonskih obaveza, izjava je prostačka.
Čak i da je moguće nekako ignorisati to da u Srbiji i dalje žive hiljade teško bolesne dece i mladih koje država ignoriše, a građani ih leće SMS-ovima, izjava je čudovišna.
Sve i kada običnim građanima, poreskim obveznicima u Srbiji, država ne bi slala popisivače imovine i izvršitelje zbog dugova za struju i grejanje od hiljadu ili dve dinara, izjava je čisto zlo.
Iako smo svesni toga da su patetični populizam i jeftina demagogija jedno od glavnih oruđa domaćih političara već decenijama, užasnuti smo. Premda nam je jasno da se vlasti i vrh SPC vrlo uspešno ispomažu oko svojih, malih i sitničavih interesa, kao po pravilu, zgroženi smo.
I mada nam je jasno da sva naša užasnutost, zgroženost i zgranutost neće promeniti taj štetočinski, besprizorni i neljudski manir srpskih vlasti, obavezni smo da dignemo glas i ukažemo na ovaj bezobrazluk.
I da zatražimo, po ko zna koji put, da država prestane da neustavno i nezakonito pomaže, favorizuje, potplaćuje, finansira i dotira SPC, tu jamu bez dna za novac i svaku drugu materialnu gramzivost. Prekinite da nas bukvalno džeparite i taj novac dajete organizaciji kojoj ne manjka novca, već elementarne etike.
Prekinite našim novcem, nas koji za razliku od SPC ipak plaćamo poreze i punimo budžet države, da kupujete privrženost te neosnovano privilegovane, zaštićene i na lažni pijedestal ugleda uzdignute kaste prodavaca magle i nesreće.
Naš novac morate odgovorno i racionalno ulagati u razvoj i potpunu promenu našeg uparloženog, anahronog i u sujete, šovinizam i ksenofobiju zarobljenog društva.
Ne da podstičete te štetne pojave i dilere tog zla, već da ih sputavate, a društvo unapređujete.
Ne da plaćate aktivnosti prebogate verske zajednice u drugoj državi.
Ne ni da ih plaćate u našoj državi.
Ako imate i trunke morala.
Samo običnog morala.
Na vama je.
Ateisti Srbije,
Razum!
Šta nas čini ljudima i kako to merimo svoju ljudskost?
Da li nas ljudima čini samo naša biologija, naša posebnost u odnosu na druge životinje i naša sposobnost da sopstvenu maštu otelotvorimo u građevine, umetnost ili tehniku?
Da li svoju ljudskost merimo samo odnosom prema svojim najbližima, svojoj porodici ili uskoj zajednici?
Ljudima nas, uvereni smo, čini pre svega naš odnos prema slabijima, onima sa manje sreće ili prilika. Ljudskost merimo onim što možemo i što za njih zaista i činimo.
Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino referentno udruženje ateista u našoj zemlji, već godinama unazad, krajem godine organizuje veliku humanitarnu akciju „Pružimo ruku deci”. Cilj akcije je svake godine isti – prikupljanje neophodnih potrepština za decu u sistemima socijalnog staranja, decu svratišta i prihvatilišta i socijalno ugrožnu decu i porodice izvan zvaničnih sistema staranja.
Svake godine, oslonjeni u najvećoj meri na sopstvene mogućnosti, trudimo se da obezbedimo što više tople odeće i obuće, sredstava za higijenu, školskog pribora, igračaka i slatkiša za što veći broj mališana i socijalno ugroženih porodica. Pomažu nam ljudi dobre volje, bilo donacijama od kojih kupujemo sredstva za higijenu i slatkiše, bilo stvarima koje su spremni da nabave ili da ih se odreknu.
Svake godine, nakon humanitarne akcije, sabiramo utiske i godinu završavamo zadovoljni time što smo makar malo uspeli da ulešamo praznike onima koje život ni najmanje ne mazi.
Ova godina je ipak posebna.
Ove godine, na desetu godišnjicu našeg udruženja, uspeli smo da organizujemo do sada najveću humanitarnu akciju, po broju uključenih ljudi, ali pre i iznad svega, po količini podeljene pomoći.
Neskromno ćemo reći da smo zaista ponosni i na sebe, ali i na sve one koji su nam u ovom naporu pomogli.
Pomogli smo svratištima za decu na Novom Beogradu i u Novom Sadu, ustanovi „Oblutak” i socijalno ugroženim porodicama u Zaječaru. Ukupno smo sopstvenim naporima, ali i zahvaljujući zaista sjajnoj, velikodušnoj pomoći dobrotvora prikupili izuzetnu količinu pomoći – 32 velika paketa sa odećom, obućom, igračkama, školskim priborom i sredstvima za higijenu su stigla iz Nemačke i raspoređena u sva tri grada. 10 dodatnih paketa sa raznovrsnim potrepštinama je samostalno prikupljeno i podeljeno u Zaječaru, još 13 u Beogradu i čak 50 u Novom Sadu, uz učešće, saradnju i pomoću u pakovanju, razvoženju i raspodeli pomoći, koju su pružili brojni prijatelji i ljudi širokog srca koji su želeli da se uključe. Zbog svih tih ljudi koji su se javljali, željni da pomognu, akciju smo produžavali čak dva puta, da bismo odneli i uručili sve što je danima i sedmicama prikupljano. Zapravo, akcija će u Novom Sadu potrajati i u danima nakon dočeka 2020, upravo zbog velikog broja ljudi velikog srca i dobre volje, koji nastavljaju da donose pomoć za decu. Hvala Vuku, Branku, Svetlani, Suzani, Relji, Aleksandri. Hvala Gorici i Milanu. Hvala ljudima iz Nemačke, Hrvatske, Rusije, Italije, Poljske, Ujedinjenog Kraljevstva i Irana koji su u Nemačkoj donirali pomoć. Hvala zaista svim drugim divnim ljudima koje je teško i pobrojati.
Posebnu zahvalnost dugujemo i televiziji N1 i portalu 021, koji su nam obezbedili dragocenu priliku da širu javnost upoznamo sa ciljem naše akcije i željom da se u nju uključi što više naših sugrađana.
Uspeh postignut ove godine, osim što nas ispunjava radošću i ponosom, obavezuje nas da i u narednim godinama učinimo sve da ponovimo i poboljšamo rezultate.
Za to, potrebna nam je pomoć svih onih koji su voljni da odvoje nešto vremena i napora, da se uključe i pomognu nam.
Osmesi, zahvalnost i prilika da provedete vreme sa decom i porodicama koje pomažemo, najveća su nagrada koju možete sebi poželeti na kraju godine. Time što ćete biti Deda Mrazevi onima kojima vaše malo predstavlja sve, dobijate jedinstveni poklon koji se ne može meriti ničim materijalnim, a koji će vas ispuniti najlepšim osećanjima koja možete zamisliti.
Pridružite nam se i postanite deo tima čija jedina praznična čarolija je ona koja je i najdragocenija – ljudskost.
Udruženje „Ateisti Srbije”, zima 2019.
* Lica mlađih maloletnika grafički prekrivena zbog zaštite identiteta.
N1: Vučić: Izneo sam pred Sabor sve svoje brige, patrijarh me je razumeo
SPC: Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора
N1: Sabor SPC o vakcinaciji: Uvažiti razloge medicine, ali i bojazan roditelja
Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista u Srbiji i jedino udruženje koje se aktivno bori protiv klerikalizacije društva i unižavanja sekularnosti u njemu, smatra da je nužno da reaguje na poslednja javna dešavanja koja uključuju i utucaj Srpske pravoslavne crkve (SPC) na bitna politička i društvena pitanja.
Naime, u ponedeljak 13. maja, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, razgovarao je sa vladikama SPC, članovima Sabora ove organizacije. Kako je saopšteno, razgovarano je u najvećoj meri o pregovorima koje predsednik države vodi sa predstavnicima vlasti u Prištini. Svesni osetljivosti pitanja, pre svega izuzetnog i nemerljivog kulturnog i istorijskog blaga koje srpski narod ima na Kosovu, odnosno manastira i crkava koje predstavljaju spomenike istorije i kulture, smatramo da Sabor SPC nije mesto na kom se adresiraju te teme. Smatramo da je celokupna tema pregovora nešto čemu je mesto u Narodnoj skupštini Republike Srbije, na odgovarajućim sednicama i u odgovarajućim telima. Na tim sednicama i sastancima tih tela, verujemo da bi prisustvo predstavnika SPC bilo primereno, u ulozi posmatrača i zainteresovane strane. Neprimereno je pak to da najviši predstavnici državne vlasti, kakvo god mišljenje imali o načinu na koji vode pregovore, podnose izveštaje SPC. U tom smislu, oštro protestujemo protiv nastavka populističke politike neustavnih i nezakonitih „konsultacija” sa SPC.
Da stvari, po ko zna koji put, budu i još gore, još jedna štetna i tragična praksa se nastavila nakon pomenutog sastanka. Već narednog dana, iz budžeta Republike Srbije, odlukom Vlade Srbije, SPC je poklonjeno 30 miliona dinara našeg, budžetskog novca. Novac je poklonjen zarad navodne izgradnje crkava i pratećih objekata SPC u stranim zemljama, što je samo dodatno jezivo kršenje principa sekularnosti i nastavak sprovođenja nakaradne politke nelegalnog uvođenja ove organizacije kao državne religije. Kada se uzme u obzir da je samo u prethodnih pola godine, SPC na slične načine, brutalnim otimanjem iz budžeta, prihodovala nekih 18 miliona evra, stvari postaju još tragičnije.
Dužni smo da državne organe opomenemo još jednom da budžet koji svi mi građani punimo, a u kom, brojnim oslobađanjima poreza ili pak odbijanjem da isti plaća, SPC suštinski ne učestvuje, niko nema pravo da koristi za namirivanje populističkih i demagoških računa. Simuliranje rane srednjevekovne „simfonije” između crkve i države, nije bilo društveno korisno ni pre hiljadu godina, a svakako to nije ni danas. Štaviše.
Po ko zna koji put, ponavljamo da je SPC više nego materijalno sposobna da se stara o potrebama svojih vernika za mesta za molitve i verske službe, te da je ne samo nelegalno, već i savršeno nepotrebno da država plaća za crkve, manastire, parohijske domove, automobile i lokale SPC.
Sa druge strane, društvo u kom onkološki pacijenti dobijaju upute za ispitivanja na pokvarenim skener uređajima, gde čitava beogradska naselja, gradovi i sela u unutrašnjosti nemaju pijaću vodu i kanalizaciju i gde nema dovoljno vrtića za decu, zaista ima preče prioritete od crkava i parohijskih domova SPC.
Osvrnućemo se i na nedavno završeni Sabor SPC i njegovo saopštenje. Ne želeći da se mešamo u unutrašnje ustrojstvo i pravo SPC da ima mišljenje o društvenim pojavama i procesima, primetićemo da se nastavlja ignorisanje stvarnosti i život vrha SPC u iluziji o mogućnosti balansiranja između nauke i sujeverja, stvarnosti i mašte.
Naime, čak i onda kada Sabor SPC prihvati naučne i civilizacijske tekovine, koje čine dobro celom društvu, ne može da odoli da ponovo ne sklizne u populizam i podilaženje sujeverju, predrasudama i nenaučnim tvrdnjama. Tako, kada Sabor u saopštenju kaže da podržava naučni stav u vezi vakcina i vakcinacije, to odmah dopunjava i stavom da se moraju saslušati i uplašeni roditelji. Neko odgovorniji i manje sklon populizmu bi rekao „obrazovati”, a ne „saslušati”, ali tu vrstu etičnosti svakako ne očekujemo od ove grupe ljudi. Iako je naučno mišljenje o vakcinama čvrsto, snažno, potkrepljeno činjenicama, decenijskom praksom i evidentnim efektima, ostavlja se taj procep, taj prolaz za nenaučna i štetna mišljenja koje antivakserska zajednica širi. Tražimo od kolega iz nevladine organizacije SPC, da s obzirom na brojnost svog članstva, isto ne zloupotrebljavaju i na ovaj način, te da pozovu svoje članstvo da se okrene samo i isključivo jednoj istini – nauci i njenim dokazima.
Unutrašnja pitanja sukoba interesa SPC sa drugim verskim zajednicama i organizacijama, pre svega na teritoriji Crne Gore i na istoku Srbije, gde je ukazano na sukobe oko prisvajanja vernika sa Rumunskom pravoslavnom crkvom, ne želimo detaljno da komentarišemo. Smatramo intelektualno ponižavajućim detaljno komentarisanje sukoba koji priliče X stoleću i borbi za svrstavanje vernika u jedan ili drugi tabor, u vremenu u kom civilizovana društva slave prikazivanje prvih snimaka crne rupe u srcu galaksije ili se spremaju za prvu posetu čoveka Marsu. Svesni toga da je pravo i SPC, kao i svake druge verske zajednice da ne želi da se civilizuje, kultiviše i pridruži savremenom svetu, moramo jedino da primetimo da je žalosno to što svojim nazadnim, anahronim i često primitivnim stavovima i delanjem, svojim uticajem na brojne vernike, čitavo društvo vuku naniže, umesto da ga puste da se oslobodi i istraži svoje civilizacijske mogućnosti.
No, kao i mnogo puta do sada, ostajemo svesni toga da je samo jedan deo problema onaj koji izvire iz prirode i delanja SPC. Mnogo veći, drugi deo problema je u političkim elitama, koje pothranjuju, verbalno i materijalno, to nakaradno razmišljanje iz davne prošlosti našeg društva i evropske civilizacije.
Iako nije zgoreg još jednom ponoviti da mi ne želimo da se na bilo koji način mešamo u unutrašnja pitanja i učenja ma koje crkve, kakvima ih god smatrali, imamo i pravo ali još više i obavezu da komentarišemo pojave koje imaju uticaj na celo društvo, šire od skupa vernika SPC. Naše pravo ne može biti manje od prava koje sebi daju kolege iz nevladine organizacije SPC, da imaju i iznose mišljenje o svemu što ima, ali vrlo često i nema veze sa religijskim. Pri tome, ostajemo uvereni da su prava i obaveze pojedinaca, ali i organizacija, omeđena etičkim uzusima i zakonima savremenih društava.
I zato, naša kritika ponašanja SPC, zapravo je kritika prostora i pažnje koju ona dobija, zahvaljujući jedinom sistemu koji je obavezan da nas sve zaštiti od sujeverja i predrasuda i pomogne nam u napredovanju – državi.
UO Ateista Srbije
23.11.18. – 1’000’000 € SPC “zbog teške finansijske situacije”
07.12.18. – 7’000’000 € SPC iz budžeta, linija 481
21.03.19. – 10’000’000 € SPC za uređenje hrama Sv. Save
14.05.19. – 250’000 € SPC za “crkve u Mađarskoj i Švedskoj”
Za samo 6 meseci, 18,25 miliona € za SPC iz budžeta Republike Srbije.
Kada će napokon biti DOSTA?
Godinama unazad, sa TV ekrana i iz novinskih članaka, čitava armija šarlatana, prevaranata i zlonamernih neznalica napada razum i činjenice. Zloćudna masa antivaksera, „iscelitelja“, „čitača sudbina“ i samozvanih stručnjaka za „prirodne metode lečenja“, nudi nam šećerne vodice, talismane i prigodne molitve, kao zamenu za jedinu proverenu i uspešnu metodu lečenja ikada – medicinu. (Najviše nadrilekara u istočnoj Srbiji)
Kada ludilo i histerija traju toliko dugo, posledice su sasvim očekivane. Jednu epidemiju, do skoro se verovalo obuzdanih i gotovo istrebljenih malih boginja, već smo iskusili prošle i pretprošle godine. Nova epidemija ove i ko zna kojih drugih, u civilizovanom svetu sputanih zaraza, stoji nam pred vratima, preteći da odnese još života, najčešće dece, onih koji se uvek nazivaju najvećim blagom ove zemlje (Epidemija malih boginja u Srbiji 2017/18.).
Dok čekamo novu epidemiju, imamo prilku da čitamo o smrti momka koji je izlečenje od tumora na mozgu potražio kod poznatog šarlatana, prevaranta i verskog fanatika, Miroljuba Petrovića. (U ZATVOR, BATO)
Ova moralna nakaza, godinama unazad poznata po sumanutim stavovima o postanku sveta, razvoju čoveka i života uopšte i zdravlju odnosno lečenju, u poslednje vreme uživa pod svetlošću reflektora senzacija i primitivizma gladnih medija. Dobija udarne TV termine, novinske intervjue i javna predavanja, na kojima širi svoje maligne ideje, najčešće mladim ljudima. Mediji pothranjuju njegovo zloćudno ludilo, uživajući u pričama o „kontroverznom doktoru“ ili „kontroverznom srpskom naučniku“. A istina je samo to da je, malo je reći kontroverzan, s obzirom na to da niti je doktor, niti je naučnik.
Svoju naučnu karijeru je završio pokušajem da bezumne kreacionističke ideje ugradi u magistarsku tezu na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, što je tadašnja komisija sa gnušanjem odbila. U međuvremenu, uz srozavanje školstva i tabloidizaciju naših života, više ne možemo biti sigurni da bi se neka nova komisija odvažila da ga tako rutinski odstrani iz predvorja sveta nauke.
Nije ni doktor, jer je tu lažnu titulu stekao među istomišljenicima, koji šire nenaučne, štetne i pokazalo se smrtonosne ideje o lečenju. Da stvari budu tragičnije po Srbijiu, Petrović je svoje štetočinstvo institucionalizovao pokretanjem svog „instituta“ da bi se bavio „prirodnom medicinom“, a koji nadležne institucije ove zemlje nikako da zatvore, a Petrovića i njegove saradnike sklone iza brave.
I sada, po ko zna koji put tek nakon što se nesreća desila, čekamo da se nadležni oglase i krenu da rešavaju posledice umesto uzroka. Godinama unazad, nikome nije palo na pamet da sistemski zaustavi osobu koja obolelima od najtežih bolesti nudi izlečenje, tako što će piti sokove i moliti se, a onima koji posumnjaju u njegove metode, uzvraćati besmislicama o „demonizovanosti“. Ne manje važno, svoje šarlatanstvo i nadrilekarstvo je skupo naplaćivao nesretnicima koji bi se hvatali za svaku slamku nade, makar i lažne. Time je njegovo štetočinstvo dobijalo još monstruozniju crtu nečovečnosti, nemorala i odvratnosti.
Mediji, oni isti koji su promovisali Petrovića, sada ne štede kritike i osude, valjajući se u blatu sopstvenog licemerja i nemorala. Puštajući svoju dosadašnju zvezdu niz vodu, samo oslobađaju prostor za neku novu štetočinu koju će promovisati do novog smrtnog ishoda. Desničari, koji su ga na svojim tribinama promovisali kao tradicionalistu koji bi narod da vrati pravoj veri, lako će naći novog klovna koji će mlade trovati pričama o zaverama, biblijskim čudima i sudbinskoj predodređenosti našeg naroda.
A država, odnosno sistem koji bi trebalo rutinski da završava sa ovim pojavama dok su još u povoju, deluje savršeno nezainteresovano za ovakve štetočine koje parazitiraju na tuđoj nesreći i lakovernosti. Država, čiji zadatak je izuzetno jednostavan i ima samo dve tačke – prvu, da obrazovanjem omogući da se od malena razvija kritička svest koja razlikuje nauku i naučna dostignuća od šarlatanstva, i drugu, da na prvu pojavu ovakvih šarlatana reaguje i ukloni ih iz javnog prostora, da ne bi dalje sejali svoje otrovne ideje.
Zato naš poziv ne može da bude samo taj da se Petrović uhapsi, optuži i adekvatno osudi.
Naš poziv je pre svega taj da država iskoristi već postojeće zakonske mogućnosti i zaustavi, odnosno prevenira ovakve i slične pojave dok su još u začetku.
Sve drugo je samo najjezivije saučesništvo.
Protiv dogmi i neznanja!
UO Udruženja „Ateisti Srbije“
Ovde možete videti direktnu komunikaciju između opasnog šarlatana i prevaranta Miroljuba Petrovića i potpredsednika udruženja građana “Ateisti Srbije” Predraga Stojadinovića koji koristi metodu „prikrivenog islednika” po imenom Marinko Ranković:
Srpska pravoslavna crkva godišnje iz budžeta dobije oko 7 miliona evra, na račun toga što je kao nevladina organizacija (NVO), korisnik budžetske linije 481.
7 miliona evra novca svih građana Srbije.
A kada bi postojao crkveni porez, nalik na onaj u Nemačkoj?
Taj porez iznosi 8% ili 9% bruto plate za svakog zaposlenog koji se izjasnio pred poreskim organima kao vernik. Recimo da bi u Srbiji koristili poresku stopu od 8%.
Brojke koje ćemo u nastavku koristiti su približne, premda sa malom greškom i izvinjavamo se unapred za omaške u odnosu na moguće preciznije brojke.
Recimo da u Srbiji ima 2 000 000 zaposlenih.
Recimo i da je tačan popisni podatak o 95% vernika SPC.
To bi značilo da, prosečno gledano, 1 900 000 zaposlenih pripadaju stadu SPC.
Neka je prosečna bruto plata u Srbiji 50 000 dinara.
8% od te sume je 4 000 dinara mesečno, po zaposlenom.
Ukupno dakle 7 600 000 000 dinara mesečno za sve zaposlene.
Ukupno 91 200 000 000 dinara godišnje od svih zaposlenih.
Dakle, nekih 760 000 000 evra, koje bi SPC, uz pomoć države, svake godine naplatila od svojih vernika.
Da, 760 MILIONA EVRA godišnje.
760 MILIONA EVRA koje ne plaćamo svi mi, već samo vernici SPC, odnosno onih 95% popisanih.
Pa u čemu je problem? Ko bi se pri čistoj svesti, da ne kažemo i pri zdravoj pameti, odrekao tako basnoslovnog bogatstva?
Najverovatnije je problem u tome što kada bi neko i predložio, pa onda i uveo takav porez, naprasno bi se ispostavilo da u celoj Srbiji nema ni 5 000 vernika SPC.
Eh da, kako nas samo nije stid da i pomislimo da vernici ne bi podržali materu crkvu otvoreno, porezom… Ih, kakvi smo to samo. Mada, nije da nije i do sada bilo istraživanja, koja pokažu da od deklarisanog broja vernika, kada dođe do pridržavanja kanona crkve, brojka padne na nekih 35%. Još kada bi se očekivalo da vernici i zaista, nedobrovoljnim davanjem, već porazom na platu plaćaju crkvu, verovatno bi brojka pala još više.
Zato igraju na sigurno – 7 miliona evra iz budžeta svake godine, neplaćanje poreza i nebrojene privilegije u obradivoj i građevinskoj zemlji, nekretninama i uslugama od države.
Razmotrimo sada i moguće neprijavljene i neoporezovane prihode najveće verske zajednice u Srbiji, SPC.
Recimo da je prema popisnim podacima, njih 95% iz porodica vernika SPC.
To je dakle 61 750 beba koje će biti krštene.
Krštenje se obično naplaćuje oko 50 evra, što znači da za krštenja, SPC godišnje može da prihoduje neoporezovanih:
3 087 500 evra
Recimo da je prema popisnim podacima, njih 95% iz porodica koje će se odlučiti za opelo sveštenika SPC na sahrani.
To je dakle 95 000 opela.
Opelo se obično naplaćuje oko 50 evra (u većim gradovima nekada više, u manjim mestima i manje), što znači da za sahrane i opela, SPC godišnje može da prihoduje neoporezovanih:
4 750 000 evra
Recimo da je prema popisnim podacima, 95% mladenaca iz porodica vernika SPC, te da žele venčanje sa obredom SPC.
To je dakle 38 000 crkvenih venčanja.
Crkveno venčanje se obično naplaćuje, bar u Beogradu, najmanje oko 100 evra, mada je cena često i veća, zavisno od crkve i statusa mladenaca. Kako Beograd nije reprezent cele Srbije, gde veće cene od 100 evra nisu česte, recimo da se u Srbiji u proseku crkveno venčanje naplaćuje 100 evra.
To znači da za venčanja, SPC godišnje može da prihoduje neoporezovanih:
3 800 000 evra
Recimo da prema popisnim podacima, 95% svih građana slavi porodičnu slavu, odnosno osveštava kolač u crkvi, prema običajima i obredima SPC.
95% građana je 7 125 000, recimo optimistično da jedan kolač ide na 5 osoba, to je dakle 1 425 000 osveštanih kolača svake godine.
Osveštavanje kolača se obično naplaćuje 1000-1500 dinara, zavisno od kraja Srbije. Recimo da je u proseku u pitanju 10 evra.
To znači da za osveštavanje kolača, SPC godišnje može da prihoduje neoporezovanih:
14 250 000 evra
Sveukupno, za krštenja, sahrane, venčanja i osveštavanja kolača, SPC godišnje može da prihoduje neoporezovanih:
25 887 500 evra
Dakle, preko 25 miliona evra.
No, budimo čak i opušteni u proračunu, pa recimo da svega polovina od deklarisanih vernika zaista poštuje navedene obrede. Eto, dajmo “kredit” crkvi, odnosno uzmimo u obzir to da puno deklarisanih vernika zapravo ne prati sve obrede. Neka ih je eto polovina.
Čak i tako, imamo 12,5 miliona evra neoporezovanog novca.
Kada bi se te aktivnosti oporezovale, po stopi od 18% za usluge, država bi, čak i tom za 50% smanjenom računu zarade, u budžet svake godine stavila:
2 250 000 evra
Taj novac odgovara, recimo vrednosti:
– 450 ultrazvučnih aparata, ili
– 2 doma zdravlja, ili
– 3 vrtića, ili
– 3 škola, ili
– 278 inkubatora za bebe, ili
– 225 godišnjih plata za lekare specijaliste, ili
– 375 godišnjih plata lekara opšte prakse, ili
– 7 mamografa, ili
– 75 dečjih igrališta, ili
– 4 magnetne rezonance, i tako dalje…
Pa vi vidite.
Pozivamo zato državu da oporezuje i u sistem PDV-a uvede crkvene poslove, kao i to da umesto izdvajanja iz budžeta koji pune svi građani Srbije, verskim zajednicama omogući daleko lukrativniji porez koji bi dobijale redovnim odvajanjem od plata sopstvenih vernika. Napokon, to su najbolje i najpravednije tekovine savremenog sveta, kom i sami valjda težimo.
Ateisti Srbije,
Razum.
