Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista u Srbiji i jedino udruženje koje se aktivno bori protiv klerikalizacije društva i unižavanja sekularnosti u njemu, sa zadovoljstvom obaveštava javnost o uspešnom završetku ovogodišnje humanitarne akcije „Pružimo ruku deci”.

Akcija je trajala od početka novembra do sredine decembra, za koje vreme je sakupljena impozantna količina zimske odeće i obuće, školskog pribora, higijenskih sredstava i igračaka. Ta pomoć je potom raspoređena za potrebe Svratišta za decu ulice u Beogradu, Svratišta za decu i mlade u Novom Sadu i za nekoliko socijalno ugroženih porodica u Zaječaru.

Timovi našeg Udruženja na terenu su uradili sjajan posao, animirali pojedince i nekoliko preduzetnika, čija pomoć je bila dragocena za uspeh naše akcije.

Takođe, zahvaljujemo se i u naše i u ime onih kojima smo pomogli, Ivanu Feceu Firčiju, na tome što je ustupio svoj Think Tank Studio za humanitarni koncert, Kreativnom centru za veliki broj darovanih izdanja, kao i Dobrosavu Bobu Živkoviću, što je svojom jedinstvenom ilustracijom dao poseban lik ovoj akciji.

Zahvaljujemo se i svim volonterima i ljudima dobre volje koji su pomogli, gledajući iznad verskog i nacionalnog, da bi videli običnu decu i ljude kojima je pomoć neophodna. Posebno bismo istakli da su u ovoj akciji učestvovali ljudi iz Srbije, Nemačke, UK, Francuske, Italije, Rusije, Irana, Alžira, Španije, Kine, Poljske i SAD, koji su prepoznali potrebu da se mališanima bez adekvatnog smeštaja i staranja u Srbiji, olakšaju hladni i teški zimski dani.

Zahvaljujemo se i ekipi N1 TV i njenom uredniku Milanu Šariću, na tome što su u našoj akciji prepoznali društveno odgovorno ponašanje, za koje su posvetili vreme u svom informativnom programu.

Na kraju, obavezujući se da ovu akciju ponovimo nekoliko puta i naredne godine, svesni velikih potreba socijalno ugroženih osoba u Srbiji, želimo da verujemo da će se i nadležni državni organi i institucije angažovati u značajnijoj meri na otklanjanju životnih tegoba ne samo najmlađih, već i svih ostalih socijalno ugroženih građana Srbije.

Ne zaboravimo da naše malo, vrlo često znači sve, onima koji nemaju ništa.

UO Udruženja „Ateisti Srbije”

Spisak donatora:

Predrag Stojadinović, Ahen, Nemačka, novac & stvari
Marko Ekmedžić, Hamburg, Nemačka, novac & stvari
Valerija Musić, Hamburg, Nemačka, polovne stvari, hemija
David Watts, Hamburg, Nemačka, polovne stvari
Emil Dupuich, Hamburg, Nemačka, polovne stvari
Daniela Kiel, Hamburg, Nemačka, polovne i nove stvari
Marijan Beg, Hamburg, Nemačka, polovne stvari
Giulia Quondam, Hamburg, Nemačka, polovne stvari
Sandra Kniehl, Hamburg, Nemačka, polovne stvari
Alberto de Fanis, Hamburg, Nemačka, polovne stvari
Liona Multhaup, Hamburg, Nemačka, polovne stvari
Carsten Baehtz, Hamburg, Nemačka, polovne stvari
Natalia Gerasimova, Hamburg, Nemačka, polovne stvari
Andreas Schmidt, Hamburg, Nemačka, polovne stvari
Hamed Sotoudi Namin, Hamburg, Nemačka, polovne stvari
Janice Köster, Hamburg, Nemačka, polovne stvari
Meike Flammer, Hamburg, Nemačka, polovne stvari
Fan Yang, Hamburg, Nemačka, polovne stvari
Wei Liu, Hamburg, Nemačka, polovne stvari
Bradley Manning, Hamburg, Nemačka, polovne stvari
Zoran Jerotijević, Beograd, torbe i rančevi
Isidora Dimić, Beograd, Srbija, pakovanje i prevoz
Ivan Sedlak, Subotica, Srbija, 10 000 RSD
Darinka Ilić, Beograd, ručno pravljeni sapuni, 20 kom (oko 1200gr)
Olivera Milovojević, Zaječar, odeća
Jelena Ilić, Zaječar, odeća
Mia Sekulić sa kolegama iz kompanije CNR, sredstva za higijenu, polovna garderoba
Vukica Samardžić, ručno pravljeni sapuni, 20 kom, (1900 g)
Jelena Ljuboja, garderoba, domaći sapuni.
D.o.o. Tis Mitrović Zaječar, slatkiši
D.o.o. Milenijum Zaječar, 10 kompleta školskog pribora.
Minić Sanja, Zaječar, garderoba.
Crljić Vera (Bg), polovna garderoba
Isidora DImić, slatkiši
Relja Trajković 5000 dinara.
Dragana Andrić, Užice, ručno pravljeni sapuni

Udruženje građana „Ateisti Srbije” obaveštava javnost o humanitarnoj akciji koju organizuje.

Bliži se kraj godine i novogodišnji praznici. To je prilika da pomislimo na one koji u hladnim zimskim danima neće biti adekvatno zbrinuti i čiji život je prepun teškoća i nemaštine. Naše Udruženje je odlučilo da ove godine pokuša bar donekle da ublaži tegobe štićenika Svratišta za decu ulice u Beogradu, Svratišta za decu i mlade u Novom Sadu, kao i nekoliko socijalno ugroženih porodica iz Zaječara.

Osim što prikupljamo toplu garderobu, školski pribor i slatkiše za ove mališane, organizujemo i humanitarni koncert u Novom Sadu, zahvaljujući dobročinstvu Ivana Fece Firčija, koji je u tu svrhu ustupio svoj Think Tank Studio, uveče 6. decembra u 20h.

Koristimo ovu priliku da pozovemo sve one koji su u mogućnosti da pomognu, bilo novim ili polovnim stvarima, bilo drugom vrstom donacije ili ličnim angažovanjem, da nam se jave i aktivno se uključe u ovaj humanitarni projekat okrenut ugroženim mališanima. Planiramo da navedenim ustanovama isporučimo prikupljene pakete pomoći sredinom decembra i pozivamo vas da nam se pridružite. Pomozite da zajedno učinimo praznike lepšim i onoj deci koja retko imaju prilike da sa iskrenim osmehom koračaju kroz život.

Ne zaboravite, naše malo može biti mnogo, ponekad i sve, onima koji nemaju ništa.

Ovakve akcije su prilika da se u potpunosti ostave sa strane sve razlike i da se samo kao ljudi, angažujemo u pomoći onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Javite nam se i uključite u akciju!
Pruzite ruku deci!

Ateisti Srbije.
Razum!

Izvor: N1 “Diković simbolično postavio delić mozaika Hrama Svetog Save”

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista u Srbiji i jedino udruženje koje se aktivno bori protiv klerikalizacije društva i unižavanja sekularnosti u njemu, ukazuje na novo kršenje Ustava Republike Srbije, kao i na flagrantno kršenje Zakona o Vojsci Srbije.

30. oktobra ove godine su ugradnji poslednjih delova mozaika u kupolu Hrama Svetog Save na Vračaru, svojevrsnog Skadra na Bojani savremene Srbije i jednog od najskupljih i najnetransparentnijih projekata koji su prinuđeni da plaćaju svi građani, prisustvovali i najviši oficiri Vojske Srbije. Na čelu delegacije Generalštaba Vojske Srbije, bio je lično načelnik, general Ljubiša Diković. Delegacija Generalštaba naše armije je tada postavila pločice u deo mozaika u ovom hramu Srpske pravoslavne crkve (SPC), koji predstavlja jedan od ključnih simbola neustavne i nezakonite sprege države i crkve u poslednjih tridesetak godina.

Tom prilikom, iz Vojske Srbije je saopšteno i sledeće: „Ugradnja pločica u mozaik od strane najvišeg vojnog rukovodstva simboliše opredeljenost vojske da čuva i brani najvažnije i najsvetije vrednosti našeg naroda.”

Dužni smo da podsetimo čelnike Vojske Srbije na odredbe Ustava naše države i na odredbe Zakona o Vojsci Srbije.

Ustav Republike Srbije, u svom članu 11. precizno kaže – Republika Srbija je svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.

Član 12. Zakona o Vojsci Srbije jasno kaže – Vojska Srbije je ideološki, interesno i stranački neutralna.

Član 13. Zakona o Vojsci Srbije je eksplicitan – Pripadnik Vojske Srbije je u vršenju službe dužan da postupa u skladu sa Ustavom, zakonom, drugim propisima i aktima komandovanja, prema pravilima struke, nepristrasno i stranački neutralno.

Isti član kaže i – Zabranjeno je povlašćivanje ili uskraćivanje pripadnika Vojske Srbije u njegovim pravima ili dužnostima, posebno zbog rasne, verske, polne ili nacionalne pripadnosti, porekla ili zbog nekog drugog ličnog svojstva.

Posebno ističemo i član 149. Zakona o Vojsci Srbije, u kom se kaže – Disciplinski prestupi su postupanje kojim se vređa dostojanstvo podređenih, naročito s obzirom na pol, versko ubeđenje ili nacionalnu pripadnost ili kršenje prava koja im po zakonu pripadaju.

Iz navedenih najviših zakonskih akata je jasno da Vojska Srbije, samim tim i njeni čelnici, nemaju nikakvo mesto u bavljenju verskim pitanjima, a posebno ne u promovisanju izgradnje još jednog u moru hramova SPC, u zemlji koja je u samom evropskom vrhu po siromaštvu, korupciji i manjku vladavine prava. Podsećamo i na to da nisu svi pripadnici Vojske Srbije ujedno i vernici SPC, šta god Diković i vrh SPC želeli ili voleli.

Privatna verska uverenja i majstorski hobiji Ljubiše Dikovića i njegovih kolega se mogu i moraju sprovoditi samo u slobodno vreme, izvan uniforme i izvan svojstva državnog službenika.

Ponajviše od svega, podsećamo gospodina Dikovića da je Ustavna i zakonska uloga Vojske Srbije da brani slobodu države i naroda Republike Srbije, bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost, a ne da za prioritet postavlja odbranu nikakvom vojnom silom ugroženih mozaika i hramova SPC. To svakako ne znači da očekujemo da vidimo gospodina Dikovića kako štemuje i malteriše sinagoge ili ugrađuje centralno grejanje i kreči po džamijama, već da dok je u uniformi i dok je državni službenik, ne krši Ustav i zakone i odnose sa verskim zajednicama ostavi za svoje slobodno vreme ili za vreme kada više ne bude državni službenik.

Očekujemo od njega da razume i poštuje najviše pravne akte i da se u prioritetima odbrambenih aktivnosti naše armije, rukovodi pre svega članom 2. Zakona o Vojsci Srbije – Vojska Srbije je organizovana oružana snaga koja brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke, u skladu sa Ustavom, zakonom i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile.

Predsednik Republike ili ministar odbrane, po ovlašćenju predsednika Republike može odlučiti da Vojska Srbije nadležnom državnom organu, odnosno organizaciji, organu autonomnih pokrajina i organu jedinica lokalne samouprave, na njihov zahtev, pruži pomoć radi zaštite života i bezbednosti ljudi i imovine, zaštite životne sredine ili iz drugih razloga utvrđenih zakonom.

Ništa od navedenog se ne odnosi na postavljanje pločica i druge zidarske i dekorativne radove u hramovima ma koje verske zajednice, pa tako ni SPC. SPC nije država, nije oružano ugrožena, životi sveštenika i imovina SPC nisu ugroženi.

Štaviše, SPC je budžetski parazit i poreski neplatiša, koji na taj način ugrožava ostatak građana, čime je moralno i zakonski izmeštena pažnja gospodina Dikovića, još vidnije tragična po važnu i časnu dužnost koju obavlja.

Kako nemamo posebno poverenje u to da će ga resorni ministar Vulin, fasciniran maženjem i intimizacijom fetišističkog tipa sa manastirima SPC, ukoriti za kršenje Ustava i zakona, očekujemo makar osudu razumne javnosti i nekog budućeg, nadamo se racionalnijeg i Ustavu i zakonima posvećenijeg sistema vlasti.

Ateisti Srbije,
Razum!

Izvor: B92 “Episkop bački Irinej: Mihajlovićeva podržala Hertu Miler”
Izvor: Skeptic’s Annotated Bible “Misogyny and Insults to Women”
Izvor: Blog “Ne trebaju nam bogovi”

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista u Srbiji i jedino udruženje koje se aktivno bori protiv klerikalizacije društva i unižavanja sekularnosti u njemu, ukazuje na treći na redu napad na žene koji u samo dve sedmice sprovode najviši čelnici Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Prvo je Risto Radović, poznat i kao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, sredinom meseca izrekao niz uvreda na račun Srpkinja, nazvavši ih čedomorkama koje svake godine pobiju u svojim utrobama više dece od Hitlera, Musolinija, Broza i vlasti na Kosovu. Potom je Miroslav Gavrilović, poznat i kao patrijarh Irinej, trenutni šef ove komercijalno-političke organizacije, izjavio da su Srpkinje dužne da rađaju. Napokon, oglasio se i treći deo ovog trilinga mizoginije, Mirko Bulović, u javnosti poznat i kao episkop bački Irinej.

Buloviću je u deo zapao napad na jedinu predstavnicu aktuelne vlasti koja se usprotivila ovim neprekidnim atacima SPC na žene, njihove reproduktivne organe i ljudska prava, potpredsednicu vlade Zoranu Mihajlović. Bulović je tako, uobičajenim spinom ovog redovnog autora najbizarnijih i najagresivnijih saopštenja SPC, optužio gospođu MIhajlović da se zalaže za istrebljenje Srba i za pripisivanje sve ratne krivice devedesetih, samo na Srbe.

Izlišno je i govoriti da ona ni na jedan način nije iskazala privrženost takvom stavu.

Potom se Bulović vratio osnovnoj delatnosti sveštenstva – bajanju i vračanju. Iako oni to rade uglavnom iz lukrativnih razloga, da bi naivnima uzimali novac za svoje bajalice, molitve i kletve, Bulović je odlučio da na nakazan način nakalemi svoj dogmatizam, na uobičajeno mešanje u politiku i napokon na nešto za šta je apsolutno neobrazovan, psihologiju. Tako je preporučio da gospođa Mihajlović potraži pomoć duhovnika (razume se, za odgovarajuću nadoknadu, jer Sveti Duh najbolje deluje uz šuškanje novčanica), zatim političara, kao logičnog svetovnog pandana „duhovnom” šarlatanu. Napokon, Bulović čistom projekcijom prelazi na polje psihologije, te preporučuje gospođi Mihajlović savetovanje sa psihologom. Čak i da ne spominjemo Frojdove opaske o posvećenosti religiji kao izvesnoj psihozi, ironija naprosto buja iz toga da visoki čelnik dogmatske interesne zajednice zasnovane na obmani, bilo kome preporučuje psihološko savetovanje.

Kao da ovo nije dovoljno, Bulović rešava da svoj ionako nepostojeći kredibilitet u stvarima ozbiljnijim od pričanja loših bajki iz Bronzanog doba, dodatno sahrani i opoje, prčkanjem po logici. Tako on, sa subjektivnim osećajem „stručnosti”, zaključuje da je gospođa Mihajlović otuđena od crkve svojih predaka, te da zato nema pravo da komentariše SPC. Logički salto mortale Bulovića, manjkav je u mnogo čemu. Ne samo što preci ne počinju od prisilnog pokrštavanja Slovena, koje je u slučaju Srba trajalo četiri krvava stoleća, već pripadnost nekoj zajednici nikako nije preduslov za kritiku iste. Da je to tako, niko sem klerofašista ne bi smeo da kritikuje klerofašiste i niko sem pedofila ne bi smeo da kritikuje izvesne visoke sveštenike SPC.

Za kraj svog histeričnog napada na gospođu Mihajlović i posredno na sve žene koje odbijaju da im se SPC meša u reproduktivne organe, ostrašćeni, rekli bismo i frustrirani Bulović ostavlja u nekim okolnostima samo zacenjujuće smešnu, a sada tek nakaradnu i ironičnu floskulu. Tako on ističe da ljudska i posebno ženska prava, počivaju u hrišćanskoj etici.

Bilo bi nam potrebno mnogo mesta, cela jedna knjiga za detaljno nabrajanje blizu četiri stotine eksplicitnih mizoginih citata iz Starog i Novog Zaveta. Zato to nećemo ni uraditi u ovom saopštenju. Navešćemo samo to da od samog početka Svetog Pisma, pa do apostolskih poslanica, prolazi nit mržnje prema ženama, ponižavanja žena, tretiranja žena kao predmeta i imovine i krivljenja žena za sve nesreće koje čovečanstvo doživljava. Od „praroditeljskog greha” i predstavljanja Eve kao grešnice, preko postavljanja muškarca kao vlasti i često vlasnika žene, kao i nazivanja žena bludnicama, kurvama i nesposobnima za rasuđivanje u Starom Zavetu, sve do brutalnih mizoginih istupa apostola Pavla u Novom Zavetu, traje neprekidna nit ponižavanja žena i postavljanja na mesto potčinjenosti muškarcu. Sve i da ne analiziramo osnovno dogmatsko štivo samog Bulovića, mogao bi da se priseti mizoginih istupa prethodnog patrijarha, Gojka Stojčevića, poznatog i kao Pavle. Njegove izjave o ženama, gde ističemo onu da žena ima biti pokorna muškarcu, čak i ako je on maltretira, a zarad „bračne sreće”, pravi je primer odnosa SPC prema ženama.

Zato i ne čudi i ovo zlostavljanje i pokušaj ponižavanja žena, ne samo gospođe Mihajlović, kome u dvonedeljnom talasu mržnje, pribegavaju najviši čelnici SPC.

Razumemo donekle njihovu frustriranost. Sami su odabrali neprirodan život bez ostvarivanja emotivnih veza i eventualno sticanja porodice. Sami su, sasvim svesno, odabrali privrženost bizarnom, protivprirodnom kultu koji uči da prava sreća dolazi tek nakon smrti, a da je skup ćelija fetusa svesno i razumno ljudsko biće. Sami su odabrali zavet ćutanja pred brutalnim primerima pedofilije i nasilja u sopstvenim redovima. Sami su odabrali život prepun obmana, laži i posvećenosti sticanju materijalnih dobara, sasvim protivno čak i onim pozitivnim učenjima sopstvene verske zajednice.

A etika, elementarni moral i ljudsko dostojanstvo, te evolutivne karakteristike i dostignuća savremenog društva, pritiskaju ih. Um, koji se razvijao po zakonima prirode, u koji su usađeni saosećanje i privtrženost drugim ljudima, pokušava da se bori protiv nazadnih, štetnih i nerazumnih dogmi, dovodeći čak i te majstore indoktrinacije iz vrha SPC, u stanje unutrašnjeg konflikta. Priroda traži svoje, a pošto nisu u stanju da se odupru sopstvenim dogmatskim učenjima, svu ličnu frustraciju, bes i nemoć, projektuju na one ugrožene delove društva, žene, svesni da je uvek lakše iživljavati se na njima.

Nije do njih, ponovićemo i ovaj put. Istina je da bi trebalo da pokažu pristojnost, saosećanje i ljudske vrline, ali je istina i da ne moraju. Šta god ih nagonilo da rade to što rade, bilo da su u pitanju uobičajeni materijalni razlozi, ili samo neadekvatnost ličnosti i lična iskvarenost i prostakluk, mogu biti takvi.

Društvo ne mora i svakako ne sme.

U ime svih majki, sestara, ćerki, baka, tetki, prijateljica i svih žena, ravnopravnih ljudskih bića, zahtevamo da društvo i država osude ovaj talas verbalnog nasilja i mržnje koji se prosipa iz SPC već predugo.

Dosta je, stvarno je dosta. Tamo gde razum ne može uticati na ljude da ne čine zlo i ne narušavaju prava drugih ljudi, imamo zakone. Zakone, da zlo sputamo i da ga podučimo tome da ne može divljati mahnito.

Tebi se obraćamo državo i tebi se obraćamo, samosvesni i razumni narode.

Dignite glas, primenite zakone, okončajte mizoginiju i bahatost SPC.

Ateisti Srbije.
Razum!

Izvor: Telegraf “Irinej poručio Srpkinjama: Dužne ste da rađate!”
Izvor: N1 “Deo javnosti osuđuje, SPC ćuti o Srpkinjama čedomorkama”

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista u Srbiji i jedino udruženje koje se aktivno bori protiv klerikalizacije društva i unižavanja sekularnosti u njemu, ukazuje na sistematske napade na žene, koje poslednjih dana sprovode najviši čelnici Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Nakon što je Risto Radović, poznat i kao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, sredinom meseca izrekao niz uvreda na račun Srpkinja, nazvavši ih čedomorkama koje svake godine pobiju u svojim utrobama više dece od Hitlera, Musolinija, Broza i vlasti na Kosovu, došla je i reakcija samog čelnika SPC.

Umesto prekora, kritike i osude ovog monstruoznog mizoginog ispada, koji ne samo što je uobičajeno u neskladu sa razumom i naučnim činjenicama, već je i ponižavanje žena praćeno kršenjem više zakona i konvencija, dolazi nastavak uvreda.

Miroslav Gavrilović, trenutni rukovodilac ove interesne zajednice okupljene oko sticanja materijalnih dobara, u narodu poznat i kao patrijarh Irinej, na Sajmu knjiga u Beogradu je 24. oktobra pokazao još jednom stav crkve prema ženama. Naime, u skladu sa učenjem crkve da je žena manje vredna i da je dužna da se potčinjava muškarcu, te u skladu sa klerofašističkom krilaticom da bi trebalo „on da brani a ona da rađa”, izjavio je da su „Srpkinje dužne da rađaju”.

Ne možemo reći da je ovaj stav posebno nov za SPC. Već decenijama unazad se u vrhu ove organizacije posvećene sticanju zemaljskih dobara i huškanju na ratove, podstiče model ponašanja u kom je žena samo roba, a njena materica samo inkubator u vlasništvu društva, dabome muškog. Podsetićemo i na reči prethodnog patrijarha, Gojka Stojčevića, poznatijeg kao Pavle, koji je kudio majke čija su deca poginula u tragičnim ratovima devedesetih, a u kojima su i sveštenici dali svoj jezivi huškački doprinos. Naime, još je on izjavio da je tim majkama bolje bilo da više dece rađaju, da bi imale utehu za svoje gubitke. Bezosećajnost i nečovečnost koji se poput gnoja cede iz ove i sličnih izjava, očigledno ne da ne zgražavaju, već samo raspomamljuju i nadražuju visoko sveštenstvo SPC na nove besprizornosti.

No, podsetili bismo i Radovića i Gavrilovića na to da ljudi imaju ne samo obaveze, već i prava. Pre svega, osnovna ljudska prava, nešto tako strano njihovim dogmatskim, učaurenim i primitivnim umovima. U ljudska prava, spada i pravo na odlučivanje o sopstvenom telu i obaveza da se ne ugrožava tuđe. Kako je fetus deo tela trudnice, potpuno zavisan od nje, samo ona ima pravo da odluči šta će sa svojim telom da radi. To pravo ne može nikako biti delegirano na sveštenike, posebno ne na licemernu gomilu staraca, zavetovanih na celibat, koji iz usta ne vade ženski reproduktivni sistem, a povremeno su skloni i da zlostavljaju decu. Njihova, može biti frustracija, jednostavno se može zalečiti pokoravanjem zakonima prirode, te ostvarivanjem emotivne i intimne veze sa partnerkom ili partnerom, u međusobno saglasnoj vezi odraslih ljudi. Svoju frustraciju ne mogu lečiti pokušajima prinude, nasiljem i izdavanjem bilo kakvih obaveza i dužnosti ženama, ili bilo kome drugom.

Što se obaveza tiče, mislimo da bi im bilo bolje, a svakako humanije i korisnije celom društvu, da se pozabave svojim izbegavanjem obaveze plaćanja poreza na imovinu. Samo od novca koji na taj način otuđe od ovog društva, mogli bismo svake godine kupiti na desetine inkubatora, opremiti porodilišta, povećati zaštitu i majki i dece. Tek ako bi poklonjenih oko 7 miliona evra(!), koje isisaju iz budžeta države, a koji uzgred ne pune, usmerili ka trudnicama, bolnicama, vrtićima, domovima zdravlja, školama, gde bi nam kraj bio.

Znamo ipak, da očekujemo previše. Navikli na raskoš, bahatost i vanzakonitost, ne mogu se sveštenici privesti XXI stoleću i ljudskim pravima, bliže od kupovine najnovijih modela automobila, mobilnih telefona i sličnih tehničkih dostignuća naše epohe.

Ali zašto država ćuti? Zašto ponovo dopušta ovo blatantno mizogino bljuvanje žuči? Zbog čega ne odreaguje onako za šta je vlasna i sposobna?

Imamo zakone koji zabranjuju diskriminaciju, vređanje i ponižavanje na osnovu roda.

Pa reaguj državo!

Pokaži da imaš kičmu i da poštuješ makar polovinu svog stanovništva, koju čine žene.

Zaštiti ih od verbalnog nasilja i ponižavanja kom ih izlažu mizogini starci, čija moralna vrednost ne može da se izmeri ni onim crnim ispod nokata.

Budi država, zaštitnica svojih ugroženih građana, a ne država, zaštitnica privilegovane kaste mizoginih dogmatika.

Već kasniš, državo. Ali reaguj, zarad svih ugroženih i napadnutih majki, supruga, sestara, ćerki.

Ateisti Srbije,
Razum!

Izvori: Danas “Dekan Biološkog fakulteta: Potpuno anahrone i nenaučne ideje” i N1 “Zukorlić: Sve teorije da budu dostupne, pa i kreacionističke”

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista u Srbiji i jedino udruženje koje se aktivno bori protiv klerikalizacije društva i unižavanja sekularnosti u njemu, sa izuzetnom zabrinutošću reaguje na pokušaje legitimisanja kreacionističke nenauke, od strane zvaničnika naše države.

Naime, nakon što je određena grupa ljudi, sa izvesnim akademskih i stručnim znanjima, koja su svakako na sramotu šire akademske i naučne zajednice naše države, pokrenula bizarnu peticiju o reviziji učenja teorije evolucije u školama, javnost se uskomešala. Ogromna većina, ne samo naučnika, već i sasvim običnih ljudi, dočekala je ovu sumanutu i nenaučnu inicijativu sa zasluženim podsmehom. Činjenica da je jedan od najglasnijih potpisnika i bivša ministarka prosvete Ljiljana Čolić, čije ministrovanje je obeležio upravo incident u kom je želela da ukloni učenje o evoluciji iz školskih programa, samo je pojačala i nezadovoljstvo ali i podsmeh javnosti. Osoba koja se poziva na uvređena „verska osećanja” zbog evolucije, odnosno naučne činjenice, nema apsolutno nikakav kredibilitet niti akademsku vrednost. To što je pomenuta, kao nažalost i određeni broj drugih potpisnika, bizarnim spletom okolnosti stekao naučna, akademska zvanja i u prilici je da predaje mladima ili da leči narod, samo je tragična slika potpune intelektualne i moralne degradacije koja kao stihija ruši stubove civilizovanosti našeg društva. Gomila neznalica i plitkoumnih osoba, koje su u stanju da napišu da ih vređa ideja da potiču od majmuna, iako teorija evolucije i naučne činjenice apsolutno ne daju takve nagoveštaje, ne bi u normalnim okolnostima, čak i uprkos njihovim nesretnim akademskim i naučnim zvanjima, trebalo da uznemire javnost u značajnoj meri.

Međutim, onda kada se drugačije nego apsolutnim odbijanjem besmislica iz ove nazovi-peticije oglasi neko od državnih organa, dužni smo kao ozbiljni ljudi, posvećeni odbrani naučnih činjenica i zdravorazumske misli, da reagujemo.

Uprkos tome što je zaista ogromna većina javnih delatnika reagovala sasvim primereno, označavajući ovu peticiju kao savršeno besmislenu, anahronu i bezvrednu u svakom, naučnom i ljudskom smislu, predsednik skupštinskog Odbora za nauku i obrazovanje, Muamer Zukorlić, doskorašnji muftija, izjavio je da učenicima i studentima treba omogućiti pristup svim teorijama o razvoju sveta i čoveka, naučnim i kreacionistčkim. Štaviše, najavio je da će se u neko, kako je rekao „narednom razumnom periodu”, ta peticija čak i naći pred članovima odbora kojim spletom nesretnih politikantskih okolnosti on trenutno predsedava.

Razumemo sasvim da je kod gospodina Zukorlića, kao doskorašnjeg javnog, profesionalnog baštinika upravo zaostalih i primitivnih ideja koje su u peticiji i pobrojane, stalo da one dobiju javni prostor koji im u jednom savremenom društvu nikako ne bi trebalo da pripada. Jasno nam je i to da on ne da ne razume, već namerno izjednačava jednu istinski naučnu teoriju, teoriju evolucije, sa nenaučnim bulažnjenjem koje sa teorijom veze nema, a što je kreacionistički pogled na svet. Ipak, sa pozicije koju na žalost razuma i prosvećenosti trenutno zauzima, nema pravo da javno zagovara izjednačavanje dokazanih naučnih činjenica i beslovesnih naklapanja primitivnih i zastrašujuće neobrazovanih ljudi, koliko god mu oni bili dragi, a ta učenja bliska njegovom ograničenom mentalnom sklopu.

To što je gospodin Zukorlić, tobož odmereno rekao da on odvaja svoje verske stavove i svoju političku, odnosno politikantsku ulogu, ne znači apsolutno ništa onda kada se zalaže da notorne besmislice sadržane u peticiji, dođu ipak na dnevni red odbora kojim nažalost predsedava.

Jer šta je onda sledeće – diskusija o izbacivanju astronomije iz školskih programa zarad astrologije? Učenje da su to dve podjednako valjane „naučne teorije”? Da li umesto hemije, onda treba očekivati da se uvede alhemija u škole? Hoćemo li uvesti i proricanje iz dlana i bacanje pasulja kao obavezne predmete? Da možda diskutujemo o tome da li je Zemlja ravna ploča?

Ne, ovim glupostima i nadasve štetnim pojavama ne sme biti mesta u javnom diskursu. Kreacionizam, zajedno sa ostalim nenaučnim, šarlatanskim i štetočinskim pogledima, mora ostati tamo gde mu je i mesto – u septičkoj jami nekritičke misli, na margini društva, u mračnim mentalnim jazbinama plitkoumnih ljudi, nesposobnih za razdvajanje bajki od stvarnosti, nenaučnog bezumlja od naučnih činjenica. U skladu sa tim, ni u državnim organima, odnosno reprezentativnim skupštinskim telima, a posebno na mestu predsednika Odbora za nauku i obrazovanje, ne sme se nalaziti osoba poput gospodina Zukorlića, nesposobnog da se odvoji od anahronog i nenaučnog verskog narativa iz bronzanog doba.

Obrazovanje i nauka su jedini stubovi društva na kojima se dugoročno, gotovo trajno, može graditi budućnost jednog društva. Zato se u ozbiljnim državama, ovi stubovi čine posebno jakim i osnažuju se značajnim ulaganjima i podrškom osavremenjivanju. U Srbiji, vidimo da je na delu pokušaj da se obrazovanje i nauka vrate, ne u XIX stoleće, već u daleko doba šamana i vračeva, bajki i mitova iz praskozorja naše vrste.

Sa gnušanjem odbacujemo ne samo potpuno sumanutu, besmislenu i u naučnom smislu potpuno zalutalu, promašenu peticiju grupe ljudi koji su sramota za nauku i akademsku zajednicu, već sa izuzetnom indignacijom, zahtevamo od nadležnih skupštinskih tela i organa, da pod hitno svoje politikantske ciljeve sklone u stranu i sa mesta predsednika Odbora za nauku i obrazovanje sklone neznalicu Zukorlića. Svoje jeftine i kratkoročne politikantske ciljeve, obuzdajte makar kada se radi o obrazovanju i nauci, jer je šteta koju dopuštate da ljudi poput Zukorlića, u svojstvu glasnogovornika plitkih umova iza peticije, čine budućnosti naše zemlje, nenadoknadiva.

Napokon, koliko god vama to moglo izgledati malo važno, diskusija o bilo čijim „verskim osećanjima”, suprotstavljenim naučnim činjenicama, a u institucijama zakonodavne vlasti naše zemlje, striktno je protivna i Ustavu, tom temeljnom čuvaru sekularne, svetovne Srbije, prerogativu savremenog društva.

Ateisti Srbije,
Razum!

Izvor: “Vlada Srbije daje 500.000 evra za gradnju crkve u Crnoj Gori”

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista u Srbiji i jedino udruženje koje se aktivno bori protiv klerikalizacije društva i unižavanja sekularnosti u njemu, sa užasnutošću reaguje na novu zloupotrebu budžeta Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije je odvojila 62,2 miliona dinara, odnosno nešto više od pola miliona evra i dala taj novac Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC), za potrebe izgradnje Hrama Svetog Simeona Mirotočivog u Beranama, u Crnoj Gori. Dakle, novac poreskih obveznika Srbije, novac iz budžeta koji SPC ne puni, dat je SPC za potrebe izgradnje crkve u drugoj državi.

Motivacija SPC je savršeno jasna. U Crnoj Gori već godinama traje politički, mnogo pre nego verski, sukob SPC i tzv. Crnogorske pravoslavne crkve (CPC). U tu borbu iluzionista oko toga čija je vera „jedina prava”, što je okosnica verskih sukoba već milenijumima i oko toga ko jedini ima pravo da predstavlja pravoslavne vernike u Crnoj Gori, što je okosnica političkih sukobljavanja raznih ogranaka, filijala brojnih verskih zajednica širom sveta, umešala se Vlada Srbije, na način na koji nipošto ne bi smela.

Da sve bude još mnogo gore, ogromna finansijska sredstva prebačena SPC za izgradnju još jednog spomenika ideji „moj je (hram) veći, pa sam ja zato bolji od tebe”, uzeta su iz tekućih budžetskih rezervi, tj. dela budžeta koji se koristi isključivo u slučajevima vanrednih državnih okolnosti. Odavde zaključujemo da je izgradnja crkava SPC, za državu ravna saniranju elementarnih nepogoda ili sprečavanja istih. Elementarne nepogode su, na primer poplave, a sećamo se koliko je država bila nespremna i kako je loše odreagovala poslednji put kada nas je ta istinska nepogoda pogodila. Sećamo se i kako je SPC tada odreagovala – Za poplave je okrivila Končitu Vurst (?!?), transrodnu osobu, učesnicu Evrovizije. Sećamo se i da su državni organi Srbije govorili o „Velikoj vodenoj zmiji” i o „grešnom narodu”, umesto da su govorili o nedostatku nasipa i katastrofalnoj organizaciji u slučaju elementarnih nepogoda i vanrednih situacija.

Sada ta i takva država, ponovo daje naše, budžetske novce, organizaciji koja budžet ne puni, širi neznanje, dogmatizam i netoleranciju, a samo da bi nastavila svoj besmisleni krstaški pohod za politički uticaj i to u stranoj državi. Država, oličena u Vladi, svesno krši Ustav naše zemlje i pomaže SPC i tamošnjem, po šovinizmu i diskriminatornom, necivilizacijskom i jednostavno prostačkom ponašanju poznatom mitropolitu Ristu (Amfilohiju) Radoviću u besmislenoj, anahronoj i primitivnoj svađi sa CPC.

Pa kada će biti dosta? Kada će biti dosta novca za SPC?

To je crkva koja godišnje iz budžeta dobije sedam miliona evra, tek tako.

To je crkva koja u tih sedam miliona evra poklonjenih novaca drugih poreskih obveznika, već ima namenjenih 1,5 miliona evra za izgradnju i obnovu crkava i hramova.

To je crkva koja oslobađanjem od poreza, godišnje prihoduje više od deset miliona evra.

To je crkva čijim sveštenicima iz budžeta koji ne pune, isplaćujemo penzije.

To je crkva čijim sveštenicima iz budžeta koji ne pune, plaćamo zdravstveno osiguranje.

To je crkva kojoj privatni poslovi, popularni biznisi, donose preko 140 miliona evra godišnje.

To je crkva koja bez zakonskih posledica odbija da plati porez na imovinu.

To je crkva koja ima zakonsku prednost i povoljnosti pri restituciji.

To je crkva koja se bavi izgradnjom i izdavanjem nekretnina, mimo poreskih obaveza i propisa.

To je crkva kojoj se na ime obaveznih doplatnih markica, svake godine obezbedi preko 600 hiljada evra za Hram Svetog Save, taj Skadar na Bojani u beogradskom Karađorđevom parku.

To je crkva čijim eparhijama, kada odbiju da plate komunalne troškove, lokalne samouprave pokriju dugove.

To je crkva kojoj državna uprava i lokalne samouprave poklanjaju zemljište i ne naplaćuju poreze za izgradnju objekata.

To je crkva koja gradi hotele, odmarališta i druge turističke objekte.

To je crkva kojoj državna preduzeća, besplatno renoviraju patrijaršijsku rezidenciju.

To je crkva čije vladike imaju vozni park dostojan arapskih šeika.

To je crkva čije vladike u svojim dvorima imaju pozlaćene slavine.

To je crkva kojoj nestane milion evra iz patrijaršijske kase, ali se niko ne uzbudi previše.

To je crkva koja samo od privatnih donacija, godišnje prihoduje preko 20 miliona evra.

To je crkva kojoj država poklanja novac za dekorativnu rasvetu za manastire.

To je crkva u kojoj važi „daj koliko daš, ali niko ne daje manje od 50 evra.”

Kada će napokon biti dosta?

Ateisti Srbije.
Razum!

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista u Srbiji i jedino udruženje koje se aktivno bori protiv klerikalizacije društva i unižavanja sekularnosti u njemu, ukazuje na bizarno, ali i duboko uznemirujuće ponašanje Mirka Bulovića, u određenim krugovima poznatog i kao episkop bački Irinej.

Naime, pomenuti Bulović, od ranije poznat racionalnoj javnosti kao mrzitelj Zmajevih dečjih igara, dečjeg smeha i uopšte radosti, ovih dana je otišao korak dalje u svom sumanutom krstaškom pohodu protiv svega što obične ljude čini srećnim i zadovoljnim.

Obrušio se ovaj put, svojim poznatim starovekovnim manirom, na Rumenačku pihtijadu, jednu od uobičajenih vojvođanskih narodnih svetkovina. Kao što je pre nekoliko godina napadao i pretio organizatorima Kobasicijade, ove godine je poseban pik odlučio da ima ka pihtijama.

Nakon što je prvo crkveni odbor u Rumenci pripretio organizatorima Pihtijade da ta svetkovina „sablažnjava” vernike, koji se „duhovno pripremaju za svetu tajnu pričešća i treba da miruju”, utisak je dodatno pojačao na krajnje sumanut način sam Bulović. Zapretio je organizatorima da će tokom održavanja Pihtijade, „paganske manifestacije”, kapije porte hrama biti zatvorene, a sa zvonika će se svakih pola sata oglašavati mrtvačko zvono. Sve članove Upravnog odbora svetkovine će anatemisati (isključiti iz crkve), sveštenik im neće dolaziti u domove, a jedino će smeti da krste decu, koja „nisu kriva za greh i ludost roditelja.”

Na veliku žalost, ovo verbalno zlostavljanje i zastrašivanje Rumenčana je urodilo plodom, pa su organizatori nažalost odustali od svetkovine, zaplašeni možda manje besmislenim bajalicama ovog lošeg čarobnjaka, koliko problemima u svakodnevnom životu, koji potiču iz tragično velikog i jezivo štetnog uticaja SPC na prilike u našoj zemlji.

Zanima nas ipak, kao racionalne i ozbiljne ljude, kako to da se gospodin Bulović nijednom nije oglasio zbog pedofilije u SPC, koja se dešava bez obzira na dane posta, godišnja doba, crvena slova i mesečeve mene?

Napokon, kako je Bulović obećao anatemisanje, tj. isključenje iz crkve onima koji jedu pihtije u vreme posta, a naše udruženje već godinama pokušava za naše članove koji su nasilno, kao deca kršteni, da izdejstvuje brisanje iz crkvenih knjiga, imamo za Bulovića predlog – Mi ćemo da jedemo pihtije, a on da nas anatemiše.

Ako uz to želi da u ponudu uključi i mrtvačka zvona, mi smo spremni da mu na taj plezir odgovorimo očitavanjem Njutnovih zakona, pravila genetskog nasleđivanja i osmotskih formula, da ne ispadne da nismo voljni da uzvratimo čast i da mi njega malkice plašimo, onim pred čim su njegove bajalice i dogme nemoćne – naukom.

Za razliku od njegovih besmislenih bajalica, iz našeg čitanja naučnih znanja, može i on da se okoristi, tj. nešto da nauči.

Rumenčanima bismo savetovali da ubuduće ne dopuste sebi da budu naivne žrtve Bulovićeve poslovične mrzovolje, mizantropije i lične bahatosti, već da žive svoje živote tako da u njima pronalaze i koriste sva lepa i razumna zadovoljstva, koja u današnja, često teška vremena mogu sebi priuštiti. Ko posti i ne želi da se raduje, ne mora da dođe.

Ateisti Srbije,
Razum!

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista u Srbiji i jedino udruženje koje se aktivno bori protiv klerikalizacije društva i unižavanja sekularnosti u njemu, oglašava se povodom aktuelnih političkih procesa i njihovih posledica na šire društvene odnose.

Kao nevladina i nestranačka organizacija, tokom prethodnih sedam godina postojanja, u mnogo, čak previše navrata smo se susretali sa situacijama u kojima je kršen Ustav Republike Srbije, pre svega u vezi pitanja sekularnosti, odnosno svetovnosti. Listom, naš najveći protivnik u tom pogledu nije bila nijedna verska zajednica u Srbiji, već upravo vlast naše države. Političke elite na vlasti, beskrupulozno su godinama kršile postulate našeg najvišeg pravnog akta, gazeći civilizacijske principe sekularnosti i vraćajući našu državu u vremena srednjevekovne povezanosti sa crkvom.

U moru takvih dešavanja, bilo je gotovo nemoguće pronaći makar i jedan pozitivni primer, ili makar inicijativu za umanjivanje uticaja crkava, odnosno pre svega Srpske pravoslavne crkve (SPC), najveće verske zajednice, na politička, društvena, ekonomska i obrazovna pitanja naše države.

Godinama, delovalo je nemoguće da od bilo kog državnog funkcionera čujemo nešto poput:

„Srpska pravoslavna crkva je u korenu naše države i deo je tradicije i narodnih običaja. Granica je ustavno razgraničenje crkve i države i jasno odredjenje Srbije kao sekularne države. To znači da se crkve ne smeju mešati u rad i odlučivanje državnih organa, a posebno ne stavljati se iznad njih. Kao predsednik, neću koketirati s klerom, uvažavaću SPC i druge crkve i verske zajednice, a verska prava svakog stanovnika Srbije ću ravnopravno, prema zakonu poštovati.”

Danas, dok u Republici Srbiji traje kampanja kandidata za predsednika Srbije, ova izjava je izolovani, jedinstveni primer zalaganja za Ustav naše države. Taj jedini, jedinstveni primer zalaganja za ustavne norme, dolazi od Saše Jankovića, nestranačkog kandidata za predsednika Srbije.

Iako naše udruženje neće nikada odstupiti od svog nestranačkog i svakako nevladinog delovanja, osećamo obavezu i snažnu potrebu da podržimo gospodina Jankovića, iz mnogo razloga koji spadaju u ljudsku, moralnu valjanost i postojanost, a gde je i poštovanje Ustava, najvišeg pravnog akta naše zemlje.

Ne želeći da pozivamo bilo koga, pa ni naše članove da na naš nagovor glasaju za bilo koga, pa ni za gospodina Jankovića, zadržavamo pravo da istaknemo ovaj pozitivni, retki, dragoceni primer, koji nismo bili u prilici da uočimo kod bilo kog kandidata, funkcionera, državnika Srbije ni od 2009., od kada naše udruženje postoji, ali ni u godinama pre toga.

Gospodin Janković će, bez obzira na ishod predstojećih izbora, imati podršku, pažnju i zahvalnost našeg udruženja za ovaj jasni i hrabri stav, koji je u našem javnom diskursu retkost, a često i potpuna blasfemija.

Želimo da i drugi kandidati za predsednika države, ali i svi ostali funkcioneri, državni službenici i činioci u organima vlasti, prihvate napokon ustavne principe, civilizacijske tekovine i ponašanje i okrenu se savremenom pristupu pitanjima države i religije, na korist čitavog društva.

Za bolje sutra.

Ateisti Srbije.
Razum!