Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista u Srbiji i jedino udruženje koje se aktivno bori protiv klerikalizacije društva i unižavanja sekularnosti u njemu, reaguje na pojavu jednog zanimljivog poslovnog fenomena u Republici Srbiji.

Naime, do sada smo za pojam poreskog raja ili utočišta (eng. Tax haven) čuli samo onda kada je u medijima bilo reči o mutnim finansijskim transakcijama, kojima su bogataši i prevaranti, svoju imovinu i novac sklanjali od oporezivanja u strane, egzotične zemlje. Poreski raj je tako postao sinonim za utaju poreza i izbegavanje obaveza. Ipak, ni u snu nismo mogli pretpostaviti da će i Srbija na izvestan način postati takvo mesto, doduše rezervisano samo za jednu, paraposlovnu grupaciju građana te iste Srbije.

Do ovog zaključka smo došli kada smo informisani da Srpska pravoslavna crkva (SPC), neće, sopstvenom odlukom, da plaća porez svojoj državi, Republici Srbiji, a na imovinu koju poseduje, mimo hramova koji su inače kao objekti neophodni za obavljanje verskih poslova takođe izuzeti od poreza.

Trenutni čelnik SPC, rukovodilac njenih poslovnih delatnosti i suštinski glavni menadžer, Miroslav Gavrilović, poznat među vernicima SPC i kao patrijarh Irinej, obavestio je javnost da SPC neće plaćati nikakav porez na imovinu, sve dok joj ne bude restitucijom vraćena sva imovina koju potražuje.

Podsetićemo, SPC ne potražuje nijedan hram ili verski objekat, već isključivo poslovne objekte i nekretnine, dakle nepokretnosti namenjene sticanju dobiti, a ne bogosluženjima. Podsetićemo i na to da je do sada SPC vraćeno 52871 hektara zemljišta (72,78% potraživanog) i 47433 m2 nekretnina (24,78% potraživanog). Među vraćenim nekretninama su i one na ekskluzivnim lokacijama, poput prostora u Bulevaru kralja Aleksandra br. 17 (nekadašnji JAT, Simpo, itd.) i „dvorišna“ zgrada, stanovi i poslovni prostori u Bulevaru kralja Aleksandra br. 20 u Beogradu, poslovni prostori na Terazijama 22, zatim 13 stanova u zgradi na Studentskom trgu u Beogradu, potom poslovna zgrada u ul. Zmaj Jovinoj br. 4, u Novom Sadu. SPC je vraćena i zgrada „Preparandija“ u Somboru, kao i četiri poslovne zgrade u Sremskim Karlovcima i zgrada u Kraljevu, a vraćena je i slika „Portret Mihajla Pupina“, rad Uroša Predića.

Odbijanjem plaćanja poreza na imovinu koju već poseduje, SPC sebe ponovo stavlja u poziciju institucije koja je iznad države, njenih zakona i propisa, ali i iznad građana, među njima i vernika. Naime, osim što ima privilegovanu poziciju i prioritet u procesu restitucije, SPC prihoduje i značajan novac iz budžeta Republike Srbije, koji ona, za razliku od svih nas, ne puni. Mi građani, plaćamo SPC oko 8 miliona evra svake godine, po budžetskoj liniji 481, kao nevladinoj organizaciji. Takođe, SPC godišnje od svojih neoporezovanih poslova, prihoduje blizu 150 miliona evra, gradi hotele, turističke objekte i pansione, za koje ne plaća nikakve poreske dažbine. Novac koji uzima vernicima, uobičajenim, svakako nefiskalizovanim i nigde ozvaničenim „naknadama” za krštenja, venčanja i sahrane, nepoznat je i poreski takođe nevidljiv. Od doplatnih markica za svoj Skadar na Bojani, poznatiji kao Hram Sv. Save na Vračaru, do sada je prihodovala više miliona evra, od nas otetog novca.

A opet, nema nameru da plati porez na imovinu koju poseduje i koristi. Uzima, a društvu ne vraća nikako osim bahatošću i nasiljem nad zakonom.

Svako od nas, kao običan građanin, ukoliko bi se drznuo da ne plaća porez na imovinu, vrlo brzo bi osetio svu oštrinu zakona i propisa. Dug bi bio prisilno naplaćen, razrezala bi se kazna i niko i ništa nas ne bi moglo zaštititi od propisa koji bi trebalo zaista da važi podjednako za sve, za one koji koriste svu svoju imovinu, ali i za one koji koriste njen deo, dok na drugi čekaju, restitucijom.

Propisi, kako vidimo, ne važe podjednako za sve. SPC, interesna grupa sveštenika ogrezlih u bogatstvo, bahatost i nezaslužene, zloupotrebljene privilegije, izuzeta je od zakona. Kao i mnogo puta do sada, ponovićemo da je tu manja krivica same SPC, koja ima svako pravo da pokuša da se stavi iznad zakona, koliko je krivica do države, koja dopušta da ta koruptivna, koristoljubiva organizacija, ostane iznad zakona, paradržavno i parafiskalno.

Dok decu lečimo SMS-ovima, dok nemamo mokre čvorove u školama u unutrašnjosti, dok narodne kuhinje nemaju dovoljno hleba za sve više sirotinje, država dopušta da SPC otvoreno, javno i bez zadrške, odbija da podmiri osnovnu obavezu, koja čini temelj funkcionisanja države. Ismevajući propise i nipodaštavajući državu, SPC sama određuje šta od zakona želi da prihvati i u kom obimu. Ono što im se ne sviđa, samo će zanemariti, svesni toga da ih sistem prinude, koji država ima, neće ni na koji način usloviti. Naviknuti da ne odgovaraju ni za krivična dela zloupotrebe dece, ni za saobraćajne prekršaje, ni za neplaćanje komunalnih troškova, odlučili su da ne moraju plaćati ni porez na nekretnine i poslovne objekte koje poseduju. Zamislite koliko novca SPC utajuje poreski, neplaćanjem poreza na desetine hiljada hektara zemljišta i nekretnina u gradovima.

A država ćuti, trenirajući u isti mah poresku disciplinu na nama, običnim građanima, karikirajući sebe i sam pojam države. Dok u isto vreme promoviše kampanju „Porez plati da ti se dobrim vrati”, država dozvoljava da za SPC i dalje traje kampanja „Porez ne plati, ali iz budžeta dobro zahvati”.

Tražimo zato, odlučno i jasno, da država preko sistema finansijske kontrole i prinude, privede i SPC obavezama koje važe za sve nas. Zahtevamo da u našem siromašnom društvu, ne dozvoli da ova, tako nezasluženo privilegovana kasta iluzionista, nastavi sa iživljavanjem i uskraćivanjem budžetskih sredstava svima nama, dok ih ona za sebe nemilice troši.

Država počiva na nama, građanima. Iz nas i od nas dobija svoj legitimitet i svoje temelje postojanja. Nema zato pravo da nam se izruguje na ovakav način, ignorisanjem ovog bezočnog ponašanja SPC. Nema pravo da ćuti i okreće glavu na drugu stranu, morališući nama, običnim građanima o potrebi plaćanja dažbina, dok poklanja i prećutkuje ogromne, silne novce organizaciji zasnovanoj na obmani, zelenašenju i zloupotrebama.

Uvedite red. Zaštitite pravo i pravdu. Ukinite bezakonje.

Odmah.

UO Udruženja „Ateisti Srbije”

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista u Srbiji i jedino udruženje koje se aktivno bori protiv klerikalizacije društva i unižavanja sekularnosti u njemu, želi da se obrati javnosti, u vezi sa incidentom u beogradskoj Osnovnoj školi „Vojvoda Mišić”.

Kao što se već moglo čuti i pročitati u medijima, u ovoj školi je, kao nažalost i u mnogim drugim školama u našoj državi, uobičajeno da se verski praznik Srpske pravoslavne crkve (SPC), Sveti Sava, proslavlja verskim obredom koji obavlja neko od sveštenika. Podsetićemo još jednom na to da je sasvim protivno Ustavu Republike Srbije (član 11.), kao i civilizacijskim tekovinama savremenog sveta, utemeljenim još u Prosvetiteljstvu, da se verski obredi ma koje verske zajednice nameću deci u školama, posebno u makar nominalno sekularnim, svetovnim društvima. Da stvari budu gore, kako smo svi obavešteni, u ovom slučaju je od dece dva razreda, proglašene za bizarne „domaćine slave”, traženo da donesu po sto dinara, da bi sveštenik SPC bio plaćen.

Zanemarujući čak i elementarna učenja o skromnosti, koja navodno propagira i SPC, ostajemo zaprepašćeni time da se, uz flagrantno kršenje Ustava, sada u javnoj, državnoj osnovnoj školi, legitimizuje i primitivna praksa žickanja novca, uvrežena među sveštenstvom SPC. Uobičajeno „daj koliko daš, ali niko ne daje manje od…”, koje je svakodnevna pojava pri verskim obredima SPC, sada se maligno širi i na decu, maloletnike, od kojih se očekuje da finansiraju sveštenika SPC, pripadnika povlašćene kaste u srpskom društvu. Kao da nije dosta to što SPC ne plaća porez i ne puni budžet države, kao da nije dosta to što iz tog istog budžeta prihoduju oko 8 miliona evra godišnje samo na račun toga što su crkva, sada bi da reketiraju i decu. Oni kojima mi, redovni i obavezni punjači budžeta, plaćamo penziono i zdravstveno osiguranje, sada bi da se još snažnije obruše na jednu od svojih omiljenih meta, decu.

Uz zadovoljstvo što se ovim povodom ipak oglasilo i Ministarstvo prosvete, ističemo i da reakcija tog ministarstva nije adekvatna situaciji, kao i štetnom i štetočinskom trendu. Osim nezadovoljstva samim činom žickanja novca od dece, a za sveštenika privilegovane crkve, ministarstvo nije učinilo ništa da stane na put štetnoj i primitivnoj pojavi uvođenja verskih obreda u škole. Štaviše, ministarstvo se složilo sa verskim obredima, ali ne i sa plaćanjem sveštenika, bez prethodne saglasnosti službi ministarstva. Stiče se utisak da je ovo prostačko zavlačenje prstiju u džepove đaka, sprečeno samo zgražavanjem javnosti, a ne zbog odlučne akcije ministarstva.

Smatramo skandaloznim to što država, oličena u Ministarstvu prosvete i resornom ministru Šarčeviću, zapravo podržava uvođenje primitivnih, štetnih, sa prosvetom i obrazovanjem nespojivih vradžbina i mađijanja, u institucije koje i morale biti hramovi znanja i kritičke misli, a ne dogmi i bajalica.

Zahtevamo zato od Ministarstva prosvete i od nadležnog ministra, da smesta okončaju ovu štetnu praksu, ne samo u Osnovnoj školi „Vojvoda Mišić”, već u čitavom prosvetnom sistemu. Deo obaveza prosvetnih radnika je i da vaspitaju decu, uz učenje i obrazovanje mladih umova. Taj zadatak, jedan od najodgovornijih u svakom savremenom društvu, potpuno je omalovažen i obesmišljen, dovođenjem sveštenika, simbola dogmi, neznanja, korupcije i zelenašenja u javne škole. Taj zadatak je u potpunosti uništen, onda kada se dopusti da se deca reketiraju, za potrebe dodatnog neoporezovanog bogaćenja povlašćene, od zakona i morala izuzete grupacije građana ove navodno svetovne države.

Sprečite to, gospodine Šarčeviću. Stanite na put zaglupljivanju dece i obesmišljavanju školstva. Ostavite pozitivan trag i ostanite upamćeni kao čovek koji stoji na braniku obrazovanja, prosvete i nauke, a protiv mraka dogmatskih izmišjotina i besmislenih, a skupih bajanja sveštenika.

Zaštitite Vuka, Dositeja, Orfelina i decu kojoj bi morali biti uzori, od brutalnih nasrtaja zelenaša i lihvara u mantijama.

Učinite to. Ispravite makar deo zla načinjenog deci, jer već je kasno za sprečavanje štete. Sada je moguće samo je umanjiti.

UO Udruženja „Ateisti Srbije”.

Izvor Blic: ĐACI PLAĆAJU POPA ZA ŠKOLSKU SLAVU Od učenika traženo po 100 dinara za dolazak sveštenika!
Izvor RTS: Sveštenik ipak bez đačkog dinara, polemika direktorke i ministra

Slađana Ž. Jelić, direktorka
Osnovna škola „Radomir Lazić”
Azanja

Poštovana gospođo Lazić,

Sa iskrenim uznemirenjem smo pročitali vest da je u Vašoj osnovnoj školi, 2. Septembra ove godine, došlo do brutalnog kršenja Ustava i zakona Republike Srbije, te sprovođenja verskih obreda u vreme nastave, uz prisustvo svih zaposlenih i učenika. Kako smo mogli pročitati na sajtu Vaše škole, ali i u sredstvima javnog informisanja, u pitanju je tradicionalna pojava, gde se nakon početka nastave, kolektivno odlazi na „moleban” u mesni hram, odnosno crkvu Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Iz vesti koju ste objavili, saznajemo da su se parohijski sveštenici, zajedno sa nastavnim i tehničkim osobljem, ali i đacima, molili hrišćanskom bogu za učenike i nastavnike, za potrebe omogućavanja savladavanja gradiva. Takođe, saznajemo da su deca, tokom ovog sistematskog i drastičnog ugrožavanja njihovih prava, primorana i da ljube jednu od ikona u pomenutoj crkvi, što ima i higijenske, odnosno zdravstvene implikacije, osim što je primoravanje dece na učešće u verskom obredu SPC.

Iz dostupnih informacija, saznajemo da se kršenje Ustava i zakona nastavilo i u prostoru same škole, organizovanjem molitve u njoj, što je drastičan primer uvođenja verskih obreda u institucije javne, državne škole. Takođe, kako sa sajta Vaše škole možemo da vidimo, praksa uvođenja verskih obreda je redovna, posvećena obredima jedne verske zajednice, SPC.

Kako smatramo da je čitav verski obred, u vreme predviđeno za nastavu i uz učešće đaka, flagrantno kršenje njihovih prava, zagarantovanih Konvencijom o pravima deteta (UNICEF), kao i odredaba Ustava Republike Srbije (član 11.), zahtevamo od Vas sledeće informacije od javnog značaja:

Da li je tražena i dobijena pojedinačna i poimenična saglasnost roditelja sve dece koja su vođena na gorepomenuti verski obred i na koji način je saglasnost zvanično dokumentovana?
Na koji način su zvanično i dokumentovano opravdani časovi koji su izgubljeni odlaskom na verski obred?
Da li je neko od zaposlenih ili učenika, ili pak njihovih roditelja, odbio da prisustvuje verskom obredu?

U slučaju da nam tražene informacije ne dostavite, bićemo prinuđeni da se obratimo kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u cilju prikupljanja informacija o ovom kršenju Ustava Republike Srbije i narušavanja elementarnih prava dece.

Sa poštovanjem,
UO Udruženja „Ateisti Srbije”

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista u Srbiji i jedino udruženje koje se aktivno bori protiv klerikalizacije društva i unižavanja sekularnosti u njemu, sa žaljenjem konstatuje da se Akademija 28, u potpunosti oglušila o naš poziv od 1. septembra ove godine.

Da podsetimo, tada smo tražili da otkažu skup antisemitske, homofobne i klerofašističke grupacije, koju predvodi zliotski „episkop” izvesne „Srpske istinske pravoslavne crkve” (SIPC), Nemanja Stanković, poznat pod pseudonimom „Akakije Utešiteljevski”.

Na veliku žalost i na sramotu ove institucije, Akademija 28 nas nije ni udostojila odgovora, a kamoli otkazala antisemitski, homofobni i klerofašistički skup, dopustivši sebi da učestvuje u događajima koji po svojoj prirodi podsećaju na opskurna nacistička okupljanja u minhenskim pivnicama od pre stotinak godina.

Okupljanje primitivnih, agresivnih i nasilnih verskih fanatika je održano u subotu, 3. septembra, a da nije reagovala ni Akademija 28, kao ni organi reda.

Pozivamo nadležne da pravovremeno reaguju na ovakve događaje i saseku ih u korenu.

Pozivamo policijske i sudske organe da reaguju i procesuiraju promotere antisemitizma, homofobije, klerofašizma i svakovrsnog kršenja ljudskih prava.

Pozivamo Akademiju 28 i njenog direktora, gospodina Milana Purića, da javnosti upute izvinjenje zbog učešća u promociji ideja koje pripadaju mračnim vremenima i ponoru ljudskosti i civilizovanosti.

UO Udruženja „Ateisti Srbije”

Milan Purić, direktor
AKADEMIJA 28,
Nemanjina 28,
Beograd

Poštovani gospodine Puriću,

U proteklim danima, na više mesta u Beogradu, izlepljeni su plakati kojima izvesna Srpska istinska pravoslavna crkva (SIPC), poziva na „predavanje” na temu „Demokratska i boljševička seksualna revolucija, međunarodna jevrejska zavera i hrišćanska reakcija”. To „predavanje” planira da održi Nemanja Stanković, u krugu svojih sledbenika poznat i kao Akakije Utešiteljevski, „episkop resavsko-šumadijski i svesrpski“, u Vašoj ustanovi, u subotu 3. septembra ove godine.

Sa plakata saznajemo i to da je namera pomenutog Stankovića da govorom mržnje, svojstvenim radikalnim vernicima, napada LGBT populaciju i širi antisemitizam. Kako smo uvereni da se organizacija ovog događaja nije mogla dogoditi sama od sebe, tj. bez toga da ste Vi i ustanova na čijem ste čelu obavešteni, nadamo se da ste svesni preuzimanja dela odgovornosti za ono što bi pomenuti Stanković i pripadnici njegove organizacije govorili. Podsetili bismo Vas i na to da je pomenuti radikalizovani monah, bio organizator i takozvanog „Svetolazarevog pravoslavnog kampa“, u kojem su deca nosila uniforme i učena su da pucaju iz pušaka, kao i na to da ima dugu istoriju agresivnog ponašanja, odnosno pravoslavnog zilotizma.

Smatramo, ne samo kao Udruženje „Ateisti Srbije”, već pre svega kao zabrinuti i odgovorni građani, da je nedopustivo promovisanje primitivnih, agresivnih, šovinističkih i diskriminatornih ideja u javnosti. Stoga smatramo nedopustivim i to da se pomenutom Stankoviću i njegovoj grupaciji, omogućava da korišćenjem prostora Vaše ustanove, širi govor mržnje i dogmatskim pristupom, odnosno neznanjem pretočenim u mržnju, napada LGBT populaciju i širi antisemitizam.

Očekujemo da najavljeni događaj otkažete i pokažete da je eventualna zarada od izdavanja prostora, manje važna od elementarnog poštenja, ljudskog morala i odbijanja promovisanja mržnje i nasilja.

U uverenju da naš apel neće ostati bez odgovora,

Sa poštovanjem,

UO Udruženja „Ateisti Srbije”

Izvor Politika: “Šamar srpskoj nauci i obrazovanju”

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista u Srbiji i jedino udruženje koje se aktivno bori protiv klerikalizacije društva i unižavanja sekularnosti u njemu, želi ovom prilikom da pruži bezrezervnu podršku akademiku Dušanu Teodoroviću, predsedniku Odbora SANU za visoko obrazovanje.

Akademik Teodorović je jedan od retkih intelektualaca u današnjoj Srbiji, a svakako i u samoj SANU, koji ima hrabrosti i snage da se bori sa vetrenjačama unižavanja akademskih znanja i zvanja. On je naime jedini predstavnik SANU, koji je otvoreno kritikovao upitne načine dobijanja visokoškolskih, čak doktorskih zvanja, čelnika sadašnje vlasti.

Jedini je predstavnik SANU, koji argumentovano, odlučno i snažno, brani dostojanstvo visokog obrazovanja, kritikom postavljenja doskorašnjeg glavnog muftije Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, Muamera Zukorlića, na mesto predsednika skupštinskog odbora za nauku, obrazovanje, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Uz čitavu racionalnu javnost, koja je zgrožena ovim skandaloznim, političkim i koristoljubivim postavljenjem, dragoceno je to što i jedan istaknuti i uvaženi predstavnik SANU, reaguje.

Udruženje „Ateisti Srbije”, iskazuje mu punu podršku, ali i zahvalnost za napore koje ulaže u očuvanje odavno narušenog ugleda akademske i naučne zajednice u Srbiji. U isto vreme, mi takođe odlučno protestujemo protiv postavljenja gospodina Zukorlića na odgovorno mesto, na kom, iako naučno ništavan i obrazovno neadekvatan, on treba da odlučuje o naučnom napretku Srbije. Njegovo postavljenje smatramo užasnom uvredom za sve naučnike u Srbiji i način da budu dodatno poniženi i obesmišljeni. Postavljanje čoveka, čije školovanje za svoju suštinu ima negiranje nauke i promociju dogmi, primitivizma, neznanja i pokornosti pustinjskim kultovima, šamar je svakom naučniku i svakome ko bi i pomislio da se naukom bavi u Srbiji.

I zato, pozivamo državne organe, a pre svega trenutno najjaču parlamentarnu grupaciju, da skine ovu užasavajuću ljagu i sramotu sa Skupštine i sa Srbije uopšte. Tražimo da pod hitno na mesto predsednika skupštinskog odbora za nauku, obrazovanje, tehnološki razvoj i informatičko društvo postave neku prikladniju osobu, a sa njenog mesta uklone ovog školovanog prodavca štetočinskih iluzija i mraka najgorih dogmi.

Neprihvatljivo je da o nauci odlučuje neko ko smatra da je čovek nastao božanskim uduvavanjem života u prašinu, neko ko smatra da nebo nad Zemljom drže stubovi, da su zvezde projektili za gađanje đavola, da je svemir geocentričan, Mesec svetiljka, Sunce pljosnata ploča, Zemlja pljosnata i nastala pre zvezda, da grad pada sa nebeskih planina, grom je delo anđela, kao i čitav niz drugih nenaučnih besmislica.

Sprečite to, zahtevamo u ime budućnosti naše države i njenog mesta među razvijenim nacijama!

Za razvoj nauke, za savremeno obrazovanje, za snažan tehnološki razvoj i za osnaženo informatičko društvo!

Podrška akademiku Teodoroviću!

Ateisti Srbije!
Razum!

Izvor Telegraf: “PROKLINJEM ŽENU KOJA JE HTELA ABORTUS”: Teške reči sveštenika SPC posle afere u bolnici u Smederevskoj Palanci

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista u Srbiji i jedino udruženje koje se aktivno bori protiv klerikalizacije društva i unižavanja sekularnosti u njemu, sa užasavanjem reaguje na informaciju o uskraćivanju medicinski izuzetno opravdanog prekida trudnoće, pacijentkinji Zagi Stankić, u bolnici „Stefan Visoki” u Smederevskoj Palanci.

Ne samo da su lekari pogazili svoju lekarsku zakletvu i obavezu, već su direktno prekršili niz zakona i Ustav Republike Srbije, pozivajući se na to da prekide trudnoće ne rade na „crveno slovo”, tj. na verske praznike Srpske pravoslavne crkve (SPC). Izostanak hitne reakcije nadležnih, samo uvećava osećaj mučnine i nezadovoljstva zbog ovako čudovišne zloupotrebe prava pacijenata.

Da stvari budu gore, pokazalo se da ovi lekari, koji su sramota časne profesije kojoj eto pripadaju, ne samo da nisu usamljeni u svom primitivizmu, već da uistinu dele stavove i mišljenja koja propagiraju neki sveštenici SPC. Naime, protojerej-stavrofor, dakle viši sveštenik SPC, Zarije Zarić, u potpunosti je podržao ove sramne lekare i uz to, javno, na televiziji, bacio anatemu na sve žene koje se usude na abotrus. Ne ulazeći u to koliko je besmisleno pretiti čarolijama i crnom magijom racionalnim ljudima, smatramo gnusnim ovo javno ponižavanje žena i vređanje njihove ljudskosti i prava na donošenje odluka o svom telu. Ne postoje druge reči za Zarićev izliv primitivnog gneva i za njegove reči – „Prokleta bila ako ona bude optuživala lekare! Ja je proklinjem! Da ona njih optuži što nisu hteli na praznik da to urade! Pa imaju i oni u sebi pravoslavlje, Bog ih blagoslovio! Njoj nek Bog oprosti i da pameti da to više nikad ne uradi. To što je ona tražila, to je čedoubistvo! Ona hoće da ubije nevin plod i svaka čast tome lekaru koji ju je odbio”.

Podsetili bismo javnost i na to da, iako je prekid trudnoće u Srbiji regulisan zakonom, po pravilima struke i savremenim svetskim standardima, o tome da li će nekoj pacijentkinji biti urađen abortus, neretko odlučuju i sveštenici. To nije slučaj samo u referentnoj, najvećoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji, u Kliničkom centru Srbije, već u svakoj etičkoj komisiji sedi i sveštenik SPC. Predstavnika, recimo feministkinja, dabome nema.

Obavezni smo da javnost podsetimo i na to da ista ta crkva, SPC, kontracepciju takođe smatra abortogenim sredstvom, odnosno nečim lošim, premda to svoje nazadno, štetočinsko mišljenje ne iznose previše i prečesto javno. U isto vreme ne zaboravimo, u pitanju je verska zajednica, čiji sveštenici neretko, za odgovarajuću novčanu nadoknadu, prelaze preko sopstvenih kanona i izvijaju pravila do besmisla, sve uz „valja se” i uz potpunu nezainteresovanost države za sistematsko varanje i ponižavanje građana. Retki su primeri ponašanja koje odstupa od ovakvog užasnog obrasca. Ipak, ne mislimo da su svi sveštenici nemoralni i primitivni kao gospodin Zarić, pa bismo se javno zahvalili Dimitriju Kaleziću, protojereju-stavroforu i profesoru u penziji Bogoslovskog fakulteta, koji je, za sada jedini od sveštenika SPC, javno osudio kriminalno ponašanje lekara.

Ponašanje značajnog broja sveštenika, posvećenika jedne primitivne i anahrone škole mizoginije i ponižavanja, ne čudi nas. Ono što nas čudi i skandalizuje je to da u XXI stoleću, među lekarima u Srbiji ima i dalje onih koji će svoja privatna sujeverja, pretpostaviti etici, ljudskosti ili makar zakonu.

Zato insistiramo na brzoj i efikasnoj reakciji nadležnih. Zahtevamo hitno kažnjavanje svih umešanih lekara i osoblja, kao i izvinjenje oštećenoj pacijentkinji. Tražimo i hitno sklanjanje sveštenika i drugih nestručnih i neobrazovanih osoba, iz etičkih komisija i svih mesta sa kojih mogu svojim neukim, štetnim i primitivnim odlukama da ugrožavaju ne samo ljudska prava, već i zdravlje pacijenata. Nedopustivo je i neprihvatljivo da o pitanjima seksualnosti, trudnoće i prekida iste, odluke donose oni koji su se obavezali na celibat i nezasnivanje porodice. Nemoralno je i na mnogo načina sumanuto, da moralne lekcije dele predstavnici verske zajednice opterećene pedofilijom, seksualno-pervertiranim ponašanjem sveštenstva i bahatim bogaćenjem.

I zato, pozivamo vlast – Zaštitite građane, obuzdajte primitivce, neznalice i mrzitelje žena!

Potvrdite da smo u XXI, a ne u XI stoleću!

Podržite ljudska prava!

Ateisti Srbije,
Razum!

Izvor: Ministarstvo Finansija Republike Srbije: Uredba o izdavanju doplatne poštanske marke “Izgradnja spomen-hrama svetog save” (original)

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista u Srbiji i jedino udruženje koje se aktivno bori protiv klerikalizacije društva i unižavanja sekularnosti u njemu, sa ogorčenjem reaguje na nastavak štetne, protivustavne i protivzakonite prakse nasilnog oduzimanja novca od građana, za potrebe izgradnje Hrama Svetog Save. Ne samo što će se i ove godine, u periodu od 15. juna, pa sve do 31. avgusta, u poštama Srbije naplaćivati obavezna doplatna markica za ovaj hram Srpske pravoslavne crkve (SPC), odštampana u tiražu od čak 7,6 miliona komada, već je tekst obrazloženja, koji se nalazi na sajtu Ministarstva finansija, u najmanju ruku neistinit, tendenciozan, na momente šovinistički i svakako diskriminatoran.

Naime, u razlozima za donošenje Uredbe Vlade Srbije, već na samom početku se iznosi flagrantna neistina, tvrdnjom da se pomenuti objekat SPC, podiže na mestu na kom su pre pet vekova spaljene mošti Rastka Nemanjića, alijas Svetog Save. Neuki pisac ovog objašnjenja, ne zna nažalost da su zemni ostaci pomenutog Nemanjića, spaljeni na Tašmajdanu, a da je današnji vračarski plato u to vreme bio divlji, neuređeni prostor, daleko izvan zidina grada. Takođe, u istoj rečenici se iznosi jedna još katastrofalnija i dalekosežno štetnija neistina, ona da je Rastko Nemanjić bio prvi prosvetitelj. Ne samo da nije bio prosvetitelj, već je bio predstavnik upravo dogmatskog načina razmišljanja, koji je istinske prosvetitelje udaljio trajno od crkvenih učenja i okretao ka humanizmu, još jednom pojmu nespojivom sa ovim, nesumnjivo veštim i pragmatičnim političarem, diplomatom i istrebiteljem Bogumila tadašnje srpske države.

I u nastavku ovog patetičnog objašnjenja jedne nerazumne odluke, nastavlja se sa romantizovanim tvrdnjama, bez utemeljenja u stvarnosti i u činjenicama. Navodi se tako da je Hilandar, središnje mesto duhovne potrage pomenutog Nemanjića, sve do XVIII stoleća bilo i „najveća srpska škola“, kao i „rasadnik prosvete“. Ne umanjujući nijednog trenutka značaj manastira u opismenjavanju pojedinih sveštenika, krajnje je pretenciozno nazvati ga rasadnikom prosvete, onda kada se zna da je i to, ograničeno opismenjavanje, bilo rezervisano samo za pojedince i samo u meri, ne prosvete, već dogmatskog izučavanja verskih spisa. Pisac obrazloženja, da je želeo da bude iskren, a ne tendenciozan, mogao je napisati da su manastiri mogli da budu, možda, preteče školstva, taman onako kako su srednjevekovni vidari sa svojim pijavicama, bili preteče savremene medicine.

Autor dalje kaže da je Rastko Nemanjić u Srbiji podizao i mnoge škole. U vremenu u kom u čitavom civilizovanom svetu ne postoji ma kakvo organizovano podizanje škola, tragikomično je govoriti o podizanju „mnogih škola“ u Srbiji. Gde su bile te škole? Ko su bili učitelji? Ko su bili đaci? Onda kada je feudalni društveni poredak, jasno razdvajao vlastelu, i samu neobrazovanu i često nepismenu, od kmetova i sebara, potpuno neobrazovanih i apsolutno nepismenih, neverovatno je, gotovo magično, zamišljati nekakvo podizanje škola. I premda razumemo potrebu autora da po svaku cenu, na silu od Rastka Nemanjića načini prosvetitelja, činjenice uporno, jasno i nepokolebljivo govore protiv te izmišljotine.

Prve škole u Srbiji, podizao je Dositej (Dimitrije) Obradović, istinski prosvetitelj, vekovima kasnije. O manastirskim školama dovoljno govori i to što je iako i sam nepismen, otac velikog srpskog prosvetitelja i reformatora jezika, Vuka Stefanovića Karadžića, sina odveo iz manastira Tronoša, upravo zato što nisu želeli da ga uče slovima, već je mogao samo da napasa ovce.

Navodi autor i to da se u svim školama u Republici Srbiji, u slavu na Rastka Nemanjića, svakog 27. januara slavi „školska slava“. Navođenje još jednog neustavnog i deci nametnutog praznovanja verskih praznika SPC, obavljanih često uz obrede i sveštenike ove verske zajednice, dragoceni je podsetnik na već uvreženu tradiciju kršenja Ustava i zakona i surovog gaženja principa sekularnosti u našoj zemlji.

U nastavku, autor kaže da je zbog svih zasluga Rastka Nemanjića, hram koji mu se podiže od novca otetog od svih građana, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost ili nepripadnost, projekat od javnog interesa od najveće važnosti. Teško je razumeti koji je to javni interes u trošenju miliona evra na hram jedne verske zajednice, u zemlji u kojoj u brojnim školama deca nemaju odgovarajuća učila, grejanje ili čak mokre čvorove. Teško je shvatiti da je još jedna crkva SPC, projekat od najveće važnosti, u društvu u kom je obrazovanost na sve nižem nivou, inoformatička pismenost na evropskom začelju, a siromaštvo pravilo, a ne izuzetak.

Piše u obrazloženju i to da je pomenuti hram, objekat od istorijske i kulturne vrednosti, iako nam elementarna logika i običan, zdrav razum, govore da građevina koja je savremenik većine nas, nikako ne može da ima istorijsku i kulturnu vrednost jedne Gračanice, Studenice, Žiče, Mileševe. Nemoguće je nasilno, ovaj spomenik kiča, bahatosti i neumerenosti, zajedno sa njegovim podnim grejanjem, pretvoriti u spomenik kulture. Naprotiv, u pitanju je spomenik bahatog prostakluka, narastao na otimanju od naroda, a namenjen egoističnom uživanju sveštenstva, naviknutog na neumerenost, neukus i raskalašnost. Ako nije tako, bilo bi dragoceno, ako ne makar pošteno, da saznamo koja je to kulturna i istorijska vrednost gigantskog parohijskog doma, pored Hrama, podignutog usred središnjeg gradskog parka.

Zato je, između svega ostalog, dodatno užasavajuća tvrdnja autora ovog besmislenog napisa, da je izgradnja pomenutog hrama, sasvim u skladu sa opredeljenjem društva da se obnavlja duhovna i kulturna baština srpskog naroda. Ne sećamo se bilo kakvog društvenog konsenzusa svih građana, svih nacija i svih verskih opredeljenja i neopredeljenja, da će ova crkva, ovaj hram SPC, biti nacionalni projekat svih nas, a kamoli toga da će on na bilo koji način biti simbol kulturne obnove srpskog naroda. Kultura se obnavlja obrazovanjem i kulturnim stvaralaštvom, a ne pozlaćenim lusterima, preskupim mermerom i podnim grejanjem crkava.

Zanemarivši nastavak teksta, koji više priliči oglasu u kom se bogataši i skorojevići hvale veličinom svojih kuća i njihovom kič-opremljenošću, pozivamo Vladu Srbije da momentalno prestane sa ovim nasiljem nad zdravim razumom i otimačinom od ionako osiromašenih građana. 76 miliona dinara, odnosno oko 610 hiljada vera, koliko će SPC prihodovati samo od ove akcije, mogu se utrošiti mnogo bolje, korisnije, pametnije, na obnovu škola, biblioteka, pozorišta, muzeja, odnosno institucija koje zaista doprinose kulturi i prosvećivanju nacije.

Zahtevamo od Vlade Srbije da okonča ovo sumanuto rasipanje, kojim se pomaže samo jednoj verskoj zajednici, ionako oslobođenoj plaćanja poreza i doprinosa, paradržavnom entitetu izdvojenom iz budžetskih obaveza prema celom društvu, ali pijavički nakačenom na budžetska davanja.

Tražimo da Vlada Srbije prekine ovo suicidalno favorizovanje SPC, dok se na isti način, obaveznim doplatnim markicama, obolelima od raka, aktivnostima Dečije nedelje ili Crvenom krstu, obezbeđuju simbolična sredstva, gotovo preko volje, a teško bolesnu decu i dalje lečimo SMS-ovima nas, građana.

Rastko Nemanjić, istorijska je ličnost od zaista izuzetnog značaja za mladu srpsku državu tog doba. Sećanje na njega, mnogo je bolje ipak čuvati istinom o njegovim velikim političkim i diplomatskim uspesima, nego lažima, neistinama i spomenicima ličnoj sujeti sveštenstva. Time se umanjuje i onaj istiniti značaj Rastka Nemanjića a pothranjuju besmisleni i sramotni mitovi, na kojima se ne može graditi budućnost.

Pomozite građanima, onako kako vas na to obavezuju Ustav i zakoni, ali nadamo se i elementarni ljudski moral, tako što ćete pijavicu, oličenu u SPC, skinuti sa budžeta, koji sami ne pune. Ako žele da dižu hramove, neka to čine sami, ili prilozima vernika, bez nameta svima nama od strane države, odnosno vlasti.

Pomozite budućnosti Srbije, tako što ćete pokazati dovoljno odgovornosti i razuma, da silna, neverovatna sredstva koja protivustavno poklanjate SPC, preusmerite tamo gde su najpotrebnija, u decu, mlade i njihovo obrazovanje.

To je jedini kvalitetan trag koji možete ostaviti iza sebe, vredan pamćenja.

Ateisti Srbije,
Razum!

Izvor: RTS “Beograd obeležio svoju slavu Spasovdan”

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista u Srbiji i jedino udruženje koje se aktivno bori protiv klerikalizacije društva i unižavanja sekularnosti u njemu, sa razočarenjem ukazuje na nastavak kršenja Ustavnog i zakonskog principa sekularnosti u glavnom gradu Republike Srbije, Beogradu.

Naime, dana 9. juna, još jednom će građani Beograda biti prisiljeni da budu kolektivno identifikovani kao pripadnici Srpske pravoslavne crkve (SPC), a uobičajeni život radnog dana će još jednom biti sputan litijom koju sponzoriše, podržava i promoviše gradska vlast. Tog dana, u gradu se na račun i u ime svih građana, proslavlja verski praznik SPC, Spasovdan, koji je proglašen „gradskom slavom” Beograda.

Zanemarivši sav besmisao prevođenja intimnog, porodičnog praznika pripadnika SPC, na čitav jedan grad, ukazujemo još jednom da je u pitanju neustavno kršenje principa sekularnosti i diskriminacija svih onih koji nisu pripadnici SPC.

Ukazujemo i na katastrofalan diskriminatorni stav tzv. „domaćina slave”, pomoćnika gradonačelnika Beograda, Borka Milosavljevića, koji je rekao da je Spasovdan praznik koji ne poznaje etničke i verske razlike i praznik koji praznuju svi. Šokirani smo neznanjem gospodina Milosavljevića, za koga bismo očekivali da je makar elementarno informisan, te da zna da ovaj praznik SPC, nije praznik pripadnika drugih verskih zajednica, kao ni ateista. Prisiljavanje građana da se identifikuju kao pripadnici jedne verske zajednice, užasavajući je čin, za koji smo bili ubeđeni da pripada mračnoj prošlosti i nekim totalitarnim sistemima.

Da stvari budu još gore, ova iz budžeta grada, koji pune svi građani osim verskih zajednica, organizovana svetkovina, blokiraće centralne gradske saobraćajnice i ugroziti normalan život građana, tokom nekoliko časova.

Tačnije, u vremenu prolaska litije, od 10.00 do 15.00 časova, iz Knez Mihailove ulice biće uklonjeni svi pokretni objekti. Biće ukinuta i taksi stajališta u Kolarčevoj ulici i na Terazijama. Zabranjeno će biti parkiranje u ulici Admirala Geprata od Dobrinjske do Kneza Miloša i u Dobrinjskoj od Kraljice Natalije do Admirala Geprata. Na taj način, jedna od svetkovina SPC, jedne od verskih zajednica u Republici Srbiji, postaće obavezna i ograničavajuća za sve građane Beograda, što je u potpunoj suprotnosti sa Ustavom i sa zakonima naše države.

Pozivamo stoga čelnike Beograda da prestanu sa praksom neustavnog i nezakonitog finansiranja i organizovanja svetkovina SPC, verske zajednice oslobođene poreskih, budžetskih obaveza. Pozivamo ih i da ako im je već stalo da pokažu, simbolično, da Beograd ima sposobnost podizanja iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost, da na tome porade konkretno, a ne kroz beskorisne, a skupe molitve čelnika SPC. Pozivamo ih da vrate nehumano i nemoralno otuđene materinske i dečije dodatke i da se posvete poboljšanju obrazovanja beogradske dece. Pozivamo ih da novac i napore koje izdvajaju za isprazno a preskupo sujeverje na ulicama prestonioce, ulože u škole, biblioteke, učila i slanje talentovanih đaka na međunarodna takmičenja.

Samo tako, možete očekivati da Beograd bude spasen. Spasen od mraka neznanja, primitivizma, sujeverja, predrasuda i bacanja novca na beskorisne magijske rituale, koji pripadaju davnoj prošlosti čovečanstva.

Ateisti Srbije,
Razum!

Izvor: Mondo “Patrijarh: Sahraniti Teslu u Hramu svetog Save”

Udruženje „Ateisti Srbije”, jedino udruženje ateista u Srbiji i jedino udruženje koje se aktivno bori protiv klerikalizacije društva i unižavanja sekularnosti u njemu, sa razočarenjem reaguje na još jedan pokušaj zloupotrebe posmrtnih ostataka Nikole Tesle, ovaj put u režiji trenutnog predsednika države, Tomislava Nikolića.

Nikolić se, naime, susreo sa Miroslavom Gavrilovićem, sadašnjim rukovodiocem Srpske pravoslavne crkve (SPC), da bi razgovarali o obnovi Hrama Svetog Save, jednog od najvećih spomenika otimanja novca od naroda, bahatosti i kiča u savremenoj srpskoj istoriji. Na tom sastanku, na kom je Gavrilović nastupio pod pseudonimom Irinej i sa titulom patrijarha, razgovarali su i o neprekidnoj želji SPC da otuđi posmrtne ostatke velikog srpsko-američkog naučnika Nikole Tesle i da ih protivno njegovoj želji i željama njegovih naslednika, sahrani u porti svog megalomanskog spomenika besmislu.

Takođe, na sastanku je predsednik svih građana, zatražio da se još snažnije u završne radove, na zdanju koje se aktivno gradi već neverovatnih 30 godina, uključe domaći privrednici i pojedinci, s obzirom na to da se, kako on smatra, radi o obnovi simbola jedinstva i duhovnosti srpskog naroda.

Obavezni smo da predsednika države podsetimo još jednom da je po Ustavu, Republika Srbija sekularna država, u kojoj bi crkve morale biti odvojene od državnih institucija. Takođe, obavezni smo da ga podsetimo da on nije predsednik Srba, već predsednik Republike Srbije, države svih naroda koji u njoj žive. Ukoliko mu je stalo do duhovnosti, slobodan je da kao privatno lice pomaže SPC na svaki način koji smatra potrebnim. Kao predsednik, ne sme da favorizuje jednu versku zajednicu, ili jednu nacionalnu zajednicu, u odnosu na ostale.

Što se tiče posmrtnih ostataka Nikole Tesle, njima jeste mesto u hramu. Oni zato i stoje u hramu nauke, Muzeju Nikole Tesle, prema željama Teslinih naslednika.

Ukoliko je predsedniku Nikoliću već do bavljenja posmrtnim ostacima, predlažemo mu da taj neobični hobi i fascinaciju, u saradnji sa SPC otelotvori tako što će u portu Hrama Svetog Save preneti posmrtne ostatke Gojka Stojčevića, alijas patrijarha Pavla. Pomenuti je mnogo više zadužio SPC svojim delanjem, nego što je to Tesla ikada učinio. Pomenuti Stojčević je, štaviše, bio svedok i saučesnik najvećeg dela od tih 30 godina izgradnje i otimanja novca od naroda, za ovaj “Skadar na Bojani” smešten na vračarski plato. Pomenuti patrijarh SPC je upravljao milionima koji su od građana neustavno oteti doplatnim markicama za ovaj bizarni spomenik sujeverju, u vremenu u kom je ostatak društva propadao. Pomenuti Gojko Stojčević je beskrupulozno i bez griže savesti prihvatao novac, kojim su mogle da se izgrade ili obnove bezbrojne škole, pozorišta, muzeji, biblioteke širom Srbije.

Zato, on pripada enterijeru i eksterijeru Hrama Svetog Save. On je simbol te duhovnosti.

Nikola Tesla tu ne pripada. Čovek koji je čovečanstvu doprineo izumima koji su poboljšali i koji i danas unapređuju živote milijardi ljudi širom planete, nije zaslužio da se sa njegovim posmrtnim ostacima igraju sujeverni, neobrazovani i primitivni ljudi, zarad malo populizma i demagogije.

Stoga, ostavite Teslu, uzmite Gojka.

I neka vas ne brine to što je Stojčević izrazio želju da bude sahranjen u manastiru Rakovica. Kakve veze imaju njegove želje? Nije ni Tesla tražio da ga sahranite u porti crkve, njegovi potomci se tome protive, pa biste ipak to da uradite.

Ateisti Srbije,
Razum!