Nestručnost iznad zakona

Udruženje građana “Ateisti Srbije” upozorava nadležne institucije na kršenje Zakona o zdravstvenoj zaštiti (članovi 5, 6, 7, 8, 11 (tačka 5), 25, 35, 36, 39, 44, 45, 46, 49, 50, 51, 55, 56, 57, 58, 59, 60, 62, 63, 64, 65, 69, 70, 71, 73, 80, 130, 131, 132, 133, 134, 135 (tačke 3, 5, 6 i 9), 136, 138, 141, 142, 143, 144, 145, 160, 165, 166, 167, 168, 169, 173, 174, 175, 176, 177, 179, 182, 183, 184, 188, 190, 191, 197, 200, 206, 236 i 267) u takozvanim “duhovno-rehabilitacionim centrima” Srpske pravoslavne crkve.

Po osnovu sledećih članova, od SPC bi se, na osnovu kršenja ovog Zakona, mogle naplatiti sledeće sume:
član 256: 300.000 – 1.000.000 (tačke 2, 3, 6, 8, 9, 10, 11, 12, 14, 19, 20, 22, 24, 26 i 29),
član 257: 500.000 – 1.000.000 (tačka 1),
član 258: 100.000 – 500.000 (tačke 2, 3 i 5),
član 259: 30.000 – 50.000 (tačke 3, 4, 5, 8, 11 i 18) i
član 260: 200.000 – 800.000 dinara.

Unutar ovih centara lica bez ijednog dana medicinskog obrazovanja su, protivno Zakonu, angažovana na lečenju bolesti zavisnosti. Događaji poput prebijanja, silovanja i na kraju ubistva u ovim centrima ukazuju na to kako tragične mogu biti posledice.

“Duhovna energetska medicina”, iako je uz homeopatiju, kvantnu medicinu, reiki i druge metode legalizovana Pravilnikom o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine, iz 2007. godine, spada u domen alternativne i komplementarne medicine, što predstavlja politički prihvatljiv naziv za nadrilekarstvo. Čak i za takvu legalizovanu praksu, “alternativci” moraju imati završenu bar stomatološku školu, koju ljudstvo unutar navedenih centara – ne poseduje. Period kada je crkva pokušavala da sopstvenim metodama izleči bolesnike poznat je kao najokrutniji u istoriji čovečanstva. Podsećamo da su veštice spaljivane i u našoj zemlji.

Zatvaranje centra “Sretenje” od strane Srpske pravoslavne crkve ne rešava uzrok, već samo posledice problema sa kojima se suočava naše društvo. Da bi se rešio uzrok, potrebno je ukinuti pomenuti Pravilnik, memorandume o narkomaniji potpisane sa patrijarhom SPC od strane ministra zdravlja juna 2011. i ministra policije marta 2012. i zabraniti rad svih “duhovno-rehabilitacionih centara” ove nevladine organizacije. Konkretno, centre u Bačkom Petrovom Selu, Čeneju, Vilovu, Krčedinu, Vitkovcu i Brajkovcu.

Srpska pravoslavna crkva može naglasiti da ovi centri služe za rehabilitaciju, a ne za lečenje, što je najobičnija zamena teza, koja je nipošto ne lišava odgovornosti. Ukoliko se neko ko je mesar po struci profesionalno bavi elektroinstalacijama, da li je on u očima Zakona mesar ili elektroinstalater? U legalnim rehabilitacionim centrima (npr. banjskim lečilištima) pacijenti su pod nadzorom stručnih lica od upućivanja, preko terapije, do kontrole. U centrima SPC stručna lica – ne postoje.

Neznanje nije opravdanje, ni za one koji se nadrilekarstvom bave, a još manje za državu, koja je obavezna da zaštiti sve svoje građane od nasilja i zloupotreba svake vrste.

Očekujemo oštru, odlučnu i nepristrasnu akciju nadležnih, u interesu svih nas.