Poštovana poverenice za zaštitu ravnopravnosti,

Primili smo Vaš odgovor na našu pritužbu (del. br. 1396) od 14. septembra 2012. godine u kojoj navodimo da smo iz medija saznali da je delegacija Skupštine grada Novog Sada, koju su činili odbornici Miloš Vučević, Aleksandar Milovančev, Miroslav Perović i Aleksandar Đurđev, posetila episkopa bačkog Irineja, koga su formalno obavestili da su postali predstavnici nove vlasti u Novom Sadu.

U Vašem odgovoru ispravno ukazujete “da bi diskriminacija na osnovu verskih uverenja postojala u slučaju da organ državne vlasti osobama pravoslavne veroispovesti davao određene privilegije u odnosu na građane koji ne dele ista verska uverenja, npr. Privilegovali ih u postupku zapošljavanja, odlučivanja, obrazovanja i slično.”

Nije nam jasno na koji način odlazak kod predstavnika jedne verske zajednice ne predstavlja davanje privilegija građanima iz te zajednice u odnosu na sve ostale građane?

Mirko Bulović, (episkop bački Irinej) nije izabran kao predstavnik građana Novog Sada. Posao odbornika nije da njega o bilo čemu obaveštavaju. Njihov posao je da obaveštavaju sve građane. Obaveštavanjem samo predstavnika pravoslavne verske zajednice je upravo i izvršen čin davanja privilegija pravoslavnim vernicima u odnosu na građane koji ne dele ista verska uverenja.

Napominjemo, da je delegacija otišla da odgovori na zahtev ili problem koji ta verska zajednica ima, time ne bi postojala privilegija sve dok ta ista delegacija ne bi odbila da rešava probelem i drugih verskih zajednica.

Međutim, to ovde nije slučaj. Delegacija je otišla da referiše, izveštava Mirka Bulovića, čime se predstavnik jedne religijske organizacije direktno predstavlja kao njihov nadređeni.

Ponavljamo, građanin Bulović nije izabran od strane naroda da diktira gradskoj vlasti šta i kako će da rade niti da se gradska vlast njemu lično ispoveda i izveštava ga o svom radu. Nijedna druga verska zajednica nema takvu privilegiju što predstavlja jasnu diskriminaciju svih građana koji nisu pravoslavne veroispovesti.

Čak i da su predstavnici vlasti otišli kod predstavnika svih zvaničnih verskih zajednica, i to bi bila diskriminacija svih nereligioznih građana Novog Sada.

Jasno je da su predstavnici Skupštine grada Novog Sada, Miloš Vučević, Aleksandar Milovančev, Miroslav Perović i Aleksandar Đurđev izvršili diskriminaciju svih ljudi koji nisu pravoslavne vere davanjem privilegija predstavniku pravoslavne verske zajednice koju isti nema zakonsko pravo da dobije i koju ne dobijaju svi građani koji ne dele ista verska uverenja.

Predstavnici vlasti ne smeju da dozvoljavaju mešanje religije u politiku, ne samo po Ustavu, već i zbog vršenja ovakvih oblika diskriminacije.

Stoga, zahtevamo da ovu diskriminaciju najoštrije osudite i sprečite ostale političare da se ulizuju verskim predstavnicima i vrše diskriminaciju kako ljudi drugih veroispovesti tako i svih nas nereligioznih građana.

Predrag Stojadinović u ime Udruženja građana “Ateisti Srbije”

Udruženje građana “Ateisti Srbije” najoštrije protestuje protiv nastavka štetne prakse obavljanja verskih obreda u državnim institucijama. Poslednji u nizu tih događaja predstavlja i proslava tzv. “slave” Javnog preduzeća “Zavod za udžbenike”, 21. septembra ove godine kojoj su osim izvođača verskog obreda iz redova Srpske pravoslavne crkve (SPC), a da kršenje Ustava bude još tragičnije, prisustvovali i predstavnici SANU, Ministarstva prosvete i Univerziteta u Beogradu.

JP “Zavod za udžbenike” predstavlja referentnu državnu ustanovu za izdavanje udžbenika i drugih učila za osnovne i srednje škole na teritoriji Republike Srbije, i kao državna institucija, mora svoju delatnost obavljati u skladu sa zakonima Republike Srbije, a naročito Ustavom ove države.

Takođe, ostaje nejasno kako će proslavljanje verskog praznika jedne verske zajednice u Republici Srbiji, biti od koristi delatnosti “Zavoda za udžbenike”, ali i krajnjim korisnicima, deci i omladini raznih verskih i nacionalnih opredeljenja, ili onima koji se ne izjašnjavaju u tom pogledu.

Da li je verski obred Srpske pravoslavne crkve, obavljen u prostorijama ovog javnog preduzeća, trebalo da pokaže da deca i omladina drugih veroispovesti, nisu ravnopravna sa decom pravoslavne vere, ili je ovo samo uvod u proslavljanje Bajrama, Jom Kipura, Krišninog rođendana, Silvestrova ili kineske nove godine u ovoj i drugim državnim institucijama? Pitanje je sasvim retoričko, a odgovor je svakako poznat čitavoj javnosti u našoj zemlji. Pomodarstvo, karikirani patriotizam, neprekidna promocija SPC i neumereni populizam, zauzeli su mesto obrazovanju, kulturi i kosmopolitskom duhu, srozavajući ne samo ugled ove javne ustanove, već i kapacitet celog društva da napokon krene napred, iz učmalosti i beznađa.

Smatramo stoga da je u pitanju potpuno nepotreban, suvišan, pa i uvredljiv i diskriminatorski čin, organizovan od strane rukovodstva “Zavoda za udžbenike”, a koji je osim Ustava, u potpunoj suprotnosti i sa deklarativnim ciljevima ovog javnog preduzeća, zaduženog za promociju obrazovanja, kulture i vrednosti savremenog, sekularnog društva.

Kako objasniti da ustanova koja treba da baštini nasleđe Vuka Karadžića i Dimitrija Obradovića, istinskih boraca za prosvećeno i savremeno srpsko društvo, tu istu baštinu kalja verskim obredom one zajednice, koja se najsnažnije i najduže opirala prosvetiteljskom i reformatorskom radu ove dvojice pregalaca? Čak i danas, možda više nego ikada pre, izjava Dimitrija Obradovića, “Knjige braćo, knjige, a ne zvona i praporce!”, na najbolji način oslikava sumornu stvarnost srpske prosvete, dok je sećanje na jezičku reformu Vuka Karadžića nepovratno ukaljano sa svakim crkvenoslovenskim napevom i nakaradno ubačenom grčkom reči, izgovorenom tokom verskih obreda.

Ogorčeni ovim nastavkom kršenja Ustavom zagarantovanog principa sekularnosti, podneli smo ustavnu žalbu i prijavu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti protiv Zavoda za udžbenike. Od Ustavnog suda očekujemo da zabrani državnim institucijama proslavljanje “slava” i obavljanje drugih verskih rituala i obreda, uz napomenu da ne osporavamo pravo zaposlenima u državnim institucijama da privatno praktikuju svoju religiju van okvira državnih institucija.

Uvereni da je rad na dobrobiti dece i omladine, zapravo najvažniji za obezbeđivanje srećne budućnosti čitavog društva, očekujemo da i ovo, ali i ostala javna preduzeća i državne institucije, odustanu od besmislenih verskih obreda, i posvete se istinskoj borbi za bolju budućnost dece, ali i svih nas. Ako ne žele da odustanu, očekujemo i zahtevamo da ih institucije sistema, zadužene za obezbeđivanje poštovanja Ustava i zakona, na to primoraju.

Udruženje građana “Ateisti Srbije” ukazuje na nastavak tragične prakse podsticanja predrasuda i stereotipa u našem društvu, a od strane najznačajnijih državnih funkcionera i javnih ličnosti od izrazitog ugleda.

Nakon izjava iz nedavne izborne kampanje, u kojima je, između ostalog, jedan od predsedničkih kandidata izjavio da su svi vernici dobri ljudi, a jedan od kandidata na lokalnim izborima utvrdio da su samo verujući ljudi zaista ljudi, najnoviji incident te vrste dolazi iz samog vrha nevladine organizacije i verske zajednice “Srpska pravoslavna crkva”. Naime, čelnik te NVO, Miroslav Gavrilović, u hijerarhiji SPC poznat i kao “patrijarh Irinej”, boraveći u Sarajevu, izjavio je da, „Nema mira kod onih koji nemaju mir s Bogom, koji je uslov za mir s drugima”.

I premda nije mogao naći bolje mesto za poruku mira od Sarajeva, na ovaj način je građanin Gavrilović jasno označio sve one koji ne veruju u božanstvo kom se on moli kao ljude rata, agresije i sukoba. Čak i ako na trenutak zanemarimo ponašanje brojnih velikodostojnika pomenute verske zajednice tokom sukoba koje upravo Sarajevo pamti na najgori mogući način, ovakva izjava njenog čelnika, nedopustivo je diskriminatorska. U svakom slučaju je licemerna.

Kako je u pitanju osoba koja uživa neosporan, bezmalo apsolutan ugled među vernicima SPC, postavljamo i sebi i društvu pitanje, šta možemo očekivati od prosečnog vernika, ako čelnik njegove verske zajednice daje ovakve neodgovorne i opasne izjave? Kako da očekujemo da naše društvo napusti decenijske predrasude i tragične, štetne stereotipe o crkvenoj tapiji na moral, pravdu, mir i ljubav, ako oni koji bi morali da na toj toleranciji rade, daju ovakve izjave? Kako da se nadamo da nas koji ne verujemo ni u jedno božanstvo, prosečan vernik, podstaknut ovako neodgovornim izjavama, neće posmatrati kao zle, nemoralne, loše ljude?

Građanin Gavrilović nije državni funkcioner, premda bi se običan čovek lako dao prevariti, ako obrati pažnju na nivo delegacija koje kod njega učestano borave. Ipak, građanin Gavrilović je javna ličnost, sa izrazitim uticajem na vernike SPC, te je njegova odgovornost za izgovorene reči svakako izuzetna.

Kao Udruženje građana “Ateisti Srbije”, ali i kao samosvesni, slobodni ljudi, uvređeni smo ovakvim pokušajima povratka na primitivni, uskogrudi pogled na svet, za koji smo bili uvereni da je nestao sa praskozorjem prosvećenosti, vekovima iza nas. Sa svoje strane, prijavili smo nadležnima ovakvo ponašanje, ali se nadamo i osudi javnosti.

Iako ne gajimo iluzije da bi građanin Gavrilović i ostali čelnici SPC mogli povući ovako lošu, čak i ružnu izjavu, zadržavamo makar nadu da će običan, prosečan vernik, ovaj put uspeti da se izdigne iznad jeftinih i licemernih poruka koje čitavom društvu upućuju oni koji baštine tradicije potpuno suprotne od ovakvih, selektivnih poruka mira.

Izvinjenju se čak ni ne nadamo.

Udruženje građana “Ateisti Srbije” najoštrije osuđuje medijsku harangu pokrenutu protiv profesora Desete beogradske gimnazije, Siniše Vukadinovića. Pomenuti profesor geografije je, naime, ukorio učenike koji se na času krste nakon što zvona na obližnjoj crkvi označe pun sat. Kritički se osvrnuo na tu pomodnu naviku, ali i na prekrštavanje pred izlazak “na tablu”, ukazavši pri tome na pozitivne ustavne odredbe koje jasno razdvajaju crkvu i državu i neprihvatljivost obavljanja verskih obreda u državnim školama. Sa stavom profesora se složila i direktorka gimnazije, Nadežda Mahović.

U svojoj dramatičnoj naknadnoj reakciji, majka jedne devojčice, pravoslavne veroispovesti, navodi da je dete pretrpelo “užasnu traumu”, i da je “profesor urlao na nju iz sveg glasa”.

Bojimo se da će nekritičkim pristupom, i povedeni senzacionalizmom, neodgovorni pojedinci od čitavog događaja napraviti još jedan poligon za skretanje pažnje sa suštinskih problema u našem društvu i obrazovnom sistemu, i da će žrtva postati profesor koji je, iako i sam pravoslavac, hrabro stao u odbranu principa sekularnosti.

Ozbiljni ljudi i odgovorni roditelji se ne bave rekla-kazala tvrdnjama, već svoju decu uče da kritički razmišljaju, obrazuju se i ne podležu sujeverjima. Ozbiljni ljudi i odgovorni roditelji pomažu deci da razviju radne navike, uče redovno i ispunjavaju svoje školske obaveze, umesto da znanje zamenjuju beskorisnim sujeverjem.

Izražavamo svoju ogorčenost činjenicom da, dok normalne zemlje rade na izgradnji sistema za navodnjavanje, u Srbiji se organizuju molitve za kišu.

Izražavamo svoju zabrinutost činjenicom da u naprednim zemljama građani aktivno uzimaju učešće u odlučivanju o svojim sudbinama i životima, dok se u Srbiji za to organizuju molebani.

Izražavamo svoju užasnutost činjenicom da, dok odgovorni ljudi prepoznaju vrednosti učenja, u Srbiji zavladava štetna praksa molitve za ocene.

Pitamo se, vrlo ozbiljno, kakav stav bi država zauzela prema pravu učenika muslimana, rimokatolika, jevreja, budista, šintoista, pentakostalaca, jehovinih svedoka ili sajentologa, na sopstvene molitve i verske obrede u okvirima državnih škola. Ako je jedna praksa, makar to bilo i prekrštavanje u znak pozdrava otkucavanja punog sata na zvoniku crkve, postala prihvaćena, otvara li se prostor i za klanjanje u vreme nastave ili za paljenje mirišljavih štapića tokom propitivanja? Pitamo se takođe, kako bi svaki od ovih roditelja i učenika reagovao na profesore koji se pre svake lekcije prekrste, poklone, zapale štapić ili skinu levu čarapu?

Zahtevamo najodlučnije da Ministarstvo prosvete, ali i celokupna javnost, zaštite profesora Vukadinovića od ovakvih, prizemnih i potpuno neosnovanih napada.

Podsećamo na kraju na besmrtne reči istinskog srpskog prosvetitelja, Dimitrija Obradovića, nepravedno skrajnutog proteklih par decenija: “Knjige, braćo moja knjige, a ne zvona i praporce!”

---

Prilažemo neizmenjenu izjavu profesora Vukadinovića, koja je na najgori način zloupotrebljena od strane Kurira:

“U poslednje vreme je postalo popularno da se đaci krste pre odgovaranja ili kad na pun sat čuju crkvena zvona. Nedavno se sa novim đacima prvog razreda ponovila ta situacija da su se krstili tokom redovnog časa kad su se oglasila crkvnena zvona. Na ovu pojavu sam odreagovao tako što sam učenicima skrenuo pažnju da nije primereno da na času ispoljavaju religijska osećanja. Crkva i država su po ustavu odvojene, a škola je državna institucija. Pitao sam ih kako bi reagovali kada bi možda neki učenik musliman hteo u vreme molitve tokom časa da se klanja Alahu. Sloboda veroispovesti je pravo svih građana, ali to ne znači da bilo ko može da upražnjava religijske rituale na redovnom času. Na šta bi časovi ličili kada bi na svaki pun sat kada zazvone zvona ili pre svakog odgovaranja, profesor prekidao predavanja zato što se đaci krste, mole, ili kada bi nehrišćani upražnjavali neke druge religijske rituale? Pored toga što je to ometanje nastave, to je vulgarizacija i banalizacija religije. Nisu ni svi đaci vernici, niti su svi vernici pravoslavci. Pitam se da li bi roditelji reagovali da se neki đak musliman u sred časa klanjao Alahu, a da profesor na to nije reagovao? Onda bi taj isti roditelj zvao novinare i prijavio profesora što je dozvolio da se neko na času klanja Alahu. Roditelj se ni jednog trenutka nije požalio upravi škole nego je odmah zvao Kurir. Pitam se kakve su onda stvarne namere takvog roditelja.
Srdačno,
Siniša Vukadinović, prof.”

Udruženje “Ateisti Srbije” najoštrije protestuje zbog nastavka kršenja principa Ustavom zagarantovane sekularnosti, oličenog u poseti delegacije nove gradske većine u Novom Sadu građaninu Mirku Buloviću, u okviru nevladine organizacije “Srpska pravoslavna crkva” angažovanom na mestu episkopa bačkog, javnosti poznatom i pod imenom Irinej.

Iz racionalnim ljudima nejasnih razloga, predstavnici Srpske napredne stranke, Miloš Vučević i Aleksandar Milovančev, kao i doskorašnji pripadnici ekstremističkog pokreta “Dveri”, Miroslav Parović i Aleksandar Đurđev, osetili su se obaveznim da građanina Bulovića obaveste o padu aktuelne i uspostavljanju nove, njihove vlasti u gradu.

Utisak je da je i sam građanin Bulović bio iznenađen posetom, s obzirom na to da je isprva izjavio da je u pitanju rutinska politička procedura, što svakako u normalnim demokratskim zemljama i jeste. U pokušaju da budu veći pravoslavci od njega samog, predstavnici SNS i “Dveri” očigledno su bili revnosniji od građanina Bulovića, te su pohitali da od njega zatraže verski blagoslov za svetovna postavljenja.

Zabrinjava potreba svetovnih političkih lidera da o političkim potezima obaveštavaju verske lidere, a naročito one koji su poznati po protivljenju održavanja, za njega bučnih “Zmajevih dečijih igara” ili koncerata koji su uredno prijavljeni i predviđeni na prostoru dovoljno udaljenom od zgrade u kojoj boravi.

Takođe, zabrinutost uvećava i činjenica da su politički i verski lideri ovom prilikom podržali nastavak kršenja principa sekularnosti, najavom daljeg zajedničkog organizovanja tzv. “gradske slave”, i to, kako navode “uz prisustvo predstavnika ostalih verskih zajednica i drugih značajnih društvenih činilaca”.

Da bi ovaj antisekularni susret dobio i apsolutno nenadmašnu težinu, dogovoreno je i da će svake godine biti organizovan jedinstveni pomen žrtvama fašističkog pogroma iz Novosadske racije, kao i ponovno formiranje Komisije za obeležavanje koju će činiti predstavnici Skupštine grada, Eparhije bačke, Jevrejske opštine i Udruženja postradalih.

Na ovaj način, neizbežno je novo nasilno nacionalno i versko etiketiranje žrtava, i nastavak tragične podele na “naše” i “njihove”. Da bi dogovor dobio pun nacionalno-verski legitimitet, odlučeno je da će stavka iz programa “Dveri” o “porodičnim vrednostima” biti jedna od najvažnijih stavki koalicionog sporazuma pod blagoslovom vladike, jer na je na spisku obećanja nove vlasti i povećanje kapaciteta vrtića i budžeta za vantelesnu oplodnju.

Uz ogorčenost zbog kontinuiteta kršenja principa sekularnosti, koji očigledno sa državnog prelazi i na lokalni nivo, zahtevamo trenutni prestanak ove rđave prakse i povratak principima sekularnosti i ravnopravnosti, zagarantovanih najvažnijim pravnim aktom naše države, Ustavom. Nedopustiva je ova srednjovekovna praksa u kojoj, nakon predsednika države i predsednika vlade, sada i lokalni politički lideri idu po savete i blagoslove kod verskih poglavara jedne, suštinski i sistematski privilegovane verske zajednice, koji nisu stručni, a, svakako, ni nadležni da se bave političkim i državnim pitanjima.

Kopiranje je potpuno, likovi gotovo identični, čak su i imena ista. Važno je zvati se Irinej.

Udruženje „Ateisti Srbije“ najoštrije osuđuje presudu kojom je Zoran Petakov, aktivista Antifašističke akcije Novog Sada osuđen na 100 dana kućnog pritvora, uz obavezu elektronskog nadzora.

Skandalozno je da je uopšte i izrečena presuda, a na osnovu tužbe Mirka Bulovića, u hijerarhiji nevladine organizacije „Srpska pravoslavna crkva“ poznatog i kao episkop bački Irinej.

Zoran Petakov je osuđen za navodnu uvredu pomenutog građanina Bulovića, spomenuvši ga u TV emisiji kao jednog od „četiri jahača apokalipse“, zajedno sa još trojicom kolega iz SPC, Markom Radosavljevićem (poznat i kao Artemije), Ristom Radovićem (poznat i kao Amfilohije) i Zoranom Jevtićem (poznat i kao Atanasije). Do pomenute izjave je došlo nakon upada pripadnika, danas već zabranjene, neonacističke i klerofašističke organizacije „Nacionalni stroj“ na antifašističku tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, 9. novembra 2005. godine, kada je i sam Petakov fizički napadnut.

Petakov je prvobitno kažnjen sa 100.000 dinara, a nakon što je odbio da plati, kazna je preinačena u 100 dana zatvora, da bi i ta kazna, a nakon sedam godina suđenja, na molbu osuđenog, napokon sada preinačena u 100 dana kućnog pritvora sa elektronskim nadzorom.

U makar nominalno sekularnom društvu, već je samo po sebi skandalozno i pokretanje sudskog postupka za uvredu poređenja sa likovima iz nedokazanog i vrlo pristrasnog verskog spisa. Takođe, još je skandaloznije obrazloženje sudije Miroslava Bošnjaka da presudu donosi jer je izrečena uvreda protiv crkve, iako su sve verske zajednice Ustavom, njegovim članom 11., striktno odeljene od države.

Vrhunac kršenja Ustava, ali i vrhunac cinizma sudije, sadržan je u njegovoj izjavi da je i on, kao hrišćanin, uvređen zbog istupa Petakova, odbivši pri tome izvođenje predloženih dokaza i saslušanje oštećenog građanina Bulovića.

U državi u kojoj su pripadnici jedne verske zajednice iznad zakona, iznad morala i iznad racionalnog i gde se presude donose prema ličnim, verskim osećanjima sudija, a na osnovu poređenja sa likovima iz kontradiktornog i, prema svim stručnim analizama, potpuno izmaštanog verskog spisa, postavlja se pitanje da li slede tužbe i presude za poređenja sa nindža kornjačama, moćnim rendžerima, vešticom Grdanom, trnovom Ružicom, vukom i tri praseta.

Pitamo se i da li bi Petakov doživeo sasvim drugačije tumačenje pravde i zakona da mu je sudio sudija musliman, budista, agnostik ili ateista, s obzirom na to da se nameće zaključak da je versko opredeljenje sudije presudan činilac za ovakve procese.

Pitamo se i da li bi Petakov mogao da dobije svojevrsni verski azil, odobren od strane čelnika SPC, i prećutan od strane države, poput predstavnika nekih drugih crkava, a nakon zločina izvršenih u našoj zemlji, kao što je to bio slučaj s sveštenikom Grčke pravoslavne crkve koji je u Srbiji usmrtio dvoje ljudi.

Očekujemo kvalitetnu i brzu reakciju nadležnih organa, vičnijih tumačenju zakona i Ustava od pomenutog sudije Bošnjaka, i hitno oslobađanje Petakova, uz izvinjenje pomenutog sudije, ali i države, za sedmogodišnje maltretiranje presudama kojima je mesto u lošim bajkama, a ne u uređenoj pravnoj državi.

Milutin Knežević, poznatiji u svome kraju kao Episkop valjevski Gospodin, pre dva dana je uputio poziv svim crkvenim jedinicama i sveštenicima Eparhije valjevske, “da u nedelju 26 avgusta, okupe verni narod i da nakon Svete Liturgije zajedno upute molbe za kišu žednoj zemlji, Sveblagom Gospodu i proroku Božijem Iliji, kome se Srbi tradicionalno mole za vreme ovakvih nesreća.”

U daljem “obrazloženju”, Milutin dozvoljava sebi da javno poziva građane da se pokaju i optužuje ih, u najboljoj tradiciji SPC, da su oni KRIVI za sušu i sve elementarne nepogode kojima nas je svemogući Gospod Bog izvoleo poslužiti.

Ovo, naravno spada u klasičnu prevaru i pokazuje kako visoki zvaničnici SPC ne prezaju od toga da se služe naučnim saznanjima u svrhu obmanjivanja građana Srbije, a pri tome pripisujući nekakvoj natprirodnoj Sili i Bogu slanje kiše na žednu srpsku zemlju.

Svakome ko ovih dana prati vremensku prognozu, naime, jasno je da je geofizička nauka meteorologija, koja se zasniva na praćenju određenih parametara u atmosferi, prognozirala promenu vremena i padavine upravo za nedelju, 26. avgust u večernjim satima i u noći između nedelje i ponedeljka.

To samo pokazuje sa kolikim se omalovažavanjem Crkva i njeni službenici odnose prema vernicima, dakle ljudima koji su im poklonili poverenje i na kakve malverzacije su spremni, ne bi li pokazali da poseduju “moć” komunikacije sa nekakvim nepostojećim “nebeskim silama”, a sve u cilju sticanja duhovne, a u krajnjem, i materijalne koristi.

Stidite se, “gospodo” popovi!

Udruženje građana “Ateisti Srbije” izražava punu podršku portalu “E-novine”, povodom najavljene tužbe ultradesničarskog pokreta SNP “Naši”, a u vezi sa člankom podrške “E-novina” feminističkoj grupi FEMEN, od 26. jula ove godine.

U pomenutom članku, portal “E-novine” izražava podršku akciji feminističkog pokreta FEMEN, u kojoj je jedna od aktivistkinja nagog tela i sa natpisom “Ubijte Kirila!” pokušala da se na kijevskom aerodromu približi Vladimiru Mihailoviču Gunđajevu, među vernicima Ruske pravoslavne crkve (RPC) poznatom i kao “patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril”.

Istom prilikom, do bliskog kontakta nije došlo, reakcijom obezbeđenja i sveštenstva iz pratnje gospodina Gunđajeva, a pomenuta aktivistkinja je uhapšena, ali ubrzo i puštena, bez podizanja optužnice državnih organa Ukrajine i bez tužbe RPC.

17. avgusta ove godine, SNP “Naši” podnosi krivičnu prijavu protiv glavnog i odgovornog urednika sajta “E-novine”, Petra Lukovića, i direktora “E-novina”, Branislava Jelića, na osnovu člana 317. st. 1 ZKP, a za krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, kako zbog samog članka, tako i zbog navodne lične poruke mržnje prema gospodinu Gunđajevu, s obzirom na to da je tekst završen sa “Fuck you, Kiril”.

Osim što ovu tužbu smatramo direktnim napadom na slobodu misli i izražavanja i napadom na novinarsku profesiju, ocenjujemo je i kao besmislenu.

Naime, akcija FEMEN-a i reakcija “E-novina” nigde nije usmerena na celinu ruskog naroda, te nema govora o izazivanju nacionalne mržnje i netrpeljivosti.

Akcija FEMEN-a i reakcija “E-novina” nigde nije usmerena na belu ili ma koju drugu rasu, koliko god taj pojam bio apstraktan, te nema govora o izazivanju rasne mržnje i netrpeljivosti.

Akcija FEMEN-a i reakcija “E-novina” nigde nije usmerena na sve vernike RPC, koja nije registrovana kao tradicionalna verska zajednica u Republici Srbiji, te nema govora o izazivanju verske mržnje i netrpeljivosti.

Na članak “E-novina” nisu reagovale Ambasada Ruske Federacije u Republici Srbiji, predstavnici RPC u Republici Srbiji, kao ni organi Srpske pravoslavne crkve (SPC), kao krovne organizacije, kako svojih vernika, tako i ultradesničarskih organizacija poput SNP “Naši”.

Dakle, smatramo tužbu besmislenom, jer se bavi događajima koji uključuju strane državljane, u stranoj zemlji, i u vezi sa neregistrovanom verskom zajednicom u Republici Srbiji. Takođe, ukoliko nadležne institucije Ukrajine nisu reagovale na natpis “Ubijte Kirila!”, smatramo besmislenim da srpske institucije reaguju na poziv građaninu Gundjajevu da pristupi najlepšem činu bliskosti među ljudskim bićima.

Udruženje građana “Ateisti Srbije” upozorava nadležne institucije na kršenje Zakona o zdravstvenoj zaštiti (članovi 5, 6, 7, 8, 11 (tačka 5), 25, 35, 36, 39, 44, 45, 46, 49, 50, 51, 55, 56, 57, 58, 59, 60, 62, 63, 64, 65, 69, 70, 71, 73, 80, 130, 131, 132, 133, 134, 135 (tačke 3, 5, 6 i 9), 136, 138, 141, 142, 143, 144, 145, 160, 165, 166, 167, 168, 169, 173, 174, 175, 176, 177, 179, 182, 183, 184, 188, 190, 191, 197, 200, 206, 236 i 267) u takozvanim “duhovno-rehabilitacionim centrima” Srpske pravoslavne crkve.

Po osnovu sledećih članova, od SPC bi se, na osnovu kršenja ovog Zakona, mogle naplatiti sledeće sume:
član 256: 300.000 – 1.000.000 (tačke 2, 3, 6, 8, 9, 10, 11, 12, 14, 19, 20, 22, 24, 26 i 29),
član 257: 500.000 – 1.000.000 (tačka 1),
član 258: 100.000 – 500.000 (tačke 2, 3 i 5),
član 259: 30.000 – 50.000 (tačke 3, 4, 5, 8, 11 i 18) i
član 260: 200.000 – 800.000 dinara.

Unutar ovih centara lica bez ijednog dana medicinskog obrazovanja su, protivno Zakonu, angažovana na lečenju bolesti zavisnosti. Događaji poput prebijanja, silovanja i na kraju ubistva u ovim centrima ukazuju na to kako tragične mogu biti posledice.

“Duhovna energetska medicina”, iako je uz homeopatiju, kvantnu medicinu, reiki i druge metode legalizovana Pravilnikom o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine, iz 2007. godine, spada u domen alternativne i komplementarne medicine, što predstavlja politički prihvatljiv naziv za nadrilekarstvo. Čak i za takvu legalizovanu praksu, “alternativci” moraju imati završenu bar stomatološku školu, koju ljudstvo unutar navedenih centara – ne poseduje. Period kada je crkva pokušavala da sopstvenim metodama izleči bolesnike poznat je kao najokrutniji u istoriji čovečanstva. Podsećamo da su veštice spaljivane i u našoj zemlji.

Zatvaranje centra “Sretenje” od strane Srpske pravoslavne crkve ne rešava uzrok, već samo posledice problema sa kojima se suočava naše društvo. Da bi se rešio uzrok, potrebno je ukinuti pomenuti Pravilnik, memorandume o narkomaniji potpisane sa patrijarhom SPC od strane ministra zdravlja juna 2011. i ministra policije marta 2012. i zabraniti rad svih “duhovno-rehabilitacionih centara” ove nevladine organizacije. Konkretno, centre u Bačkom Petrovom Selu, Čeneju, Vilovu, Krčedinu, Vitkovcu i Brajkovcu.

Srpska pravoslavna crkva može naglasiti da ovi centri služe za rehabilitaciju, a ne za lečenje, što je najobičnija zamena teza, koja je nipošto ne lišava odgovornosti. Ukoliko se neko ko je mesar po struci profesionalno bavi elektroinstalacijama, da li je on u očima Zakona mesar ili elektroinstalater? U legalnim rehabilitacionim centrima (npr. banjskim lečilištima) pacijenti su pod nadzorom stručnih lica od upućivanja, preko terapije, do kontrole. U centrima SPC stručna lica – ne postoje.

Neznanje nije opravdanje, ni za one koji se nadrilekarstvom bave, a još manje za državu, koja je obavezna da zaštiti sve svoje građane od nasilja i zloupotreba svake vrste.

Očekujemo oštru, odlučnu i nepristrasnu akciju nadležnih, u interesu svih nas.