Udruženje “Ateisti Srbije” najoštrije osuđuje brutalno ubistvo Nebojše Zarubca za koje je osumnjičen protojerej SPC Branislav Peranović. On je široj javnosti poznat više godina po tome što je u svrhu tretmana koristio brutalno fizičko zlostavljanje nad štićenicima centra Crna Reka, koji je radio pod okriljem manastira SPC.

Podsećamo javnost da je država, tj. tadašnji ministar a sadašnji premijer Ivica Dačić, memorandumom o saradnji SPC i MUP javno podržao rad ovakvih centara pod okriljem SPC, u kojima se najbrutalnije krše osnovna ljudska prava. Štićenici su, pored obavezne indoktrinacije, izloženi nestručnom osoblju i kvazimedicinskom tretmanu koji niko ne kontroliše. Bolesti zavisnosti su ozbiljan zdravstveni i društveni problem kojim se medicinska nauka bavi dugi niz godina i u svetu i kod nas. Rešavanje tog problema zahteva stručnost i nadzor, a ne nadrilekarstvo i metode zasnovane na religijskim dogmama.

Pozivamo javnost da se založi za intervenisanje od strane države i zatvaranje ovakvih centara, kako se psihofizičko zdravlje štićenika ne bi i dalje ugrožavalo. Pozivamo državu da se ozbiljno posveti problemu bolesti zavisnosti, pre svega prevencijom, a zatim otvaranjem novih i podrškom postojećih centara za lečenje zavisnika od droge, u kojima rade stručno osposobljeni za taj posao.

Prema poslednjim podacima, od 2001. godine, pa do danas, na račun Hrama Svetog Save u Beogradu, a na ime obaveznih doplatnih markica, uplaćeno je više od 462 miliona dinara, ili oko 4 miliona evra.

Podsećanja radi, u pitanju su doplatne poštanske markice, propisane uredbama vlade Republike Srbije, a na teritoriji cele države, i za sve građane ove države, bez obzira na njihovo versko (ne)opredelenje.

Samo ove godine, za njenih sedam meseci, već je odštampano 8,2 miliona ovih obaveznih markica, koje se naplaćuju po 10 dinara, prinudno, bez mogućnosti izbora lica koje poštu šalje poštu. Akcija ovakvog agresivnog, neselektivnog prikupljanja sredstava za potrebe izgradnje objekta jedne verske zajednice, traje od 11. juna, i potrajaće do 31. avgusta.

Koliko je, samo u poslednjih desetak godina, budžetskih sredstava utrošeno za potrebe izgradnje ove verske građevine, nije poznato.

Ni jedna druga nevladina organizacija u Republici Srbiji, a verske zajednice jesu nevladine organizacije, i pored skandalozne izjave novog Predsednika vlade Republike Srbije, gospodina Ivice Dačića da je “SPC jedna od najcenjenijih državnih institucija”, nema priliku da na ovaj način namiče tako visoka sredstva za potrebe izgradnje svojih građevina, ili ma koje druge potrebe.

Izuzetak pokatkad predstavlja Crveni krst Srbije, koji svakako iz budžeta dobija dva do četiri puta manje sredstava od Srpske pravoslavne crkve, ali su akcije sakupljanja sredstava doplatnim markicama, a za potrebe ove humanitarne organizacije retke, kratkotrajne i vrlo skromnih razmera.

Druge organizacije i tematske akcije, poput Narodne biblioteke Srbije, “Škole bez nasilja”, “Možeš i ti”, “Meseca borbe protiv raka”, sredstva dobijaju od daleko kraćih, i po tiražu markica skromnijih aktivnosti.

Napominjemo i to da izgradnja ove bogomolje traje već bezmalo 25 godina, dok je, primera radi, u VI veku, crkva Svete Sofije, današnji muzej Aja Sofija u Istanbulu, izgrađena za nešto manje od 6 godina.

Takođe, Narodni muzej u Beogradu već bezmalo deset godina čeka restauraciju, usled nedostatka sredstava.

Kako nova vlada Republike Srbije insistira na raskidanju sa štetnim praksama iz prošlosti, i pojačanim merama štednje, a u korist svih građana naše države, odlučno zahtevamo od nje da ukine ovu diskriminatorsku i štetnu uredbu.

Ukoliko pak nova vlada ne ukine ovu uredbu, očekujemo odgovore na nekoliko pitanja:

– Koliko je novca do sada utrošeno na izgradnju i opremanje ove verske građevine, iz sredstava budžeta Republike Srbije?

– Da li će vlada omogućiti i ostalim nevladinim organizacijama u Republici Srbiji da prikupljaju sredstva za svoje potrebe na ovaj način, i ovom dinamikom, odgovarajućim uredbama?

– Da li je princip sekularnosti, zagarantovan članom 11 Ustava Republike Srbije, samo mrtvo slovo na papiru, ili i dalje važi?

– Ukoliko Ustav i dalje važi, zašto ga država krši, favorizujući jednu versku zajednicu, prisiljavanjem svih građana Srbije, kako vernika SPC, tako i drugih verujućih i neverujućih na plaćanje ovakvog nameta?

– Zašto javnosti do sada nije dostavljena specifikacija utroška sredstava sakupljenih na ovaj način, i hoće li nova vlada upoznati javnost sa tim troškovnikom?

– Koliko bolnica, muzeja, biblioteka, škola, pozorišta ili galerija je moguće restaurirati ili podići od ovolike sume novca?

U prilogu – tabela prikupljenih sredstava u poslednjih deset godina, a na ime doplatnih markica za izgradnju Hrama Svetog Save:
Godina:

Godina	Broj odštampanih markica	Sakupljena sredstva (RSD)
2001	21.250.000	40.375.000
2002	2.500.000	8.750.000
2003	1.500.000	12.000.000
2004	1.500.000	12.000.000
2005	3.000.000	24.000.000
2006	?	?
2007	3.000.000	30.000.000
2008	12.000.000	120.000.000
2009	6.000.000	60.000.000
2010	5.000.000	50.000.000
2011	7.500.000	75.000.000
2012	8.200.000	82.000.000

Sudeći po najnovijim izjavama Miroslava Gavrilovića, u svojoj navodno nevladinoj organizaciji nazvanog Irinej, Srbija je na poslednjim izborima ipak izabrala njega kao vođu države.

Naime, nakon neustavnog “konsultovanja” navodnog magistra, a sticajem okolnosti i državnog Predsednika Nikolića, sa građaninom Gavrilovićem, saznali smo da će Gavrilović ipak imati strpljenja da sačeka da se vlada sastavi, pa će im onda, polako i promišljeno, reći šta i kako da rade. Ne, nije njuz.net u pitanju.

Plašili smo se da će sa “Dverima” klerofašizam ući u vladu i parlament. Sada vidimo da bi to bilo manje zlo.

Ovakvo gaženje po Ustavu Republike Srbije nije neočekivano jer je samo poslednje u nizu kršenja Ustava od strane mnogih političara za poslednjih deset godina. Gospodin Ivica, Beli Anđeo, Dačić je ovakvu katastrofu i nagovestio izjavom da je “… SPC najcenjenija državna institucija”.

Da li postoji neko ko će zameniku predsednika vlade, ministru i mandataru za predsednika vlade Dačiću reći da SPC nije državna institucija već nevladina organizacija kojoj je eksplicitno Ustavom zabranjeno da se meša u državne poslove?

Očigledno nije zgoreg da ga podsetimo još jednom na zanemareni i često brutalno zlostavljani član 11. Ustava Republike Srbije:

Republika Srbija je svetovna država.
Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.

Da li postoji neko ko će Nikoliću reći da nije izabran da bi bio marioneta neobrazovanim prodavačima magle već da poštuje pravne akte Republike Srbije i vodi državu u sadejstvu sa ostalim, legalnim i legitimnim državnim institucijama, poput Skupštine i vlade?

Takođe, Predsednik Republike je, makar prema Zakonu o Predsedniku Republike, i njegovom članu 1., neko ko izražava držano jedinstvo Republike Srbije, iako ostaje nejasan način izražavanja tog jedinstva, prilikom “konsultacija” sa samo jednom verskom zajednicom.

U pomenutom Zakonu, nigde ne postoji regulisano obaveštavanje, konsultovanje, ili primanje blagoslova od određenih verskih vođa, ili pripadnika drugih nevladinih organizacija i grupa građana.

Da li postoji neko ko će zamoliti sve političare da za promenu počnu da traže savete od predsednika SANU i drugih naučnih i stručnih institucija i pojedinaca, umesto od predstavnika organizacije koja svoje delovanje zasniva na promociji i praktikovanju zaostale, srednjevekovne, nehumane, patrijahalno zatucane i neobrazovane bajke?

U utorak, 3. jula 2012, budući predsednik Vlade, Ivica Dačić, bio je kod poglavara SPC, Miroslava Gavrilovića, u toj nevladinoj organizaciji poznatog i kao Irinej. Dačić je od Gavrilovića zatražio blagoslov za sastavljanje Vlade Republike Srbije. „Zatražio sam blagoslov za sastav Vlade, što je u interesu svih građana koje god da su vere ili mišljenja“, rekao je, sasvim pogrešno, budući predsednik Vlade novinarima u Patrijaršiji.

Da li je tom neistinom gospodin Dačić pokušao da ubedi samog sebe ili, pak, sve građane Srbije, nije nam poznato. Moguće je i da je takvom neistinom samo pokušao da opravda orden Belog anđela, koji je od SPC dobio za nepoštovanje ljudskih prava i za diskriminaciju građana Srbije na osnovu njihove seksualne orijentacije i to rame uz rame sa Gačićem (Pahomijem) optuženim za pedofiliju, koga SPC i dalje štiti od ruku pravde i zakona.

Danas, 9. jula, predsednik svih građana Srbije, a ne samo dela sujevernih, magistar Tomislav Nikolić, prateći neustavni trend svog koalicionog partnera, razgovarao je, takođe, sa Miroslavom Gavrilovićem u Patrijaršiji. Nije poznata tema razgovora između ovih predstavnika „duhovne“ i svetovne vlasti, ali je očigledno da Nikolić u prethodnoj poseti Gavriloviću, 4. juna, nije uspeo da dobije dovoljno magičnih saveta ili možda tadašnje bajanje Gavrilovića nije bilo dovoljno uspešno, pa mora da se ponovi.

Postupak predsednika Vlade i predsednika jedne, barem na papiru, sekularne države, kakva bi trebala da je i Srbija, u suprotnosti je sa zanemarenim članom 11. Ustava Republike Srbije koji, podsećamo, glasi:

Republika Srbija je svetovna država.
Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.

Crkveni predstavnici nemaju nadležnosti da na bilo koji način utiču na sastav i formiranje Vlade Republike Srbije, kao ni na formiranje predizbornih ili postizbornih koalicija, a državni organi ne smeju da se konsultuju sa bilo kojom verskom zajednicom u vezi sa bilo kakvim državnim radnjama, procedurama ili odlukama. Privatno, ljudi iz vlasti to mogu da rade, ali u ulozi državnih službenika, ne.

Nije u interesu građana Srbije da se njihovi predstavnici ponašaju iracionalno i da krše Ustav. U interesu građana je da je vlast odgovorna, racionalna i funkcionalna. Konsultacije sa ljudima koji veruju u govoreće goruće grmove, zmije koje govore i leševe koji leče i koji veruju da bajanjem mogu da reše probleme nezaposlenosti, korupcije, kriminala i siromaštva sigurno nisu najmudrija odluka, niti mogu građanima Srbije da pomognu na putu ka boljem, bolje reći normalnom, životu.

Kao racionalni, ozbiljni i odgovorni građani ove zemlje, zahtevamo od izabranih predstavnika naroda da prekinu sa štetnom praksom dodvoravanja vernicima i predstavnicima određenih verskih zajednica i da se posvete poslovima zbog kojih su i izabrani, a čiju realizaciju su nam zdušno obećavali i tokom ove predizborne kampanje, kao i tokom svih prethodnih.

Republika Srbija je svetovna država.
Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.

Univerzitet u Beogradu je državna, obrazovna institucija i u statutu ovog Univerziteta, u članu 9 tačka 1 stav 7, nedvosmisleno stoji: „u skladu sa zakonom, na Univerzitetu i visokoškolskim jedinicama u njegovom sastavu nije dozvoljeno ni versko organizovanje ili delovanje“. Dakle, reklo bi se da problema nema. Država je sekularna i odvojena od religije, pa je, samim tim, i jedna državna institucija, kao što je Univerzitet u Beogradu, takođe sekularna i odvojena od religije.

Ah, da, zaboravio sam prvi deo pomenutog stava 7 iz tačke 1 člana 9 statuta, gde dvosmisleno piše: „Osim u kontekstu delatnosti Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta i obeležavanja verskih praznika“. Genijalno, zar ne? Na Univerzitetu u Beogradu nije dozvoljeno versko organizovanje i delovanje, dakle, svi su jednaki, osim onih pravoslavnijih, pardon, jednakijih od ostalih. Za njih ovo pravilo ne važi. Za njih Ustav Republike Srbije ne važi. Za njih ne postoji ni Ustav, ni zakon, a Dositeja mi, ni razum. Za njih samo postoji otvorena, protivustavna dozvola u samom statutu Univerziteta, da rade šta god i kako god hoće. Oni mogu da određuju Ministarstvu prosvete koje će predavače da postave, oni mogu da diskriminišu studente Univerziteta ucenom, za upis neophodnim, blagoslovom nekog neobrazovanog popa. Oni, čak, mogu da uguraju isključivo religioznu i neobrazovnu instituciju u sam Univerzitet. Oni mogu sve!

U ime udruženja građana „Ateisti Srbije“, poslao sam prethodnom rektoru, Branku Kovačeviću, zatim šefu kabineta, Dijani Čeperac, rukovodiocu sektora za pravne i kadrovske poslove, Branki Terzić, i PR-u Marjanu Nikoliću pismo u kome smo im skrenuli pažnju na činjenicu da je statut Univerziteta protivustavan i da Pravoslavni Bogoslovski fakultet diskriminiše studente Univerziteta na osnovu njihove veroispovesti (http://ateisti.com/otvoreno-pismo-beogradskom-univerzitetu/). Odgovora nema. Podneo sam i zahtev Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti statuta Univerziteta (http://ateisti.com/pravoslavni-bogoslovski-fakultet/). Odgovora nema.

Tačnije, odgovor smo svi mi dobili 29. maja 2012. u 17.10 č. (B92) kada je sednici povodom izbora novog rektora i prorektora Univerziteta u Beogradu prisustvovao Miroslav Gavrilović u ulozi poglavara te jedne, jedine ispravne, jednakije od drugih, državne religije. Sa blago zabrinjavajućim osmehom, čestitao je novoizabranom rektoru i, verovatno, tiho dogovorio sa njim nastavak kršenja Ustava Republike Srbije, nastavak diskriminacije studenata Univerziteta u Beogradu po verskoj osnovi i nastavak nasilne sistematske indoktrinacije i nametanja jedne religije iznad svih ostalih i, što je najgore, iznad razuma, logike i obrazovanja.

Dobrodošli na sekularni Univerzitet u sekularnoj Srbiji. Ako ste dokoni, pročitajte Ustav koji više ni za ukras ne služi.

Republika Srbija je svetovna država.
Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.

Na izgradnju Hrama Svetog Save na Vračaru potrošeno je do 2010. godine 50 miliona dolara, iako je, prema predračunu iz 1986. godine, ona trebalo ukupno da košta samo 12 miliona dolara. Potrebno je još 40 miliona dolara samo za neki mozaik, ali i to je daleko od poslednje potrebe za izgradnju ovog pravoslavnog hrama. Zato je sekularna Republika Srbija 2011. godine, protivustavnom odredbom, uvela obavezne doplatne markice koje su u poštama širom Srbije morali da plaćaju svi građani, dakle i oni koji nisu pravoslavci, a kojih, prema galupovom istraživanju, ima preko 45%. Nakon donošenja te uredbe, udruženje građana „Ateisti Srbije“ je podnelo zahtev za ocenu ustavnosti te odredbe. Ustavni sud još nije odgovorio i ko zna da li će ikad i odgovoriti. Sekularnost na papiru, pravoslavni klerofašizam u praksi. Dobrodošli u Srbiju.

Ono što je zanimljivo u saopštenju ovog udruženja, izdatog povodom podnošenja zahteva za ocenu ustavnosti odredbe iz 2011. godine, je to što su se građani kojima je jedino zajedničko neverovanje u natprirodne tvrdnje pokazali kao vidoviti rečenicom: „neophodno je da se utvrdi da osporena Uredba nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, da se i narednih godina slične uredbe Vlade Srbije ne bi donosile“. Vidoviti ili ne, članovi udruženja „Ateisti Srbije“ su predvideli da tih 7,5 miliona markica po ceni od 10 dinara, dakle 75 miliona dinara, neće biti dovoljno, što je Vlada Srbije pre nekoliko dana i potvrdila, donevši, ponovo, identičnu uredbu. Doduše, ne baš identičnu, jer će ovog puta siromašnom narodu Srbije biti nasilno i protivustavno uvaljeno 8,2 miliona markica, dakle, biće im oduzeto 82 miliona dinara. Nismo proverili koliko je tačno svim građanima Srbije oteto identičnim uredbama iz 2001, 2003, 2005, 2007, 2008, 2009. i 2010. godine ali, ako ćemo iskreno, kakve su to sume godišnje? Pa to nije ni za desetak SPC džipova, bezveze.

Sekularna Srbija, na papiru. Sekularna Srbija, koja otplaćuje crkvene dugove za grejanje. Sekularna Srbija koja finansira penzije i džipove popovima, koji, očigledno nedovoljno, iako bez poreza, otimaju ljudima kada su najranjiviji. Sekularna Srbija, koja poklanja zemljišta jednoj crkvi kad god stigne. Sekularna Srbija, koja nameće religijsku indoktrinaciju u državnim školama i u svojoj vojsci. Sekularna Srbija, koja žigoše gradove, opštine, celokupno školstvo i državna preduzeća kao isključivo pravoslavne tako što svakoj ponaosob nameće po neku pravoslavnu slavu. Sekularna Srbija, koja se moli bogu u svakoj drugoj reči u svojoj sopstvenoj sekularnoj himni.

Sekularna Srbija, na toalet papiru.

Udruženje građana „Ateisti Srbije“ se zahvaljuje gradu Beogradu na pozivu koji je uputio zamenik predsednika Skupštine grada, Zoran Alimpić, da prisustvuju gradskoj slavi – Spasovdanu. Nažalost, nismo u mogućnosti da podržimo manifestaciju kojom se direktno krši Ustav Republike Srbije, a još manje zbog toga što se ovom manifestacijom nezakonito nameće pravoslavna religija svim građanima grada Beograda i sam grad se protivustavno definiše kao pravoslavni grad, što Beograd nije.

Beograd je grad svih svojih građana i ovakva manifestacija je direktna uvreda i diskriminacija svih građana koji nisu pravoslavni vernici. Takođe, na najgrublji način se pokušava asimilacija nepravoslavnog stanovništva i nametanje pravoslavne religije kao gradske i jedine prave, što je nehumano kršenje osnovnih ljudskih prava svih građana grada Beograda.

Napominjemo da ne postoji nikakav razlog da proslavljanje Spasovdana ne organizuje Srpska pravoslavna crkva o svom trošku i kao domaćin. Takođe, ne postoji nikakav razlog da se onda ta manifestacija ne nazove „gradska slava“ ako organizator tako želi. Međutim, kada uprava grada Beograda nameće pravoslavni religijski ritual kao dan grada onda je to jasno i direktno nametanje jedne religije kao jedine ispravne svim građanima koji toj religiji ne pripadaju.

Napominjemo i da smo u novembru 2011. godine podneli Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti članova 10 i 75 stav 1 Statuta grada Beograda, koji propisuju proslavu gradske slave, s obzirom na to da su isti u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije (član 11) i da još nismo dobili nikakav odgovor od Ustavnog suda.

Nadamo se da će Srbija jednoga dana zaista postati sekularna država. Država u kojoj Ustav neće biti samo parče papira koje niko ne poštuje. Država u kojoj se neće nametati nijedna religija. Država u kojoj će svi građani biti ravnopravni i jednaki nezavisno od toga da li i u koji mit veruju, nezavisno od toga koga vole i sa kim žele da žive, gde su rođeni i kakvu frizuru ili majicu nose. Država u kojoj se neće koristiti besmislene logičke greške kao opravdanje za kriminalnu diskriminaciju bilo koje grupe ljudi.

Udruženje „Ateisti Srbije“

Pogledaj PDF: Slava grada Beograda 2012

Pogledaj PDF: Слава града Београда 2012

Udruženje „Ateisti Srbije“ podržava inicijativu Eparhije bačke da izgradi spomen-obeležje žrtvama požara koji se dogodio 1. aprila 2012. godine u klubu „Kontrast“ u Novom Sadu. Udruženje, ipak, upozorava Eparhiju bačku, ali i javnost, da se odabirom kombinacije lokacije i vrste obeležja krši Ustav Republike Srbije.

Postoje dva sasvim legalna rešenja. Eparhija bačka bi mogla da izgradi pravoslavnu kapelu kao spomen-obeležje na privatnom zemljištu ili na zemljištu koje pripada samoj Eparhiji bačkoj. Na državnom zemljištu bi moglo da se izgradi religijski neutralno spomen-obeležje, koje bi na adekvatan način podsećalo na sve žrtve ovog nemilog događaja.

Nažalost, inicijativom da se izgradi pravoslavna kapela na državnom zemljištu, koje, dodatno, pripada Univerzitetu u Novom Sadu, Eparhija bačka pokazuje da joj je važnije da protivustavno progura pravoslavlje kao jedinu validnu religiju u sve moguće državne institucije nego da postavi spomenik nesrećnim žrtvama požara.

Udruženje „Ateisti Srbije“

Pogledaj PDF: Spomen obeležje žrtvama požara u Novom Sadu

Pogledaj PDF: Спомен обележје жртвама пожара у Новом Саду

Ubrzo nakon izjave predsednika Srpske napredne stranke i predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića da je „svaki čovek koji veruje u Boga dobar čovek“, sakupljanju jeftinih političkih poena dodvoravanjem glasačkoj većini i diskriminaciji manjina pridružio se i kandidat Demokratske stranke, Dragoslav Ćirković.

U informativnoj emisiji „Slike dana“, koju emituje niška TV „Belle amie“, 10. aprila 2012. godine predsednik opštine Medijana i kandidat Demokratske stranke za funkciju gradonačelnika Niša je, pri poseti dečijem vrtiću, izjavio: „Tako mi je drago da je gradska opština Medijana u deci iznašla ljude, verujuće ljude. Jer šta je to čovek ako ne veruje? Onda nisam potpuno siguran da i jeste čovek.“

Ćirković je time otišao još korak dalje od Nikolića, implicirajući da neverujući ljudi uopšte i nisu ljudi, pokazujući time da politička „elita“ ne preza ni od gaženja prava građana, kao ni od kršenja Ustava i zakona, kako bi se dokopala glasova, pa samim tim i fotelja. Ovakva direktna i namerna uvreda svih neverujućih građana je nedopustiva, predstavlja govor mržnje i mora biti najstrože sankcionisana.

Tvrdnja da se određena grupa ljudi ne smatra ljudima je veoma opasna. Dehumanizacija je od pamtiveka bila prvi korak i osnov svake diskriminacije. Od antike gde su robovi smatrani stokom, preko nacista koji su Jevreje poredili sa pacovima, pa do genocida u Ruandi gde su Tutsi nazivani bubašvabama. Kada se jednoj grupi oduzima svojstvo ljudskosti, onda je svaki postupak prema njima dozvoljen.

Pozivamo sve nadležne organe Republike Srbije, a pre svega javno tužilaštvo, da najoštrije reaguju i spreče dalje širenje ideja koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju i diskriminaciju prema ateistima, kao i da, u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije i Krivičnim zakonikom (član 387), kazne Dragoslava Ćirkovića za navedeni govor mržnje i podstrekavanje diskriminacije.

Udruženje „Ateisti Srbije“

Pogledaj PDF: Ateisti nisu ljudi?

Pogledaj PDF: Атеисти нису људи?

Udruženje „Ateisti Srbije“ najoštrije osuđuje izjavu predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića: „Svaki čovek koji veruje u Boga je dobar čovek“, koju je dao 19. 04. 2012, tokom obilaska Raškog okruga.

Ova izjava je nedopustiva jer podrazumeva da među lošim ljudima nema verujućih, odnosno da loši ljudi mogu biti samo neverujući.

Možda su za predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića otmičari aviona koji su srušili Svetski trgovinski centar dobri verujući ljudi. Možda su za predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića bombaši samoubice, koji sa sobom u smrt vode desetine nedužnih civila, dobri verujući ljudi. Možda je za predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića nezamislivo da se pred redovnim sudom nađu dobri verujući ljudi optuženi za pedofiliju. Možda predsednički kandidat Tomislav Nikolić misli da je sveštenik koji blagosilja ratni pohod dobar verujući čovek.

Predsednički kandidat Tomislav Nikolić ima prava da tako misli i to mišljenje govori o njemu kao čoveku. Ali, Tomislav Nikolić, kao potencijalni predsednik svih građana, i vernika i ateista, ne sme da krši Ustav Republike Srbije i deli građane na dobre i loše na osnovu toga da li su religiozni ili ne. Osim što time pokazuje da nije kompetentan za posao predsednika, on direktno i namerno vređa obrazovane i razumne ljude koji su uspeli da se odupru nasilnoj sistematskoj indoktrinaciji i koji se oslanjaju na činjenice, umesto na mitove.

Udruženje „Ateisti Srbije“, stoga, zahteva ispravku i izvinjenje od predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića. Istovremeno, Udruženje „Ateisti Srbije“ upozorava sve političare da, u žaru izborne kampanje, ne mešaju državne poslove sa privatnim pravom pojedinca da veruje ili ne veruje. Kršenje člana 11 Ustava Republike Srbije je toliko učestalo među svim političarima, da je skoro postalo pravilo da se privatna stvar, kao što je vera, meša sa državnim problemima. Zanemaruje se da živimo u, barem na papiru, sekularnoj državi i da imamo Ustav koji bi to trebalo da reguliše.

Udruženje „Ateisti Srbije“