Aleksandar Resanović, Zamenik Poverenika
Kancelarija Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti
Svetozara Markovića 42, Beograd

Drugo otvoreno pismo Zameniku Poverenika za zaštitu podataka

G. Resanoviću,

Povodom Vašeg dopisa od 28.3.2012. želeo bih da Vam postavim nekoliko pitanja na koja uporno nisam dobio odgovor niti od Vas, niti od gospođe Natalije Ćetković, iako sam i Vama i gospođi Ćetković postavio ta pitanja nekoliko puta. Svaki put je odgovor izbegnut i zanemaren, a jasno je da se radi o ključnim pitanjima za ovaj predmet.

1. Zašto ste celokupnu odluku bazirali na neproverenoj i dodatno neistinitoj pretpostavci da je ikada postojao pristanak mojih roditelja ili staratelja za obradu mojih podataka? Takav pristanak nikada nije postojao, stoga zahtevam da mi dostavite dokaz o pristanku mojih roditelja ili mene i time opravdate Vašu odluku.

2. Povodom stanovišta Poverenika da se ne može brisati iz Matične knjige krštenih na način da se prikaže da lice nikada nije bilo upisano u ove crkvene knjige, zanima me da li ta privilegija važi sa sva pravna lica, ili je rezervisana magično samo za Srpsku pravoslavnu crkvu? Mogu li se i druga pravna lica pozvati na ovakvu kvaziodbranu da se ne može prikazati da lice nikada nije bilo upisano u neku bazu podataka i da na osnovu takve kvaziodbrane blokiraju prestanak obrade podataka koji zakon jasno nalaže?

3. Takođe, zašto ste mi putem telefona obećali da ćete naložiti Eparhiji požarevačko-braničevskoj da moje podatke učini nedostupnim tako što će ih precrtati markerom ili korektorom i da ćete, ukoliko Eparhija to ne uradi, Vi poslati inspektore na teren da to provere a sada me obaveštavate, sasvim suprotno Vašem obećanju, da Crkva ipak ne mora moje podatke da učini nedostupnim, kao i da nećete poslati inspektore? Ja se iskreno izvinjavam, ali ja zaista nisam više raspoložen da se neko tako igra sa mnom i uporno vređa moju inteligenciju!

4. Da li je i drugim pravnim licima dovoljno da Vama obećaju uz “časnu pionirsku” da “neće više”, pa da Vi to prihvatite i poverujete rukovaocu “na reč”, ili je i ta privilegija ponovo rezervisana samo za Srpsku pravoslavnu crkvu? Konkretno, ovo se odnosi na činjenicu da ste Vi dobili dopis u kom Pravoslavni episkop Eparhije braničevske Vas obaveštava da “neće više” i Vi to bez pogovora prihvatate kao apsolutnu činjenicu i kao argument da nije potrebno poslati inspektore da to provere. Da li je Srpska pravoslavna crkva iznad zakona i iznad države? Da li se Vi toliko plašite Srpske pravoslavne crkve, ili, možda, imate tajnu direktivu da se po svaku cenu, pa čak i po cenu kršenja zakona, uvek mora postupiti onako kako Srpska pravoslavna crkva mahne rukom?

5. Zbog čega ponovo u Vašem poslednjem dopisu bazirate svoje odluke na neistinama? Konkretno, neistinita je Vaša konstatacija “da Poverenik nije došao do saznanja da Eparhija požarevačko-braničevska, nakon opoziva Vašeg pristanka vrši nezakonitu obradu podataka o Vašoj ličnosti”, jer Vi imate dokaz, u vidu kopije moje krštenice, da Crkva i dalje obrađuje moje podatke. Čak joj Vi to eksplicitno i dozvoljavate, a meni uskraćujete zakonom zagarantovano pravo na zaštitu podataka o ličnosti.

6. Da li biste bili ljubazni da napokon pročitate član 3. stav 3 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i da prestanete tako uporno i krajnje uvredljivo da ga izbegavate? Ja sam prosto šokiran da, po ko zna koji put, moram da Vam skrećem pažnju na taj član ZZPL u kom se obrađivanje podataka jasno definiše kao beleženje, pohranjivanje i čuvanje podataka.

Konkretno, u samom rešenju, kao i u ovom dopisu, Vi sami sebi protivurečite i to, po mom mišljenju, očigledno namerno, jer sam siguran da ste više nego sposobni da shvatite tako jednostavnu definiciju reči obrađivanje. Naime, rečenica “da se obustavi dalja obrada Vaših ličnih podataka iz Matične knjige krštenih, odnosno da se ubuduće podaci o krštenju mogu koristiti samo na osnovu Vašeg ličnog zahteva” apsolutno je besmislena i vređa moju inteligenciju. U toj jednoj rečenici se navodi da će moji podaci biti obrisani ili precrtani (obustava dalje obrade), a zatim, sasvim suprotno, da će se nastaviti sa njihovim čuvanjem i pohranjivanjem (nastaviće se obrada) i na kraju, dodatna uvreda inteligencije, da će Crkva, “časna Titova pionirska”, te podatke obrađivati (čuvati i pohranjivati) tek i samo ako im ja to eksplicitno dozvolim, a do te moje dozvole oni će te podatke samo čuvati i pohranjivati (obrađivati). Dodatno, svi koji ikada budu čitali njihove knjige će, magično, natprirodno ili uz božiju pomoć valjda, oslepeti kada dođu do mojih podataka, ili će, možda, isto “časna Titova pionirska”, da zažmure i preskoče preko mog imena, valjda.

U najkraćem obliku: Crkva mora da prestane da obrađuje moje podatke i ubuduće može da obrađuje moje podatke samo uz moju dozvolu a do tada će samo obrađivati moje podatke.

Ponoviću Vam još jednom: obrađivanje podataka je beleženje, pohranjivanje i čuvanje (čl.3.st.3.ZZPL)

– Srpska pravoslavna crkva mora da prestane da obrađuje moje podatke, dakle, pošto Vam očigledno to nije jasno, preciziraću: SPC MORA da prestane da beleži, čuva i pohranjuje moje podatke (na osnovu Vašeg rešenja i poslednjeg dopisa);
– vi dozvoljavate Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi da nastavi da beleži, čuva i pohranjuje moje podatke (na osnovu Vašeg rešenja i poslednjeg dopisa).

Dakle, Vi eksplicitno dozvoljavate Srpskoj pravoslavnoj crkvi da nastavi da obrađuje moje podatke i to uz lažno obmanjivanje mene da joj, navodno, nalažete da prekine da obrađuje moje podatke.

Zaista mi je dosta više ovakvog vređanja moje inteligencije. Takođe, dosta mi je Vašeg upornog izbegavanja onoga što jasno piše u članu 3. stav 3 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. To je radila gospođa Natalija Ćetković tokom neprofesionalnog i nevaspitanog omalovažavanja mene na pisarnici Vaše zgrade, to ste radili Vi u prvom rešenju, zatim tokom našeg telefonskog razgovora, pa i sada u ovom poslednjem dopisu.

Na stanovištu sam da je vreme da se upoznate sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti jer je to Vaš posao. A, za svaki slučaj, izvukao sam najvažnije delove na dnu ovog pisma.

Ponavljam, ja nisam pravoslavni vernik i ne samo da ne želim, već i ne dozvoljavam da ta organizacija obrađuje, dakle beleži, pohranjuje i čuva, moje lične podatke. Svako dalje obrađivanje mojih ličnih podataka od strane Srpske pravoslavne crkve mene žigoše kao člana te organizacije. Ja nisam član te organizacije, mene je sramota da budem član te organizacije, ili da na bilo koji način budem u vezi sa tom organizacijom. Nikada nisam želeo da budem član te organizacije i niko nema pravo da me dovodi u vezu sa tom organizacijom. Zahtevam da se ti podaci učine nedostupnim, što je pravo koje mi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti garantuje. Vi ste mi ponovo uskratili to zakonom zagarantovano pravo.

Naglašavam da sam na stanovištu da ste dodatno osramotili svoju kancelariju ovim dopisom, a mene ponovo na više načina uvredili u celom ovom postupku. Stoga bih Vas zamolio da mi ovaj put odgovorite na gorenavedena pitanja.

Ponovo ogorčen,
Predrag Stojadinović

U prilogu: kopija dopisa od 28.3.2012.

Napominjem da je ovaj dopis dostavljen i na sledeće adrese:
1. Rodoljub Šabić, Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, Svetozara Markovića 42, Beograd
2. Saša Janković, Ombudsman, Deligradska 16, Beograd

---

Reference:

ZAKON o zaštiti podataka o ličnosti

Član 3, stav 1: Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira […] po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije […];

– što znači da je nebitno da li je postojao pristanak, kao i razlog za prikupljanje podataka.

Član 3, stav 3: Obrada podataka je svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su: […] beleženje, […] pohranjivanje, […] čuvanje, […].

– što znači da Srpska pravoslavna crkva i dalje obrađuje moje lične podatke nakon tri opoziva i da im Vi to dozvoljavate, iako ste mi preko telefona obećali sasvim suprotno.

Član 8, stav 1: Obrada nije dozvoljena ako fizičko lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja;

– nikada nisam dao pristanak. Moji roditelji nikada nisu dali pristanak. Niste dokazali, niti pokušali da dokažete da je ikada postojao pristanak, već se oslanjate na pretpostavku da jeste i to verujući Srpskoj pravoslavnoj crkvi “na reč”.

Član 11, stav 4: Obrada podataka je nedozvoljena posle opoziva pristanka.

– za sada sam poslao tri pismena opoziva i isto toliko žalbi Vama, a upravo šaljem i četvrti opoziv i neću prestati dok se moji podaci ne učine apsolutno nedostupnim i dok se ne uništi svaka sramna veza između mene i Srpske pravoslavne crkve!

Pogledaj PDF: Poverenik Rešenje

Pogledaj PDF: Drugo otvoreno pismo Povereniku

Nakon što su predstavnici Univerziteta u Beogradu šef kabineta rektora Dijana Čeperac, rukovodilac sektora za pravne i kadrovske poslove Branka Terzić i PR Marjan Nikolić ignorisali Otvoreno pismo Univerzitetu u Beogradu, primorani smo da podnesemo:

1. Zahtev za ocenu ustavnosti Statuta Univerziteta u Beogradu
2. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv PBF

Predrag Stojadinović
Potpredsednik udruženja “Ateisti Srbije”

Pogledaj PDF: Ocena ustavnosti Statuta BU

Pogledaj PDF: Prekršajni Postupak

Preuzmi JPG flajer za štampanje: Dan žena 2012 – Biblija

Preuzmi JPG flajer za štampanje: Dan žena 2012 – Kuran

Preuzmi JPG flajer za štampanje: Dan žena 2012 – Biblija

Preuzmi JPG flajer za štampanje: Dan žena 2012 – Kuran

Preuzmi PDF flajer za štampanje: Dan žena 2012

Udruženje „Ateisti Srbije“ osuđuje odluku gradskog veća Vranja da grad iz budžeta izmiri dug za grejanje od preko milion dinara, koji Eparhija vranjska ima prema JP Novi dom, i da svakog meseca plaća 56.390 dinara za grejanje crkvenih objekata.

Ovo je, nažalost, samo jedan u nizu mnogih akata kojima se, u gradovima i opštinama širom Srbije, narušava načelo sekularnosti i sprovodi klerikalizacija države u poslednjih 20 godina. Gradske vlasti Vranja, svakako, nemaju prava da plaćaju dospele dugove i izmiruju tekuće obaveze Eparhije vranjske. Taj novac im nije poveren za te svrhe. Takvi izdaci nisu predviđeni u usvojenom budžetu grada. Ne postoji nijedan zakonski osnov po kojem bi to smeli da rade, čak ni po spornom Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, čija ocena ustavnosti već skoro četiri godine čeka u Ustavnom sudu.

Podsećamo da SPC ne plaća porez, naplaćuje od vernika izuzetno visoke honorare za činodejstva, vraćena joj je imovina pre svih drugih, a upravo Eparhiji vranjskoj je nedavno vraćeno 784 hektara šume. SPC je jedna od najbogatijih i svakako najprivilegovanija institucija u Srbiji.

Sa druge strane, siromašnim građanima Vranja koji ne plate svoje račune se isključuju struja, voda i grejanje, a za njihove dugove im se plene pokretne i nepokretne stvari. Ako i ima viška novca u gradskoj kasi, sigurno je da bi prvo trebalo pomoći tim građanima.

Umesto toga, novcem tih istih osiromašenih građana se finansira jedna prebogata institucija i sam zahtev Crkve da joj grad plati račune je vrhunac bezobrazluka i bahatosti. Nisu svi građani Vranja iste veroispovesti, a ima i onih koji uopše nisu religiozni. Vernici i drugi građani koji žele da finansijski pomognu Pahomijevu Eparhiju su potpuno slobodni da to učine iz sopstvenog džepa, a to su mogli da učine i vranjski političari koji su glasali za ovakvu odluku. Ipak, najlakše je biti dobrovoljni davalac tuđih para.

Udruženje „Ateisti Srbije“

Pogledaj PDF: Vranje krši Ustav, pa šta?

Pogledaj PDF: Врање крши Устав, па шта?

Čitajući Statut Univerziteta u Beogradu (u daljem tekstu Statut), ostao sam zbunjen činjenicom da ustanova koja bi trebalo da bude intelektualni uzor cele države, dakle, ustanova koja predstavlja najstariju visokoškolsku instituciju u državi, alma mater svih ostalih državnih univerziteta u Srbiji, dozvoljava sebi tako očigledno kršenje Ustava Republike Srbije (u daljem tekstu Ustav) i Zakona o zabrani diskriminacije (u daljem tekstu ZZD) u svom sopstvenom Statutu.

Univerzitet u Beogradu (u daljem tekstu BU) jeste državna institucija i, kao takva, mora, po članu 11. stav 1 Ustava, biti sekularna. Dalje, po članu 11. stav 2 Ustava, mora biti odvojena od crkava i verskih zajednica i svih njihovih institucija. Na kraju, po članu 11. stav 3 Ustava, ne sme da uspostavlja nijednu religiju kao državnu.

Pravoslavni bogoslovski fakultet (u daljem tekstu PBF), kao deo Univerziteta u Beogradu, direktno krši sva tri stava člana 11. Ustava. Prvenstveno, radi se o isključivo religijskoj instituciji koja, samim tim, krši princip sekularnosti (kršenje člana 11. stav 1 Ustava). Zatim, pripajanje PBF Beogradskom Univerzitetu predstavlja mešanje crkve i države (kršenje člana 11. stav 2 Ustava). Dodatno, s obzirom na činjenicu da je PBF jedina religijska institucija unutar BU, činjenica koju PBF sa ponosom naglašava na svom sajtu, pravoslavna religija se na BU uspostavlja kao državna (kršenje člana 11. stav 3 Ustava).

Ovo se najbolje vidi i iz neuspelog i, dozvoliću sebi slobodu da kažem, čak i sramnog pokušaja, u članu 9. stav 7 Statuta, da se kontradiktornost i kršenje Ustava prikrije. Ovim članom Statuta BU zabranjuje se “versko delovanje ili organizovanje” na Univerzitetu, što je potpuno u skladu sa načelom sekularnosti, kao i svrhom i prirodom BU, ali se, bez bilo kakvog obrazloženja, PBF izuzima iz navedenog pravila. Na opisani način se direktno krši i ustavno načelo sekularnosti, ali i odredbe Ustava kojima se garantuje ravnopravnost i jednakost svih fizičkih i pravnih lica (čl. 19, 21. i 71. Ustava Republike Srbije), a pravoslavna religija se stavlja jasno i direktno iznad svih ostalih priznatih religija u Republici Srbiji.

Međutim, pored kršenja Ustava, još je gore kršenje člana 19. stav 2 i stav 3 Zakona o zabrani diskriminacije, koje PBF redovno čini prilikom upisa studenata.

Naime, u članu 58. stav 1 Statuta PBF, kao uslov za upis navodi se obavezna “saglasnost nadležnog episkopa“. Zatim se u članu 61. stav 3 opet zahteva da kandidat “pribavi saglasnost nadležnog episkopa“, da bi se u članu 86. kao glavni uslov za nastavnike i predavače navelo da “pored ostalih propisanih uslova ima i saglasnost (blagoslov) nadležnog episkopa“.

Sasvim je jasno da se na ovaj način vrši očigledna i faktička i pravna diskriminacija i studenata i profesora PBF i to na osnovu verskog opredeljenja. Da se kao uslov za studiranje i za rad u jednoj instituciji, koja bi navodno trebalo da bude obrazovnog karaktera, postavlja potpuno arbitrarni uslov, koji zavisi od subjektivne, neobrazložene volje jednog verskog poglavara. Svejedno koja osoba daje subjektivnu saglasnost, jasno je i iz samog naziva ove institucije da je u osnovi obavezno prisutna otvorena diskriminacija na osnovu verske opredeljenosti, ali dodatna diskriminacija se jasno vidi i iz pomenutog uslova za upis. Dakle, po Statutu BU i Statutu PBF, jedan verski poglavar, po svom sopstvenom subjektivnom nahođenju, faktički odlučuje ko je podoban, a ko nije podoban da postane student Univerziteta u Beogradu! Na koji način je sveštenik jedne religije kvalifikovan da donosi takve odluke i da odlučuje o visokom obrazovanju bilo koje mlade osobe?

Navedeno postupanje je sasvim očigledno u suprotnosti sa Zakonom o zabrani diskriminacije (ZZD). Konkretno, član 2. ZZD naglašava: “izrazi ‘diskriminacija’ i ‘diskriminatorsko postupanje’ označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe […] a koji se zasniva na verskim ili političkim ubeđenjima…”

Dalje, član 19. stavovi 2 i 3 ZZD glase:

“Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

Zabranjena je diskriminacija vaspitnih i obrazovnih ustanova koje obavljaju delatnost u skladu sa zakonom i drugim propisom, kao i lica koja koriste ili su koristili usluge ovih ustanova u skladu sa zakonom.”

Iz ovoga se sasvim jasno vidi da PBF vrši nezakonitu diskriminaciju svojih studenata, a pošto je PBF deo BU, time se to kršenje prenosi i na sam BU.

Moje iskreno mišljenje je da je mnogo bolje za ugled samog Univerziteta da samostalno i samoinicijativno obavi ovu neophodnu ispravku i da nikako ne sačeka zahtev za ocenu ustavnosti Statuta i prijavu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i negativni publicitet koji će, neizbežno, proisteći iz te prijave.

Ovom prilikom bih vam skrenuo pažnju i na član 54. Zakona o zabrani diskriminacije, koji naznačava: “Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj vaspitna, odnosno obrazovna ustanova koja licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano oteža ili onemogući upis, odnosno isključi ih iz vaspitne, odnosno obrazovne ustanove (član 19. stav 2).”

Ja ne želim da podnosim prijavu protiv BU, koji smatram jednom od najvažnijih institucija u Srbiji, ali ako Univerzitet nema nameru da ispravi navedene očigledne povrede Ustava i zakona Republike Srbije, biću na to prinuđen, te vas molim da mi objasnite na koji način ćete reagovati na sve povrede pravnih propisa navedene u mom dopisu.

Srdačan pozdrav,

Predrag Stojadinović
Potpredsednik udruženja “Ateisti Srbije”

Reference:

• Statut BU
• Statut PBF
• Uslovi za upis na PBF
• Ustav Republike Srbije
• Zakon o zabrani diskriminacije

Pogledaj PDF: Otvoreno pismo BU

Pogledaj PDF: Отворено писмо БУ

Udruženje “Ateisti Srbije” skreće pažnju medijima da ne informišu pogrešno građane o važnim datumima u srpskoj istoriji. Danas je veliki broj medija, a između ostalih i javni servis – RTS, u svojim tekstovima o Danu državnosti Republike Srbije pogrešno naveo da je 15. februara 1804. godine u Orašcu podignut Prvi srpski ustanak, iako bi, valjda, svi trebalo da znaju da je ovaj ustanak podignut 14. februara 1804. godine. Takođe, skrećemo pažnju na to, da je tzv. Sretenjska skupština počela sa radom 14. februara 1835. godine (“na Sretenje”), a prvi srpski ustav je izglasan 15. februara 1835. godine.

Sretenje se slavi 2. februara po Julijanskom kalendaru, kojeg koristi Srpska pravoslavna crkva i tako je uvek i bilo, ali se po Gregorijanskom kalendaru, kojeg koristi država, menja zbog razlika između ova dva kalendara. Do pomeranja Sretenja na 15. februar (po Gregorijanskom kalendaru) je došlo u 20. veku. Podsećamo da će u 22. veku Sretenje padati na 16. februar, pa će Srbija verovatno pomerati svoj državni praznik da ga ponovo uklopi sa “crkvenim” kalendarom, ako Srbija i tada bude ovako “sekularna” kakva je danas.

To što su vlasti jedne, navodno, sekularne države rešile da najvažnije događaje iz istorije ne slave na dan kada su se ovi događaji zaista odigrali po zvaničnom državnom kalendaru, već ih uklapaju sa slavom jedne od crkava i verskih zajednica, nije razlog da mediji revidiraju istoriju i pogrešno informišu građane o datumu odigravanja ovih događaja.

Udruženje “Ateisti Srbije”

Pogledaj PDF: Dan Državnosti 2012

Pogledaj PDF: Дан Државности 2012

Aleksandar Resanović, Zamenik Poverenika
Kancelarija Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti
Svetozara Markovića 42, Beograd

Otvoreno pismo Zameniku Poverenika za zaštitu podataka

Poštovani g. Resanoviću,

Obraćavam Vam se kao potpisniku rešenja 07-00-02495/2011-06 i iskreno se nadam da ste ga potpisali bez detaljnijeg pregleda, jer ako sam ja, kao programer, sposoban da uočim ogromne probleme i kontradikcije u obrazloženju tog rešenja, onda smatram da je to za pravnike čista rutina.

Prvi od dva problema jeste baziranje celokupnog rešenja na pretpostavci koja nije potkrepljena nikakvim dokazima. Naime, u obrazloženju se pretpostavlja da su moji roditelji u moje ime dali saglasnost da rukovalac podacima prikupi moje podatke. Pored toga što ovo u mom slučaju nije istina, postavlja se pitanje kako neko može sebi da dozvoli da donese rešenje i celokupan zaključak samo na osnovu neosnovane i nepotvrđene pretpostavke?

Napominjem da ja nisam u obavezi da naglasim da moji roditelji nisu dali saglasnost. Obaveza je Vaša da zaključak bazirate na čvrstim dokazima, a ne na neosnovanim i nedokazanim pretpostavkama. Dodatno, za ceo slučaj je taj podatak nebitan s obzirom na to da, po članu 36 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, imam pravo da zahtevam brisanje podataka za koje sam prethodno dao pristanak i po istom članu ti podaci moraju da se brišu nakon opoziva pristanka.

Dakle, baziranje odbijanja moje žalbe na neistinitoj pretpostavci jeste na dva načina pogrešno: prvo, jer je pretpostavka neproverena i nedokazana i kao takva uzeta kao osnov zaključka celog rešenja, a drugo, jer, čak i da je ta pretpostavka tačna i dokazana, opet je po zakonu, na osnovu člana 36 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, nebitna i ne sme se uzimati u obzir nakon izdatog opoziva pristanka. Potpuno je irelevantno da li je rukovalac imao punovažan pravni osnov za obradu podataka jer ja nisam ni tražio da se to utvrdi a nesporno je da ga od mog opoziva više nema. Vaše obrazloženje da se nakon opoziva ne može zahtevati brisanje upisanih podataka u potpunosti obesmišljava institut povlačenja pristanka koji je podrobno regulisan predmetnim zakonom i direktno je suprotno članu 36. ovog Zakona, koji upravo propisuje da se nakon povlačenja pristanka podaci moraju obrisati. Upravo tim rečima i bez bilo kakvog “uvijanja”.

Drugi problem je izbegavanje jasnog značenja izraza “obrada podataka”, definisanog u članu 3, stav 1, tačka 3 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao, između ostalog, beleženje, pohranjivanje i čuvanje podataka. Time je moj zahtev za brisanje podataka, u suštini, zahtev za prestanak obrade, jer prestanak beleženja, čuvanja i pohranjivanja znači jednostavno brisanje.

Dakle, moj zahtev za prestanak obrađivanja podataka je odbijen uz obrazloženje u kom se naznačava da je poverenik na stanovištu da rukovalac mora da prestane da obrađuje podatke. Navodi se tačno da je nakon mog povlačenja pristanka, rukovalac dužan da “na odgovarajući način njegove do tog datuma obrađivane podatke učini nedostupnim”. Kako se podaci zapisani u knjizi čine nedostupnim osim brisanjem? Potpuno je jasno da je obrazloženje Rešenja u suprotnosti sa izrekom Rešenja. Čista kontradikcija.

Na koji način će rukovalac prestati da obrađuje moje podatke, dakle, da ih beleži, pohranjuje i čuva, kao i učini nedostupnim, ako ih ne obriše, kao što član 36. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti nalaže? Da li će ljudi koji čitaju spiskove kada dođu do mog imena zažmuriti i preskočiti prstom na sledeći red? Takođe, da li svako pravno lice može da odbije da obriše nečije podatke jer se time uništava “istorijski podatak” ili je ta privilegija rezervisana samo za Crkvu? Da li je član 36. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti zanemariv? Iskreno, na stanovištu sam da je ovakvo vređanje moje inteligencije za svaku osudu.

Na kraju, kao “so na ranu”, dodata je uvreda i poniženje koje sam šestog januara doživeo u Vašoj kancelariji u Deligradskoj 16. Naime, nakon što je portir izgovorio moje ime da me najavi, bio je prinuđen da čeka preko 15 minuta na bilo kakav odgovor. Nakon toga je, vidno uznemiren i iznerviran, obavešten da treba da mi preda slušalicu. Umesto da budem primljen u kancelariju na spratu, kao što profesionalnost, pristojnost i ljudskost nalažu, ja sam morao da razgovaram sa gospođom Natalijom Ćetković putem telefona čiji je kabl bio rastegnut kroz prozor portirnice, pred ljudima iz obezbeđenja, koji su me, opravdano, čudno gledali sve vreme.

Verujte mi da ne želite da znate kako sam se osećao tokom, ali i dugo nakon tog razgovora. Ukoliko je to, igrom slučaja, standardna praksa, onda je situacija mnogo gora nego što sam mislio. U svakom slučaju, ovim putem izražavam svoje nezadovoljstvo ovakvim neprofesionalnim vređanjem moje ličnosti.

Dozvoliću sebi da budem direktan. Meni je jasno kakav je neformalan uticaj Crkve na državne organe u Republici Srbiji, ali sam se najiskrenije nadao da će Vaša kancelarija ispoštovati jasno definisan zakon i da neće dozvoliti da bilo koje pravno lice, pa, samim tim, ni Crkva, bude iznad zakona.

Ja nisam pravoslavni vernik i ne samo da ne želim, već i ne dozvoljavam da ta organizacija obrađuje, dakle, beleži, pohranjuje i čuva, moje lične podatke. Zahtevam da se ti podaci obrišu, što je pravo koje mi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti garantuje. Vi ste mi uskratili to zakonom zagarantovano pravo gorepomenutim rešenjem.

Naravno da ću iskoristiti pravni lek na koji ste me primorali, ali naglašavam da sam na stanovištu da ste osramotili svoju kancelariju ovim rešenjem i obrazloženjem istog, a mene na više načina uvredili u celom ovom postupku.

Ogorčen,

Predrag Stojadinović

U prilogu: kopija predmetnog Rešenja.

Napominjem da je ovaj dopis dostavljen i na sledeće adrese:
1. Rodoljub Šabić, Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti
Svetozara Markovića 42, Beograd
2. Saša Janković, Ombudsman
Deligradska 16, Beograd

Pogledaj PDF: Poverenik Rešenje
Pogledaj PDF: Otvoreno pismo Povereniku	Pogledaj PDF: Отворено писмо Поверенику

Poštovane Nišlije!

Nema čoveka u Srbiji koji ne zna onu staru narodnu izreku: „južnije – tužnije“. Decenijama unazad gledamo kako narod na jugu Srbije živi teško, vidimo da je broj nezaposlenih prevelik, da su plate mizerne. Znamo da imate malo mogućnosti da sami nešto izmenite, jer makroekonomija bilo koje zemlje nikad ne zavisi od radnika i seljaka, već od državnog i ekonomskog establišmenta.

Normalno je da svako, ko ima bar malo savesti i obraza, bude nezadovoljan i besan kad vidi ili čuje da je opet neko iz vlasti, po hiljaditi put, negde učinio bilo kakvu nepravdu. I kad vidi i čuje da u zemlji u kojoj svi živimo, neki imaju privilegije i veća prava od drugih.

Opštepoznata činjenica je da su crkve po Srbiji prazne. Drugim rečima, i ovo koliko ih ima trenutno je previše. Gradonačelnik Niša, Miloš Simonović, lokalni moćnik, zarad sticanja jeftinih političkih poena, bahato se odnosi prema građevinskom zemljištu, koje, uzgred, nije njegova dedovina. Bez ikakvih konsultacija sa vama, građanima, poklanja ono što nije njegovo onima koji su u Srbiji najbogatiji: pravoslavnoj crkvi. I to dve lokacije odmah, jedna u parku preko puta železničke stanice, a druga između „Brikolaža“ i Nišave. Sledeće godine, odlučio je da pokloni čak 10 lokacija.

Niš je već poznat po izgradnji nepotrebnog, megalomanskog krsta, što će koštati nekoliko miliona evra. Koliko će miliona evra još biti utrošeno da se napravi 12 novih crkava? Da li su u Nišu svi bogati, siti, napiti i zadovoljni, pa gradonačelnik može da uludo baca novac poreskih obveznika, odnosno vas? Da li vi, građani Niša, imate dovoljno bolnica, škola, staračkih domova, pozorišta, bioskopa, parkova? Da li su vam dovoljno visoke plate, penzije, socijalni doprinosi i dečji dodaci?

Recite ne egoističnim pojedincima kojima je dodvoravanje političkim i verskim strukturama bitnije od prosperiteta vašeg grada i vas, građana.

Udruženje “Ateisti Srbije”

Pogledaj PDF: Apel građanima Niša!

Pogledaj PDF: Апел грађанима Ниша!

Udruženje „Ateisti Srbije“ skreće pažnju javnosti na još jedno kršenje principa sekularnosti. Pozivamo građane da spreče državu u nameri da plati neizmirene obaveze Srpske pravoslavne crkve za penziono-invalidsko i socijalno osiguranje, kao i da ubuduće pokriva 50% doprinosa za sveštenstvo, i to samo odabranih – takozvanih tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji. Podsećamo da SPC ne plaća porez, da je imala prvenstvo nad drugim građanima u vraćanju oduzete imovine, da sveštenici naplaćuju od naroda bezobzirno visoke honorare za činodejstva, koja nikome ne prijavljuju, i da im je vidno imetak skočio u poslednjih 20 godina, dok je njihova pastva vidno osiromašila. Uz sve to, SPC ne plaća doprinose koje svi redovno plaćamo, tražeći da njene dugove vrate svi građani, iz budžeta Srbije, bez prethodno tražene saglasnosti. Cinizam naše najveće crkve je utoliko veći što u tome treba da učestvuju svi poreski obveznici, što svakako uključuje i nereligiozne, kao i pripadnike drugih veroispovesti.

Osuđujemo to što naša država, i pored toga što prikuplja novac za crkvu preko doplatnih markica, i pored toga što finansira SPC iz fondova namenjenih nevladinim organizacijama, spremno najavljuje da će platiti sve dugove kako bi sveštenici imali penziju kao i svi koji su je obezbedili redovnim izmirivanjem doprinosa u iznosu od 22% od plate. Iako je PIO fond odavno urušen, predstavnici države ironično ocenjuju kako će to biti lako isplaćeno iz budžeta Srbije. To je isti onaj naš budžet čijim su smanjivanjem već mnogi ostali bez posla, u kome nema novca za lekove, za plate lekarima i nastavnicima, školarine za studente, kao ni za mnoge druge osnovne potrebe. To je isti onaj budžet za koji svi izdvajamo 63% zarade. To je isti budžet koji treba da amortizuje još jednu krizu. U već dovoljno teškoj situaciji, kada je potrebno da se štedi i da se rashodi budžeta smanje, država preuzima da finansira tuđe obaveze, koje nije dužna da finansira, niti bi, doslednom primenom načela sekularnosti, smela da finansira.

Postavljamo pitanje koji je stvaran razlog ovakve galantnosti političara prema Crkvi u predizbornom periodu i zašto ovako bitna vest o otvorenom pljačkanju državnog budžeta nije našla put do šire javnosti.

Udruženje „Ateisti Srbije“

Pogledaj PDF: Antisekularno rasipanje budžeta

Pogledaj PDF: Антисекуларно расипање буџета

Udruženje „Ateisti Srbije“ podnelo je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti članova 10 i 75 stav 1 Statuta grada Beograda, koji propisuju proslavu gradske slave, s obzirom na to da su isti u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije (član 11), sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i Zakonom o glavnom gradu.

U spornom Statutu, za gradsku slavu se proglašava Spasovdan (Vaznesenje Gospodnje), dok se na zvaničnom sajtu grada Beograda daje obrazloženje da je u pitanju više srpska, nacionalna, nego verska institucija. Time se svim stanovnicima grada Beograda, bez obzira na nacionalnu i versku (ne)pripadnost, za zvaničnu proslavu njihovog grada proglašava dan kada se „Isus vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga Oca“. Nа ovаj nаčin se, u grаdu Beogrаdu, prаvoslаvlje uspostаvljа kаo držаvnа religijа, jer se jedаn verski običаj uspostаvljа kаo grаdski, zаjednički zа sve stаnovnike Beogrаdа.

Svaka verska ili nacionalna zejednica ima pravo da svoje praznike i svetkovine proslavlja slobodno i neometano u svom gradu, ali je nedopustivo da se proslava jedne verske zajednice proglašava zvaničnom, kao i da funkcioneri Grada učestvuju u njima u svojstvu službenih lica.

Obredi kao što su litije pravoslavnih sveštenika, osvećenje žita i slavskog kolača, zatim molitve u pravoslavnim crkvama, nošenje krstova i pravoslavnih ikona nikako se ne mogu proglasiti simbolima glavnog grada i svih njegovih stanovnika.

Očigledno je da je ovakva proslava isključivo verski praznik, te je, kao takav, u direktnoj suprotnosti sa članom 11 Ustava, koji kaže da se nijedna religija ne može uspostaviti kao državna.

Udruženje “Ateisti Srbije”

Pogledaj PDF: Zahtev za ocenu ustavnosti odredbi Statuta grada Beograda koje propisuju gradsku slavu

Pogledaj PDF: Захтев за оцену уставности одредби Статута града Београда које прописују градску славу

Pogledaj PDF: Tekst zahteva za ocenu ustavnosti odredbi Statuta grada Beograda koje propisuju gradsku slavu